Davno sam polagao patofiziologiju i ne sećam se tačne vrednosti parcijnog pritiska kiseonika koja kada padne ispod tog nivoa dešava se tačka bez povratka. Oslobođeni slobodni radikali uništavaju ćeliju i nema spasa. Nastupa smrt. Opasni su radikali, a posebno slobodni.

Upis studenata na državnim univeritetima je upravo pokazo to: tačku bez povratka. Jedan iz fizike. Jedan kandidat na Fizičkom fakultetu će upisati fiziku ove godine. Prazan je Matematički fakultet. Prazan je Mašinski fakultet. Prazan je Filološki, grupa za maternji jezik…

Ne može se postati dobra medicinska sestra koja ne razume fiziku, a da ne govorimo o lekaru.

Ne može se postati vodoinstalater, koji ne razume fiziku, a da ne govorimo o inžinjerima.

Ne može se postati zidar, koji ne razume fiziku, a da ne govorimo o građevinskom inženjeru.

Ne može se postati čovek ako ne poznaješ vlastiti maternji jezik, a da ne govorimo o mislećem čoveku.

Može se postati ministar, predsednik vlade, narodni poslanik, ambasador… I to nekom tati koji bira svoje, na kojima odela stoje sa sve prazilukom koga nema, a koji viri iz guzice.

Prosveta je ponižena, pljunuta, popišana, zasrana… dalji niz nastavite sami.

Prosvetni radnik sebi ne može da dozvolili luksuz da kupi stan, sagradi kuću, a uz to i da podiže decu. Komunisti bi rekli-proleter, a religiozni ljudi-monah. U Srbiji postoji institucija koja se zove Srpska akademija nauke i umetnosti ili krem pameti. Sasvim je logično i očekivani da ta pamet lupi šakom o sto i kaže „mi nestajemo“.

Uradimo nešto!

Srpska akademija nauke i umetnosti , da ponudi strategiju spašavanja nestajanje ovog naroda čiji kraj nikada nije bio izvesniji. I da lupi šakom o sto i da kaže Vladi, sastavljenoj od glupih, kvarnih, polupismenih činovnika, da mora da se drži predložene strategije. I ne samo ova već i naredne vlade, jer strategija se pravi shodno okolnostima u kojima se svet i naše društvo nalazi.

Ili da izađe i kaže: Oni nas ne poštuju. Smatraju da smo družba „izlapelih staraca“. I da se onda pitaju: „Čemu onda služimo, MI, akademici?

Bilo je stava akademije o bitnim pitanjima kao što je izgradnja MHE, koju vlada ne poštuje. Ali establišment taj stav ne zarezuje. Ne zarezuje, naravno, ni  instituciju, sastavljeneu od najumnih srpkih glava, bar je tako nekada bilo.

Za tu vladu više vredi Jeremić  Jovana nego ceo SANU!?

Zašto je reakcija SANU  mlaka? Zašto ne lupe šakom? Zašto ne izađu ispred zgrade, ako treba i da štrajkuju glađu!

Da se čuje: SANU ŠTRAJKUJE GLAĐU!

Nisam sarkastičan, i nemam nameru da vređam čestite akademike. Već pišem c ciljem da je možda moguće da neko shvati u kakvom smo problemu, da se čuje vapaj, da se oseti panika, da se pamet trgne…

Kad obrazovanje niko je ne uvažava, ostaje taj taj tužni rijaliti očaja. Kao teatar apsurda.

Nema druge.

Obrazovanje je definitivno uništeno jer ovoj klasi to ne treba.

Oni preprodaju moje sirovine, kopaju moju dedovinu i baš ih briga: I za SANU, i za školu, i za vojsku i za crkvu, i za ovaj narod, i za žrtve ovog naroda u prethodnim vekovima.

A i crkvu baš briga za crkvu. Rasprodaju šumu. Oko Paraćina postoji manastir Sv Petka u kome monahinje brinu o ostavljenoj bolesnoj deci, a oni bi da im otmu vodu i daju nekom fabrikantu.

I džaba suze monahinja.

Uvaženi profesori, pisci, uvaženi akademici, misleći ljudi, vi ste odabrani od naroda kao najumnije što imamo. Koga i čega se vi bojite i zašto vam je utihnuo glas, zašto se ne čujete?

Jedno dete je pokazalo Srbiji šta može da se uradi kada ima plemenitog i uzvišenog cilja, ali je potrebno da taj cilj neko postavi i istrasira put do ostvarenja. Jedno dete je pokrenulo Srbiju i probudilo volju za životom.

Mala Nina je to uradila za svoga tatu, a možete vi da pokušate za svoju decu. U godinama ste kada se podvlači crta i postavlja pitanje da li sam uzalud živeo?

Ostao vam je odgovor na najkrupnije pitanje: Šta će biti sa Srbijom? Sve ostalo će ostati praznina jer neće imati ko da piše i ovama i o nama.