Stablo duda, nekada simbol starinskih dvorišta, i danas se može videti na našim ulicama, posebno u parkovima, ali na njih niko više ne obraća pažnju, a njegov plod – dudinje, gazi se bez znanja o njegovim lekovitim svojstvima.

U selima, u onima gde više niko ne živi dudinjama se hrane ptice i ose. No, ako naiđete na dud ovih dana, kada su dudinje zrele i nabrekle od lekovitih sokova, nikako ne okrećite glavu, već berite, jedite i nudite ih svojim ukućanima.

Pored toga što su izvanrednog ukusa, dudinje, bele, a posbeno crne, pomažu da rešite problem niskog nivoa gvožđa i krvi, što izaziva vrtoglavice, blagotvorne su, dakle,  u lečenju anemije, zatim, regulaciji metabolizma i sniženju holesterola.

Ubrzavaju oporavak organizma posle dugih i teških bolesti, preporučuju se ženama posle porođaja, a koriste se i kao preventiva za mnoga kancerogena oboljenja.

Stručnjaci kažu da je lekovita čak i kora samog duda, budući da je u Kini kora duda sastojak biljnih smeša za lečenje šećerne bolesti.

Pa, ako imate dud u napuštenom očevom ili dedinom dvorištu, hitajte što pre dok se plod ne sasuši, a ako ste goli proletarijat pa vam samo park ostaje na raspolaganju, takođe ne gubite vreme. Jer, nije sramota dohvatiti granu i latiti se slatkih plodova.