Da li treba požuriti sa prvom prihranom pšenice

Na području delovanja  PSSS Lerskovac usevi pšenice i ječma, usled razvučene setve i nepovoljnih vremenskih prilika tokom setve, koju su brojni poljoprivrednici na području Jablaničkog okruga uradili i van optimalnih rokova, trenutno se nalazi u različitim fazama razvoja,  od nicanja do razvijena tri lista. Na manji broj parcela ima i useva koji su u fazi bokorenja.

Preporuka proizvođačima je da pregledaju svoje parcele pod pšenicom, da sagledaju sve parametre, od kondicije useva, preko rezultata analize zemljišta pa sve do praćenja vremesnke prognoze, kako bi se donela najbolja odluka u vezi prihrane pšenice.  Ukoliko je na parcelama primenjeno osnovno đubrenje,  ne treba žuriti sa prihranom. Maloj biljci ne treba puno hrane, ali kada krene njen razvoj, kada uđe u fazu bokorenja i potreba za hranom je veća. Ako su  biljke u fazi 2-3 lista, ni tada ne treba poraniti sa prvom prihranom, zato što u ovim situacijama nema velike potrošnje hraniva. Sa druge strane, ako je predusev bio kukuruz, a najčešće je to tako, znamo da su prošlogodišnji prinosi bili dobri i dosta hraniva iznešeno sa parcela. U tom slučaju ako nije urađeno  osnovno đubrenje, čim to vremenski uslovi dozvole, kako bi bilo što manje oštećenja na usevima, moramo razmišljati o prvoj prihrani pšenice. Pre prihrane poljoprivrednici moraju znati šta usevu nedostaje, kako bi prihrana bila adekvatna, a ulaganje i finansijski troškak opravdan.

Cilj je optimalno đubriti i održavati ekološku ravnotežu, a ne zagađivati zemljište. Najpouzdaniji način da se odredi optimalna doza azota je analiza zemljišta pred samo prihranjivanje. Poljoprivredni proizvođači koji to neće moći da obave, useve treba da prihrane posle konsultacija sa stručnjacima i praćenja preporuka preko sredstava javnog informisanja.Naša iskusta kažu da na našem području  za prihranjivanje pšenice potrebno je primeniti 200-300 kilograma KAN-a. Za prinos od 4-5 tona zrna po hektaru, pšenica utroši 120-140 kg azota. U najvećem broju slučajeva orjentaciono sadržaj azota u zemljištu kreće se oko 60 kg po hektaru, što znači da prihranom treba da se unese 80 kg azota, prvo prihranjivanje sa 60 a drugo sa oko 20 kg azota po hektaru. To praktično znači da za prvu prihranu potrebno je upotrebiti oko 220-240 kg KAN-a po hektaru, UREA 130-150 kg ili oko 180-200 kg/ha AN-a

Setva ozimih strnih žita na području Jablaničkog okruga jesenas obavljena je na preko 15.000 hektara  oranica.

       Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo

                                                                                            Boban STANKOVIĆ, dipl.ing.polj.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

2 komentara

  • Savet je dobar . a PITANJE za ministra poljoprivrede , da li je moguce , da jedan covek ulaze po hektaru da bi prehranio narod , SOPSTVEN NOVAC . Malo ste zaboravili ,, gospodina SELJAKA ,, , pa ministre za kog nisam siguran da znas i kako izgleda ,,motika ,, da ti kazem ,,posto sve znas,, , u stvari da ti predlozim , da ti ja dam na hektar zemlje hiljadu dinara , a ti s tim posej zito i uradi vrsidbu , pa predaj u mlin , uz usur , A , NECES . NE ISPLATI SE . NEMA NI ZA SLAMU . Koj te napravi tako ,, pametnog ,, rekli bi SELJACI . Ubicete hranu , s tim ubicete i narod . Litar nafte i kilo zito to je paritet za poljoprivredu , gde vam je mudraci ta skala . Ne svidja vam se , a , sto mislite da se nama svidjaju sva poskupljenja . Cena mizernog minimalca je 155 dinara , cele seoske porodice , rmbace po ceo dan , da bi vi , mogli da nosite ofingere ,, i skupa odela ,, i lepa auta , pa stanovi . Sve stranke ce se zalepite za SELJACI na sledeci izbori . BICE NAM BOLJE ,, kad . 30 godina slusam isto , a realnost vase odgovornosti ,, ministre ,, je da moramo da se takmicimo ko ce sto pre na trziste , a , to ima cenu . Proizvodi koji se vrte po kvantaskoj pijaci su uglavnom neupotrebljivi , spremni za unistenje , zato sto su otrov . Napravite jednu laboratoriju za hemisko – toksicnu analizu . Rezultat ce biti prazan kvantas . E tad , rad postenog SELJAKA ce imati realnu cenu . Ne razumem ljude koji zive u gradovima , oce zive zdravo a jedu otrov . BEZ GARANCIJE . Sta ce te , imate drzavu koja godinama misli na vas i na natalitet , da DECA budu zdrava . Nije sve za upotebu , nema dovoljo zdrave hrane , godinama imamo ministre za poljoprivredu koji nemaju pojma sta je VILA.

  • Lepa tema , a ne spava mi se . Nas ministar se sekira kolko ovce , svinje , krave , koze , kokoske i ostala ziva bica imaju mindjuse . A ne sekira se koliko sume je unisteno , koliko reka reka zagadjeno , e pa , za reku nam trba bar 20 godina da bude zdrava , a volite da se grejete na ,, sumovo ,, pa njemu treba mnogo vise . Ubijaju prirodu , a ona je jaca . Nece nam oprostiti nijeda greh , i ne treba , kad smo svi i ..ti pa pristajemo na sve samo da se ZIVI . Ovi na vlasti nisu savrseni , a oni pre jos gori , jos bi da se vrate . To sto bi da se vrate , dovoljno govori o njima , a ove sadasnje , pa nekse zamisle .Sve ima svoj kraj . LUSTRACIJA . UZAS i za opoziciju i za vlast . Ovi na vlasti jos i imaju neke sanse , a SOROSEVI BOTOVI . JAD .

vaš komentar