Kandidat za narodnog poslanika ispred koalicije „Moramo“ Nebojša Cakić govoreći o stanju u poljoprivedi kazao je danas da se u Leskovcu u ovom trenutku subvencioniše sve, ali sve samo prema onima koji su politički podobni.

„Dakle, ako ste politički podobni opština daje novac da praktično kupite sebi traktor, da sebi kupite nešto što je ulaganje koje većina poljoprivrednika mora sama. Sada imamo zabranu izvoza pojedinih poljoprivednih kultura, u trenutku kada je tržište znatno podiglo cene ne samo kod nas i u svetu, vi zabranjujete nekom da izvozi da uspe da od tog svog rada naplati neku bolju cenu, a s druge strane kada je rodna godina kada je cena poljoprivedne kulutre pala niko se ne okreće iza toga, niko o tome ne priča“, rekao je Cakić na današnjoj konferenciji za medije.

Ocenio je da politika subvencija ne služi za razvoj poljoprivrede, već isključivo služi za kupovinu glasova i da je držaba tu samo kad treba da uzme a nema je kada treba da pruži pomoć.

„Predsednik Srbije se hvlaio kako imamo zalihe za dva meseca, a inače mi po zakonskim propisima u skladu sa propisima Evropske unije, mi kao država trebamo da imamo zalihe robne rezerve za 6 meseci, a ta politika robnih rezervi utiče i na cene poljoprivednih proizvoda“, istakao je on.

Smatra da je poljopriveda uvek bila najvažnija u programima vlasti kada treba da dođu na vlast, a kad je osvoje, to bude šesta rupa na svirali, kao i da je poljopriveda za Leskovac naročito bitna.

„Jer u ovom trenutku mi ne živimo od fabrika u kojima se demontiraju kablovi nego živimo od poljoprivrede, naši vredni ljudi, ne zahvaljujući državi, nego zahvaljujući sebi uspevaju da izvoze van granica zemlje, donose novac u ovaj naš okrug, troše u našem gradu i zahvaljujući tome žive uslužne, ugostiteljske i mnoge druge delatnosti koje inače ne bi mogle da žive od motanja kablova, to je sigurno“, naglasio je on.

Podsetio je i da lokalna vlast daje za turizam više od 100 miliona godišnje samo za, kako je rekao, šetnje po zemlji i inostranstvu, za karnevale, zabave, „za svoju decu što bi rekli a mnogo manje daje za poljoprivedu“.

„Postoji realna opasnost da se ugroze osnovni postulati postojanja i života građana u našoj zemlji. Kada govorimo o poljoprivredi vrlo je zanimljivo objasniti kako sa jedne strane imamo da je skok cena poljoprivrednih proizvoda najveći u Evropi, 14, 5 posto u prošloj godini na to bih dodao da kad odete u inostranstvo da je hrana, iako su im primanja veća, jefitnija“, naglasio je.

Po njegovim rečima imamo najskuplje cene poljoprivednih proizvoda koje mi plaćamo a s druge strane imamo poljoprivednike koji su na rubu siromaštva i egzistencije.

„Odgovor je jednostavan, to je vlast, uvoznici i izvoznici, agencije, subvencije, sve ono što je između i sakuplja kajmak. Država, odnosno tajkuni, koji su uglavnom u rodbinskim odnosima preko njih jedino može da se uvozi, da se izvozi, da se rade razne operacije kojima se praktično ta razlika u ceni skida i trpa u privatne džepove“, dodao je Cakić.

Kazao je da u ovom trenutnu poljoprivrednici dolaze u iskušenje da se iskrčuju voćnjaci poput višnjika i malina.

Nenad Milenković poljoprivedni proizvođač iz Turekovca govorio je kao akter dešavanja u poljoprivedi i istakao da država nema nacionalnu strategiju i održivost u praksi a da je kap koja je prelila čašu neisplaćene subvencije još iz 2020. godine.

„Danas su počeli sa novim subvencijama a još stare nisu platili, a to su subvencije po hektaru zemljišta od 8.000 dinara a inače da se vratimo pre 12 godina tada su bile 13 hiljada dinara po hektaru pa su smanjili na 4.000 i sad čitamo u štampi da su povećane za 100 posto, zapravo 8.000 dinara“, rekao je Milenković.

Milenković smatra da je poljopriveda na izdisaju bez obzira i da bez obzira na dešavanja u svetu, na ratove, da je naš seljak izneo mnoge ratove na grbači da je cela država zavisila od njegovih poljoprivednih proizvoda i da je Srbija zemlja seljaka, hteli mi to da priznamo ili ne.

Uporedio je neke cene iz 2008. i 2022. godine i ocenio da se država odrekla poljoprivednika.

„Recimo 2008. godine kurs evra je bio 82 dinara a cena naftnih derivata 90 dinara, cena pšenice je bila 23 dinara sada je 30 dinara, država je poljoprivednicima zabranila da formiraju cene, da seljak više zaradi, što se država plaši jakog seljaka ne vidim razlog i to mi daje za pravo da kažem da nas se odrekla zato što izlgeda da ima neku drugu viziju da postanemo zemlja prljavih tehnologija, ekološki zagađena, GMO proizvoda, lobi grupa i što se tiče trgovine i uvoza pesticida“, rekao je Milenković.

Cakić je na kraju dodao da je zvanična politika liste „Moramo“ da odmah po dolasku na vlast subvencije budu 200 evra po hektaru, da cena dizel goriva bude za 50 posto manja i da takođe za 50 posto bude manja cena veštačkog đubriva uz složene instrumente kreditiranja pojedinih značajnih ili izvozno mogućih poljoprivrednih proizvoda.

„Posebna je priča u kojoj ja i profesionalno radim, a to je penziono i poljoprivedno osiguranje poljoprivednika što ova vlast zaobilazi 10 godina ali o tome ću nekom drugom prilikom“, poručio je Nebojša Cakić.