Čelnici opštine Lebane planiraju vraćanje prvobitnog izgleda Caričinom gradu

Opština Lebane, odnosno, njeno rukovodstvo planira da u narednom periodu, kako piše portal Ekapija, vrati prvobitni izgled areheološkom lokalitetu Caričin grad, iako ova lokalna samouprava nema zakonska ovlašćenja za gazdovanjem i izvođenjem bilo kakvih radova na samom lokalitetu, već je on decenijama pod upravom Narodnog muzeja Leskovac, a za istraživanja i konzervacije zaduženi su Arehološki institut iz Beograda i zavodi za zaštitu spomenika kulture u Nišu i Beogradu.

No, čitajući izjave date ovom portalu, stiče se utisak da je sve u njihovim rukama, odnosno, Turističke organizacije i direktora Bojana Jovića i lokalne samouprave Lebane oličene u načelnici Opštinske uprave Tanji Bodanović.

Ovaj lokalitet se nalazi na teritoriji opštine Lebane. Urađena je sveobuhvatna strategija za njegovu rekonstrukciju i konzervaciji na putu ka listi UNESKA. Svaka institucija dobila je zaduženja i izradila projekte. Lokalna samouprava Lebane zadužena je samo za izgradnju infrastruktre, odnosno, prilaznih puteva i eksproprijaciju zemljišta kako bi se istraživanja proširila i van zidina starog grada, budući da eksproprijaciju ne može da vrši niko drugi sem lokalnih samouprava i kada je državni interes u pitanju.

U nastavku pročitajte teskt Ekapije:

„Jedinstveni arheološki lokalitet Caričin grad (Justinijana Prima) na teritoriji opštine Lebane, koji je u 6. veku podigao car Istočnog Rimskog Carstva Justinijan, trebalo bi u narednom periodu da dobije prvobitni izgled, najavila je za eKapiju Tanja Bogdanović, načelnica opštinske uprave.

Prema njenim rečima, u planu je rekonstrukcija ovog lokaliteta, a projekat je već prosleđen Ministarstvu kulture.

Kako je za naš portal kazao Bojan Jović, direktor Turističke organizacije opštine Lebane, projekat, koji je ministarstvu predat u junu ove godine, biće rađen u tri faze.

– Prva faza rekonstrukcije Caričinog grada, koji je uvršten u kulturnu baštinu Srbije kao lokalitet od izuzetnog značaja, podrazumeva pripremu terena u smislu komunalnih infrastrukturnih radova. U okviru ove faze planirana je eksproprijacija i parcelisanje zemljišta, zatim radovi na vodovodu i kanalizaciji, izgradnja parkinga za 40-50 vozila, gradnja sanitarnog čvora, kao i elektrifikacija puta do Caričinog grada i osvetljenje samog lokaliteta sa oko 35 stubova sa LED rasvetom i solarnim napajanjem – najavio je Jović.

U drugoj fazi rekonstrukcije pristupilo bi se radovima na samom arehološkom lokalitetu.

– To podrazumeva sređivanje akropolja, odnosno gornjeg grada u kojem se nalaze katedralna crkva i krstionica sa arhiepiskopskom, a biće razmotreno i da li postoji mogućnost za dizanje krova na akropolju – naveo je naš sagovornik i dodao da je u planu i iskopavanje cisterne u originalnom obliku koja je trenutno ispod zemlje, kao i osvežavanje ulica.

U trećoj fazi, kako je istakao Jović, planirana je izgradnja pratećih turističkih objekata.

Po njegovim rečima, u projekat rekonstrukcije Caričinog grada su, pored Turističke organizacije Lebana uključeni i Narodni muzej i niški i republički Zavodi za zaštitu spomenika kulture, a početkom ove godine Caričin grad posetio je i predsednik Aleksandar Vučić, koji je najavio pomoć države ovom lokalitetu u iznosu od 3,5 do 4 mil EUR.

– Spremni smo za realizaciju ovog obimnog projekta i za raspisivanje prvih javnih nabavki čim dobijemo zeleno svetlo od Ministarstva kulture i obećana sredstva od države, a očekujem da će to biti naredne godine – rekao je Jović za naš portal.

On je rekao da da je poseta Caričinom gradu u odnosu na period od tri godine višestruko povećana, pa je u odnosu na 2016. i 2017. godinu, kada je ovaj lokalitet posetilo do 1.000 turista godišnje, prošle godine taj broj iznosio čak 7.500, dok se ove godine očekuje poseta između 10 i 12.000 ljudi.

– Posle rekonstrukcije, Caričin grad postaće neprikosnovena turistička atrakcija ovog kraja – rekao nam je Jović.

Branislava Petrović

Pratite juGmediu na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

20 komentara

  • Divna ideja. A da li bi imalo smisla dovoditi ovde decu iz škola na jednodnevne izlete, tj. nastavu iz istorije u prirodi, gde bi deca pomagala arheolozima u čišćenju/otkrivanju nalazišta?

    • Uputstvo za upotrebu Jugmedie, (samo za botove)!

      – PAŽLJIVO ČITAJTE TEKST!

      Redakcija je na samom početku lepo (BOLDIRANO!) objasnila, al’ džaba. To bre sve polupismeno i sakato u pamet, pa kad zapnu ko gluvi u gajde. Te “divna ideja”, te “bravo za investiciju”, te “svaka čast Vučiću”…

      Poštovana redakcijo, primite moje najiskrenije izvinjenje što ću sebi dati za pravo da vas “prevodim”, ali nekim ljudima informacija jednostavno mora da se UTERA, jer drugačije ne razumeju.

      Botovska bratijo obrati pažnju:

      – Lebanski fotografi i bilo ko drugi iz Lebana, se o lokaliitetu “Caričin grad” pitaju isto onoliko koliko se pitaju i za piramide u dolini Nila.TAČKA BRE! ?

    • Jel mozes ti nas neuke da prosvetlis zasto ova investicija nije dobra!

    • Pa naravno da je na teritoriji opstine Lebane. Naravno da ce opstina da ucestvuje u sredjivanju lokaliteta sa ostalim ustanovama. Naravno da ce se sve finansirati preko opstine Lebane, a radice zavodi za zastitu spomenika iz Nisa i Beograda. Ne, nego ce daju pare kurti i murti. Sta je problem u tome? Sta je ovde lose izreceno, da se ovako napada opstina Lebane koja je jedna od najsiromasnijih u Srbiji? Opstina kojoj je jedina perspektiva taj Caricin grad. Zna se da je lokalitet pod zastitom drzave i da zakonski Leskovac nema nista sa lokalitetom, osim izlaganja predmeta u muzeju.

    • Đuro, nisam ti ja majka, ali red je da ti kažem, vlasti se menjaju, a ovakve investicije ostaju. Bespotrebno si zloban.

  • Da li će kamile biti dovedene pre ili nakon rekonstrukcije?

  • Bravo za ovu investiciju.

  • Za lokalitet je zaduzen jedino Zavod za zastitu spomenika kulture! A sto se tice “gazdovanja” , moze samo da kose travu i ovi iz Lebane , a i ovi iz muzej. Imate zakon o kulturnim dobrima pa se procitajte prvo! Mada ne bi bilo lose da se nesto uradi tamo sto kaze ovaj dezmekasti iz Tol-a

  • Samo zaboraviste da kazete da Caricin Grad izgleda tako kako izgleda dans zahvaljujuci Draganu Sapsicu koji je tamo i cuvar i cistac i vodic i covek koji je zaista zasluzan sto sada covek moze otici tamo i provesti vreme u razgledanju.Ovo sto prica doticni iz Lebana njemu sluzi samo za izlet do one mehane koje je u podnozju .

    • Stojko Draganu svaka cast. Zaboravio si reci , i za one ljude koji su radili za dnevnicu od 500 dinara na ciscenju korova mesecima. A ljudi sa zavoda … Takodje si zaboravio da u svemu tome je naravno zasluzan , direktor turisticke Bojan Jovic. A kad sve znas , reci mi gde idu pare od ulaznica koje se naplacuju za posetioce ??? Mozda se skuplja novac za kartonske kamile ? A da znas doticni LEBANCANIN nije uso u MEHANU kako je vec zoves…

    • Ma naravno omaklo mi se,,,,,istina je da tamo preko leta ima sezonaca ali priznaces da su oni tamo bili i pre 30 godina pa Caricin Grad je bio opasno mesto za neku setnju,,,,,a ulaznice su toliko skupe da od njih nema ni za vodu,,,,,a sto se tice doticnih Lebancana istina je za njih je mehana prevazidjena oni su trenuto na dzipijadi,,Grcka,Italija,,,,verovatno uskoro Paris-Dakar u Juznoj Americi koji pocinje za nekih 60 tak dana.
      Eto toliko od mene prijatelju moj.

  • Prosvetli nas Djuro bistrino. Ma svaka cast na projektu, nadamo se da ce se poceti sa realizacijom ove godine. Lebane ce najzad stati na svoje noge. Da svi budu svoji na svome, a ne svoji na . Zivela Srbija.

  • Tuzno i jadno. U lebanu kontejneri puni i prepuni, djubre po ulicama razvlace kucici na sve strne. GRAD smrdi…. Nacelnica svakodnevno prolazi pored njih , vise puta u toku dana.A i direktor turisticke isto. Za to da rese nemaju ideju, a za Carecin grad – ideje i projekti koliko hoces. MASTA CINI SVASTA… Sve sto znaju oni i opstinska uprava to je; VUCIC reko i VUCIC obecao pare. GOSPODO IZ OPSTINSKE UPRAVE , DA VAM NIJE PRESEDNIK VUCIC obecao i zlatne kocije od cara ??? Pa imate ove strasne ideje ,,,???

  • Pisac ovih redova (u prvom delu teksta), nije daleko od zaključka da opština Lebane decenijama pokušava da dobije upravu nad lokalitetom Justinijana Prima jer se on nalazi na njenoj teritotiji, verovatno smatrajući da će na taj način preko projekata podići razvoj turizam, „oživeti“ grad, odnosno, da će se u budžetu slivati daleko veća sredstva. Nekim gradićima je to pošlo za rukom, ne u Srbiji, naravno, u kojoj su zakoni drugačiji.
    Ako izostavimo trenutno rukovodstvo Lebana: halapljivo na lično bogatstvo, privilegije i porodične kupljene diplome, bez stručnog znanja, ali veoma lukavo, božja ravda jeste da se sve moguće ingerencije daju upravo ovoj lokalnoj samoupravi, da pametno gazduje i raspolaže novcem kao pravi domaćin a u korist svih građana Lebana.
    Međutim, za tako nešto potrebno je promeniti zakone Srbije. Najpre je potrebno da Lebane osnuje sopstveni muzej, sa arheolozima, kustosima i svim muzeološkim stručnjacima, zapravo, da ima namensku zgradu sa depoima i sa prostorom gde bi se postavila stalna postavka. Tek tada bi se moglo razgovarati o, kako kaže autor gornjeg dela teksta, gazdovanju arheološkim lokalitetom. Jer, ne zaboravimo, ovo nije Đavolja varoš, na primer.
    Kako do izmene zakona neće doći jer država Srbija, uprkos svemu što u njoj ne valja, neće menjati zakon zbog Lebana, lokalna samouprva treba da se skoncentriše na sve ono što je oko lokaliteta. Na primer, da formira opštinsko preduzeće, jer Turistička organizacija opet nema takve nadležnosti, mada, očas se može promeniti njena delatnost kao u slučaju kamila, koje bi bilo sertifikovano za čuvarsku službu lokaliteta i za prijem čuvara, ne jednog, nego više njih, za naplatu karata za ulaz na lokalitet, može imati licencirane vodiče, može dovoditi organizovane ture turista, može napraviti jedan prostor za izložbu replika eksponata sa Caričinog grada i za izradu i prodaju raznih ukrasa i predmeta sa motivima lokaliteta i ličnostima koje su živele u gradu koji je bio naseljen samo 80 godina. A to nije samo car Justinijan i njegova žena Teodora, već i likovi iz legendi.
    Dakle, sve je to izvodljivo. No, apetiti dva brata Jovića, Gorana i Bojana, sa priškama kojima je, praktično, poklonjena Teodora i služi za lično bogaćenje, sa zetovima, ženama, snajama i ćerkama su lične prirode i ne treba dati kozama da čuvaju šumu.
    Treba još znati da Ekapija naplaćuje svaki objavljeni tekst, tako da su braća Jovići debelo platili ovu propagandu, pripremajući javnost za dalje poteze, a poneseni parama koje još nisu dobili za izgradnju putne infrastrukture. Načelnica Tanja se razume u taj posao kao (ovde ću biti kulturan), a Bojan Jović, direktor Turističke organizacije je tup kao budak i on nije za taj posao. Primera radi, slušao sam kako lupa gluposti o Caričinom gradu pred uvaženim gostima, ne znajući da je reč o vizantolozima, a kasnije sam sedeo sa tim ljudima na kafu i slušao njihove sprdnje na njegov račn.
    Dakle, braća Jovići bi sve, samo im ono pravo znanje, koje se uči u redovnim školama i na fakultetima nedostaje. S druge strane, vrlo su sposobni za mućke, pa u narednom periodu treba očkivati sve i svašta. Ostaje nada da će neko pametan uvideti njihove „sposobnosti“, maknuti ih od vlasti i para, pa kada dođu pametni i pošteni, poraditi na svemu gore što sam naveo. Naravno, ne treba smetnuti s uma da braći Jović u svojoj nameri da se lično obogate izdašno pomaže njihov pajtos Goran Cvetanović.

    • Stručno, argumentovano, pismeno i nadasve tačno. Sve ste lepo objasnili, a naročito suštinu koja glasi:
      – Lokalitet “Caričin grad” (potencijalna Justiniana Prima), nadilazi kapacitete opštine Lebane u svakom pogledu. Čak i one kapacitete koje će ta opština možda imati u narednih 50 godina.
      Ovde se dakle ne radi o osporavanju potrebe da “Caričin grad” konačno postane ono što je odavno trebao da bude. A to je biser romejske zaostavštine na našem tlu. Zbog toga će se ovim lokalitetom u narednim godinama baviti srpska i evropska nauka, a ne tamo neki zakupci sumnjivih diploma.
      Vi ste i sami lepo rekli da se “kozama” mora onemogućiti pristup “šumi”, a neko je i pre vas kazao nešto o svinjama i biserima.

      “Justiniani” i Lebanu naravno želim sve najbolje, a moj prethodni komentar je samo bio izraz te želje i ništa više od toga. ?

    • Nemaš ti pojma ni o čemu, lupaš kao i obično a tvoj prethodni komentar je samo tvoj izraz želje da pišeš o nečemu o čemu nemaš ni znanja a ni umeća.

    • Kao prvo muzej Lebanu ne treba uopste da bi organizovao tiristicke posete. Turisticke organizacije se bave turizmom. Vi mesate zabe i babe. Po zakonu nepokretna kulturna dobra pripadaju drzavi i o njima brine republicki zavod. Predmete cuvaju muzeji, a ovde ne vidim da turisticka ili opstina hoce predmete. Turisticke posete organizuju turisticke organizacije , naravno sa licenciranim vodicima. Ne treba nikakvi arheolozi i istoricari. Oni se bave drugim stvarima. Ne obmanjujte ljude i ne sirite dezinformacije.

  • Radi se zapravo o tome da Lebane želi samo to, da iskoristi postojanje toga lokaliteta koji zapravo nije tretiran onako kako zaslužuje niti od strane države pa ako hoćemo i šire jer sigurno je da Justiniana prima ima evropski pa i svetski znacaj a zasto je to tako krivi smo zapravo mi sami. Niko ne želi niti da gazduje niti da zapošljava arheologe zna se čiji je to posao već da lokalitet kao takav dobije na značaju i poveže se sa ostalim turističkim destinacijama jablanickog i toplickog okruga.Ulaganje sredstava bi se odnosilo na uredjenje okoline i izgradnje pristupnih puteva.Tako je to shvatila moja malenkost ali ovi prepametni i preobrazovani kakve ih je bog dao odoše nebu pod oblake.Ako ćemo pak o kradji kojom ste gospodo okupirani jeste li se zainteresovali koliko arheološkog blaga sa justiniane je nestalo bez traga a najverovatnije i iz zemlje ko već desetine godina vrši arheološka iskopavanja a ništa ne publikuje (to sigurno nisu braća Jovići).
    Caričinom gradu je potreban jedan sasvim novi pristup i u arheološkom i u smislu korišćenja u turisticke svrhe ali to podrazumeva oterati odatle izvesnog francuskog akademika ili ga bar privesti poznaniju prava,a da li će braća Jović krasti opet neka vode računa oni koji su za to plaćeni. Za gospodina koji sedi sa vizantolozima pitanje da li je pitao gospodu ko je i kada zadnji put publikovao nešto o justiniani primi a svake godine drzava daje sredstva za arheološka istraživanja ili se to koristi za privatna istrazivanja,biće da je to bitnije pitanje od toga što Bojan lupa gluposti jer on već sutra mozda neće biti tu gde je sada.

  • Da li je ova priča zastor kojim se prikrivaju pređašnje ili je najava za spektakularniju, ostaje da se vidi, ali je u nizu i nimalo drugačija od već ispričanih ( uvek vešto nedorečenih i bez kraja) po ugledu na priče iz “1001 noći”. Prethodnoj priči o hiljadu radnih mesta nedostajalo je samo jedno radno mesto, dok je priči o kamilama nedostajalo baš mnogo a utisak je da se priča o mumuruznici otela. Ova priča se nije otela ali je uobličena tako da se Caričin Grad koristi za samopromociju i za najavu turističkog procvata kao delo vrlih nam turističkih delatnika Turističke organizacije Lebana.
    Stvarnost je malo drugačija.
    Caričin Grad je lokalitet od izuzetne važnosti i jedinstven po mnogo čemu. Kažu grad – etalon i biser. Bio je vojni, crkveni, administrativni centar toga vremena. Na njemu nema ostataka kasnijih dograđivanja što arheolozima olakšava posao. Trajao je jedan vek, istražuje se toliko, a istraživanja će, takođe, trajati još toliko.
    Pređašnja omražena vlast napravila je pristojan put od Lebana i potrudila se da Caričin Grad bude na okvirnoj Uneskovoj listi svetske baštine, tzv. tentativnoj listi. Od tada je prošlo devet godina. U leto 2016. u Beogradu je održan 23. Kongres vizantologa koga je takođe obezbedila pređašnja omražena vlast a jedan od aduta bio je i Caričin grad. Ali te iste godine država nije opredelila sredstva za nova istraživanja iako su nemački, španski i francuski instituti imali svoje fondove i čak timove za istraživački rad na Caričinom Gradu. Mesto na Uneskovoj listi kulturne baštine je zahtevno i ište mnogo uslova a na lebanskoj samoupravi je da uradi ono što je u njenoj nadležnosti. Milioni evra u najavi su za sada samo u najavi ali kako se izbori bliže najavu valja upotrebiti…
    Vlast čini sve da sebe produži pa je tako moguće da se poslovi neophodni kako bi se Caričin Grad našao na Uneskovoj listi ubrzaju. Ali i tada očekivati da Lebane živi od turizma je obična infantilna priča koja ne može za ishod imati blagostanje. Priču o prosperitetnom turizmu koristile su i prethodne vlasti ali ne u ovoj meri. Bili su realiniji. Turizam nije spas za Lebane ali može da ublaži odlazak mladih i dalje nestajanje i propadanje.

vaš komentar