Da bi škola “preživela” mora da ima najmanje 480 učenika, 16 odeljenja i udaljenost veću od 2 kilometara od susedne škole

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja bilo je precizno prilikom donošenja kriterijuma, da bi škola “preživela” mora da ima najmanje 480 učenika, 16 odeljenja i da bude na udaljenosti većoj od dva kilometara od susedne škole.

Na gradskom i seoskom području u Nišu trenutno rade 33 osnovne škole kojima se priključuju u dve specijalne, a koja od ovih škola će zadovoljiti kriterijume za izradu nove mreže škola znaće se iduće godine, ali su pripreme za njenu izradu u toku, pišu Niške vesti.

Osnovne škole u Nišu su ove školske godine upisale oko 2.500 prvaka i to je brojka sedmogodišnjaka koja se ponovlja već nekoliko godina.

Prema rečima nadležnih iz Školske uprave u Nišu broj dece koja stasavaju za polazak u školu iz godine u godinu se smanjuje jer se pamte i vremena kada se u prvi razred upisivalo i do 5000 mališana.

„Statistički podaci pokazuju da je 2005. godine bilo oko 5.000 prvaka, a sada ih je samo 2.500. Broj učenika koji su stasali za školu je pepolovljen“, kaže načelnik Školske uprave u Nišu Dragan Gejo.

Ovakav trend pada nataliteta povlači za sobom, kada se radi o obrazovnim ustanovama, i novu mrežu škola jer primetan pad prvaka znači i manje đaka u školskim učionicama, a postoje primeri da u jednoj seoskoj školi nadomak Niša nastavu pohađa samo jedan učenik.

Prema rečima Geja proces izrade nove mreže škola nije ni lak, ni jednostavan, ni brz posao i mnogo faktora treba uzeti u obzir pre nego se donese konačna odluka.

„Kao lokalna samouprava u obavezi smo  da uradimo mrežu škola i sačinimo elaborate, ali će i Školska uprava  dati svoje mišljenje o tome Ministarstvu prosvete“, objašnjava Gejo.

Kada se radi o Nišavskom, Pirotskom i Topličkom okrugu koje one pokrivaju, Gejo kaže da se najviše problema javlja u seoskim i prigradskim školama.

“Situacija je posebno teška u školama u Dimitrovgradu, Babušnici, Beloj Palanci, Svrljigu, Aleksincu. I u samom Nišu imamo nekoliko škola koje su vrlo diskutabilne kada se radi o kriterijumima koje treba da zadovolje pri izradi nove mreže škola“, dodaje Gejo.

Kako ističe, koje škole će se naći na „udaru“ i koje će „nestati“ za sada je teško govoriti i dodaje da ih čeka ozbiljan rad i istraživanje kako bi doneli najpravednije odluke.

„Moraćemo da budemo jako precizni u svemu. Razmatraćemo opštinske planove, elaborate i činjenično stanje, pre  svega broj učenika u školama. Moraćemo malo da zavirimo i u matične knjige da vidimo broj dece rođenih pre sedam godina i da vidimo kakva je perspektiva tih škola posle 2020. godine, odnosno 2026. ili 2027. kada stigne nova generacija đaka. Sve to će biti važno pri donošenju konačne odluke jer je situacija takva da ne smemo sebi dozvaliti neku grešku u predviđanjima“, ističe načelnik.

I dok u pojedinim školama učenike možete da prebrojite na prstima, u nekim školama se dograđuju učionice, tu se uglavnom radi o osnovnim školama koje se nalaze u prigradskim naseljima što se, u ovom slučaju, kosi sa mišljenjem resornog ministarstva.

U pitanju su delovi grada gde se stalno doseljava novo stanovništvo.

Centralne gradske škole koje slove i za najstarije u Nišu i koje obeležavaju i vek rada i postojanja ostaju poluprazne.

Deo planova za novu mrežu škola je već počeo da se realizuje, prošle godine su „prebrojavani“ đaci u srednjim stručnim školama i gimnazijama.

„Tada smo napravili prvi korak kada se radi o novoj mreži škola i kada smo od osam formirali četiri srednje škole na području tri okruga koja pokrivamo“, kaže Dragan Gejo.

To se desilo u Babušnici, u Kuršumliji, pa i u Nišu  gde su se spojile dve srednje stručne škole, „15.maj“ i  „12.februar“.

 

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar