Magistar softverskog inženjerstva i informatike iz Vranja, Dejan Dodić, i danas ne može da prežali što je dvanaest godina dragocenog radnog staža proveo radeći u javnom sektoru. Kaže da je u tom periodu mnogo izgubio jer nije bio u prilici da realizuje bezbroj svojih ideja. Priliku za to dobio je tek pre šest godina kada je uzeo socijalni program i počeo da radi u svojoj firmi „Edukom“, koju je osnovao dve godine pre nego što je napustio javni sektor.

Iako je tada morao da radi u drugačijim uslovima njemu to nimalo nije zasmetalo jer je u projektima koje je radio u potpunosti došla do izražaja njegova stručnost i kreativnost.

„Ako čovek u životu ima svoj cilj on će lako da nađe put do njega. Tada su svi horizonti pred njim otvoreni i niko ne može da ga spreči u ostvarenju njegovih zamisli“, kaže Dejan.

Najbolje ideje relizovao je posle osamostaljenja

Upravo te svoje ideje i ciljeve on je počeo da ostvaruje kada je došao u situaciju da sam odlučuje o svemu, bez da prethodno traži nečije odobrenje. Zbog toga je u tom periodu posebno uživao u poslu. Tada je na svom računaru stvorio aplikaciju koja zaposlenima u pravosudnom sistemu može znatno da olakša rad i to od Slovenije do Severne Republike Makedonije.

„Dovoljno je samo da ljudi koji se bave ovim poslom kliknu na e- Rokovnik aplikaciju pa da se informišu o ročištima koja ih očekuju, žalbama, tužbama. Nju podjednako mogu da koriste vlasnici android i ajfon telefona“, kaže Dejan.

Koliko dobru aplikaciju je napravio postao je svestan tek na promociji koja je organizovana na Kopaoniku 2017. godine u vreme održavanja „Dana prirodnog prava“, a kada je po prvi put mogla da se instalira iz plej i app prodavnice. Ova aplikacija je bukvalno tada sama sebi prokrčila put do svojih korisnika.

Najviše interesovanja za nju su u međuvremenu pokazali advokati i zaposleni u pravosudnom sistemu Republike Bosne i Hercegocine i Severen Republike Makeodnije i koji je i najviše primenjuju u svom radu.

Dejan je pre toga sličnu aplikaciju ponudio i zaposlenima u javnom sektoru, a pomoću koje mogu uz mnogo manje napora i bez greške da vode evidenciju poslovanja.

„Primenom ove apliakcije ni jedan referent neće biti u mogućnosti da zaboravi neki važan datum jer će ga ona sama obavestiti o tome“, kaže naš sagovornik.

E- diktat

Imajući u vidu šta sve ovaj vrhunski programer i stručnjak iz oblasti veštačke inteligencije može da uradi, na njegovu adresu sve češće stižu poslovne ponude od ljudi iz moćnih srpskih firmi sa molbom da im nekom aplikacijom pojednostavi pojedini segment u radu.

Tako mu je jednog dana zazvonio telefon iz jedne poznate srpske banke sa pitanjem da li može da im naparvi aplikaciju koja može direktno u pisanoj formi da sačuva izlaganja učesnika sa njhovih brojnih sastanaka. Iako je za Dejana ovo bio veliki izazov prve linije koda za ovu aplikaciju koju je nazvao e- Diktat napravio je posle samo sat vremena od poziva, a završio je za samo šest meseci.

Inače, ova aplikcija se koristi tako što se u telefon direktno govore misli i sve jasno izgovorene reči budu zabeležene na jednom mestu.

U njoj se nalazi i translejter (prevodilac) koji omogućava korisniku da direktno komunicira sa strancima.

„Ako recimo želite da razgovarate sa nekim strancem uprkos tome što ne znate njegov jezik možete to da učinite tako što će te direkno u mikrofon izgovarati svoje misli. Aplikacija će to zabeležiti, a čim isključite mikrofon ona će to prevesti na jezik vašeg sagovornika“, tvrdi Dejan.

Ova aplikacija je, po njegovim rečima, izuzetna i za rad novinara. Osim što je programirana da snimi izjave sagovornika ona je u mogućnosti da ih sama zabeleži u vidu teksta koji potom može da se pošalje na mejl, viber ili mesindžer. Bezbednost aplikacije je na visokom nivou i korisniku pruža mogućnost uređivanja teksta, kopiranja, slanja.

Ova aplikacija promovisana je i u emisiji „Polarotor“, autora Dragana Ćosića, a koja je usko povezana za oblast kojom se naš sagovornik bavi.

Nakon što je magistrirao na temu koja je usko povezana sa veštačkom inteligencijom, Dejan je svoja znanja pretočio u stručnu literaturu.

Naime, posle učešća na međunarodnom IT simpozijumu 2021. u grčkom gradu Kavali, na kome je izlagao svoj naučni rad dobio je ponudu od najvećeg nemačkog izdavača „Lambert“ da se njegov naučni rad na temu „ Paradigme mašinskog učenja za prepoznavanje govora: pristupa različitim modelima mašinskog učenja u automatskom prepoznavanju govora balkanskih jezika“ pretoči u knjigu koja se danas prodaje u 22 zemlje širom sveta na engleskom jeziku.

Dejan ovih dana ima pune ruke posla i oko realizacije novog projekta sa svojim partnerima iz Londona. Uprkos tome on, međutim, stigne da se bavi i humanitrnim radom.

Poslednju veliku akciju realizovao je pre nekoliko meseci kada je Očnom odeljenju vranjskog Zdravstvenog centra poklonio vredan aparat.