Celo selo na jugu Srbije decenijama sluša samo pank rok muziku (video)

On je mlad, ima stalno radno mesto u fabrici preko puta svoje kuće, u slobodnom vremenu igra u lokalnom fudbalskom klubu na poziciji veziste i svira pank rok u jednom od tri takva benda u jednom selu na jugu Srbije. Šta više, ima devojku i pred ženidbom je.

Ne, ovo nije san, kakav sanja većina mladih u Srbiji, nego java. Naš junak na početku ove priče iz sela Ladovica kod Vlasotinca je Aleksandar Mitić (26).

„Sve je baš tako. Meni se posrećilo i svoju budućnost vidim u ovom prelepom kraju Srbije“, kaže Aleksandar i dodaje da su Ladovčani uglavnom pozitivni ljudi zahvaljujući upravo muzici, odnosno, triju pank rok benda, a prvi je osnovan još pre 1990.godine.

„Najpre je osnovan bend Cepeni ćunci, pa potom naš bend Hidrogen, a najmlađi je bend Midlee finger“, objašnjava najmlađi član četvoročlanog Hidrogena, koji svira ritam gitaru.

Ovde se, tvrdi, ne sluša druga muzika, ili veoma retko, osim roka i panka.

„Ovo mesto je specifično. Svi ovde vole tu vrstu muzike, zato što izaziva pozitivan osećaj, a ljubav je nasleđena od starijih generacija. Ja sam gitaru zavoleo oko pete godine jer sam stalno slušao komšiju kako svira gitaru. Nadam se da sada od nas uče mlađe generacije“, priča Aleksandar, muzičar i igrač u lokalnom fudbalskom klubu Progres, koji se takmiči u Jablaničkoj istočnj ligi.

Bend u kome svira, kao i druga dva iz Ladovice, nastupa na svirkama širom Srbije, a u samoj Ladovici su na Pivskom festivalu – zvezde.

Rokeri građevinari

No, ne žive svi rokeri san kakav živi Aleksandar. Njemu se posrećilo, a ostali su, kao i većina muškaraca iz Ladovice, prinuđeni da zarađuju za život van sela jer od roda na poljoprivredi se ne živi.

„Znate, i ti muzičari su se raštrkali po građevinama kao i mi. Evo, ja i moji prijatelji radimo na gradilištima u Leskovcu gde se mnogo gradi, drugi su po drugim gradilištima u Srbiji“, priča Goran Mladenović ispred jedne od tri seoske prodavnice, koji je građevinski zanat naučio od svog oca.

Selo skromnih ljudi

Do Ladovice putujemo od Grdelice preko, Grdelice Sela, Kozara i Kukavice, penjući se krivudavim putem sa iznenađujuće očuvanim asfaltom i potrebnom širinom kolovoza.

 

Sela

This slideshow requires JavaScript.

kroz koja prolazimo zibijena su i u ravnici, kao Kukavica, na primer, a ono što odvaja Ladovicu od njih jesu fasade, zapravo, neomalane fasade, pa iz daljine se čini da nailizate na jednu veliku crvenu gromadu.

„Paaa, neke i jesu sa lepim fasadama. Znate, kako se kaže, krojač nema nikada novo odelo, obućar cipele, a zidar kuću. S druge strane, ljudi su ovde skromni, ne takmiče se ko će imati lepšu kuću već svako uradi koliki mu je džep dubok i koliko para ima, a ovde je malo imućnijih“, objašnjava Slobodan Stanković, predsednik MZ Ladovica.

Neženje

This slideshow requires JavaScript.

Ladovica je jedno od retkih sela u vlasotinačkom kraju koje je puno mladih ljudi, a poslednje dve godine, pričaju, rodilo se mnogo dece.

„Nema iseljavanja mladih, samo sporadično. Mladi osim na građevinama širom Srbije rade u fabrikama u Vlasotincu i Leskovcu. Ovde namamo Dom kulture gde bi se okupljali, ali Vlasotince je tu na sedam kilometara pa tamo odlazimo“, priča Aleksandar.

Problem je, kaže on, a potvrđuju i drugi sagovornici JuGmedie, što u selu ima mnogo nežanja, čak, oko 70, računaju i to od 30 pa do poznih pedesetih godina.

This slideshow requires JavaScript.

„Devojke se češće odlučuju za mladoženje iz gradova, Vlasotinca, Leskovca i dalje“, dodaje Aleksandar.

Kuluk i žene

U selu ima dva preduzeća i nekoliko zanatskih radnji, ali se ne napušta ni poljoprivreda.

„Najzastupljnije su žitarice i voće – višnje i kruške, a malinjaci su propali“, kaže Goran Dimitrijević, koji se hvali i najlepšom vodom.

Ladovčani su vodu dobili, pričaju on i njegov imenjak Mladenović, još pre 40 godina i to zahvaljujući ženama.

„Većina je, zapravo, bilo žena jer su muškarci zarađivali pare na građevinama. Svako domaćinstvo je imalo deonicu koje će iskopati šanac za vodu. Bio je to kuluk, nije se čekalo da ti vlast uvede vodu. Tako su naše majke, strine i tetke dovele vodu čak sa Gradišta, sa Rupske reke, tamo gde se naša omladina kupa tokom leta“, pričaju.

Voda nije problem, osim kad je nema kažu i smeju se, ali jeste kanalizacija, koju je lokalna vlast počela da gradi, mada se još ne zna kada će je i završiti.

Smederovo

Ladovica je 1981. godine imala 1018, 2002. – 904, a na popisu 2011-te 102 stanovnika manje. Naši sagovornici ne znaju da kažu da li se u međuvremenu smanjio borj stanovnika, ali kažu da je u poslednje dve godine „mnogo umiralo ali se mnogo i rađalo“.

„Videćemo na narednom popisu, ali ono što je činjenica to je da polovina Ladovice danas živu u Smederevu. Celo jedno selo je iz Ladovice u Smederevu. To je bilo davno i stoji u istoriji sela“, napominje Goran Mladeović.

Istorija

A kad smo već kod istorije, istraživači beleže da je Ladovica dobila ime po boginji Ladi. Lada je, naime, boginja leta, ljubavi i lepote iz staroslovenske mitologije. Po verovanju starih Slovena ona živi u drugom svetu zvanom Irij do proleća, kada se budi noseći sa sobom proleće.

 

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

3 komentara

  • Ja nebih se složio sa tvrdnjom koju je naveo autor ovog teksta po pitanju nastanka naziva mesta Ladovica???. Naime, iz knjige koju je objavio meštanin (devedesitih godina prošlog veka), poreklom iz Ladovice a živeo u Beogradu dugo se bavio istaživanjem, poreklu, nastankom i životom meštana (poridično stablo). Tu piše da je Ladovica dobila naziv zbog samog terena (šume) gde je bilo dosta (h)ladovine i da je iz te osnovne reči Ladovica dobila taj naziv. Star lokalitet mesta je bilo udaljen oko kilometar severnije prema Kukavačkom ataru gde je za vreme Osmanlijskog carstva postojao takozvani Turski put“ kada je tadašnja vojska da bi se odmorila svraćala i ubijala meštane, pa su iz tog razloga prešli u zabačeniji deo, u šumi sa dosta hladovine.
    Hvala vam na lepom tekstu ali, sa ovom tvrdnjom nebih se složio pošto imam (kao i većina meštana) pomenutu knjigu.

    0
    0

  • Šta je bilo sa mojim komentarom zašto se čeka „odobrenje“????

    0
    0

  • Ovo je tumačenje Sretena Petrovića, koji je jedan od najvećih stručnjaka za srpsku mitologiju. Često za toponime ima više tumačenja, a mi se pozivamo na autora koji svetskom vrhu za našu mitologiju. Znamo i za to predanje iz monografije vašeg sela, ali stavili smo ovo koje otkriva stara paganska verovanja.

    0
    0

vaš komentar