Kale znaci brdo.

Cirkus 100%

​VOJSKA SE PO TREĆI PUT VRAĆA U PIROT ILI SE PO TREĆI PUT VRAĆA OBEĆANJE?Dvanaest godina najava, promenjenih rokova i političkih obećanja. Od „prvih vojnika 2015.“ do novog roka u 2027. godini.
​Kada je načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović, sredinom oktobra ove godine obišao kasarnu „Treći pešadijski puk“ u Pirotu, vest je prostrujala lokalnim medijima kao senzacija. Vojska se vraća, rekonstruisane su dve zgrade za 300 vojnika, a useljenje prve jedinice planirano je za 2027. godinu.
​Za nekog ko ne prati pažljivo političke kalendare južne Srbije, ovo bi zvučalo kao velika i prelomna vest. Za Piroćance, međutim, reč je o još jednoj epizodi serijala koji traje pune 12 godine. Priča o vraćanju vojske u Pirot sluša se još od 2014. godine, menjali su se ministri, premijeri i predizborni ciklusi, a menjali su se i rokovi. Samo se vojska još uvek nije vratila.
​Prvi rok. Zapelo već na startu 2015. godine
​Ključni dokument i početna tačka ove hronologije jeste saopštenje Ministarstva odbrane iz februara 2015. godine. Tadašnji ministar Bratislav Gašić, nakon obilaska iste te kasarne „Treći pešadijski puk“, najavio je da Generalštab razmatra povratak vojske i da je „najrealnije da se to dogodi početkom 2016. godine“. Zvanično je tvrdio da bi kasarna, uz saradnju sa lokalnom samoupravom, već krajem 2015. mogla da primi prve jedinice.
​Postojao je objekat, postojao je politički interes i postojao je precizan rok. Rok je prošao, a kapija kasarne ostala je zakatančena.
​Gradonačelnik Vladan Vasić tada je uveravao javnost da će lokalna samouprava učiniti sve da ispuni uslove, dok je Ministarstvo naglašavalo da nema sredstava za velika ulaganja. Već tada je postalo jasno da bez novca, jasnog plana i operativne pripreme, „povratak vojske“ funkcioniše prvenstveno kao politička poruka, a ne kao realizovan projekat.

1. godina. Drugo „definitivno“ obećanje

​Pet godina kasnije, priča je dobila svoj prvi rimejk. Ministar odbrane Aleksandar Vulin obišao je Pirot 2020. godine i ponovo samouvereno izjavio da će se Vojska Srbije „definitivno vrati u grad“.
​Ipak, između „realnog povratka 2016.“ i „definitivnog povratka 2020.“ nije se dogodilo ništa osim što su godine prolazile. Javnost nije dobila odgovor na pitanje zašto je prvi rok propao, niti koliko će ta „definitivnost“ koštati grad i državu.

1. ​godina. Od strateškog projekta do ekonomskog čuda

​U maju i junu 2024. godine, povratak vojske podignut je na viši rang i uvršten je među 20 najvažnijih strateških projekata Pirota za period od 2024. do 2028. godine. Gradonačelnik Vasić je tada najavio da je o tome razgovarao sa ponovo postavljenim ministrom Gašićem i da će projekat „zajedno započeti i zajedno završiti“.
​U septembru iste godine, u Pirot stiže i tadašnji premijer Miloš Vučević. I on i lokalni funkcioneri počinju da upotrebljavaju novu metaforu. Povratak kasarne je kao dolazak velike fabrike. Tvrdilo se da će vojnici trošiti plate u gradu, kupovati i podići lokalnu ekonomiju.
​Ovo poređenje zvučalo je primamljivo, ali je ponovo izostalo ono najvažnije a to su konkretne brojke. Koliko vojnika? Koliko profesionalaca, a koliko regruta? Koliki je godišnji budžet i ko snosi troškove?
​Paradoks Doma vojske
​U isto vreme dok se najavljivao povratak vojske, Pirot je nekadašnji Dom vojske u centru grada preuredio u multifunkcionalni kulturni centar, u šta je država uložila preko 500 miliona dinara. Nastao je zanimljiv paradoks. Dok se vojska „vraća“ u grad, jedan od njenih najvažnijih i najreprezentativnijih objekata zauvek je oduzet iz vojnog sistema i predat drugoj nameni.
​Avgust 2026. Izjava sa samog vrha
​Nakon što je krajem 2025. godine gradonačelnik Vasić izrazio nadu da će se useljenje dogoditi tokom 2026, u avgustu 2026. godine oglasio se i predsednik Aleksandar Vučić tokom obilaska pirotskog kraja.
​„Vojska dolazi u Pirot, to smo već odredili“, izjavio je Vučić, ponovivši tezu o ekonomskom efektu ravnom dolasku fabrike.
​Iako je izjava zvučala kao konačna odluka, ona i dalje nije bila praćena zvaničnim operativnim planom.
​Oktobar 2026. Šta je ovog puta drugačije?
​Najnovija objava načelnika Generalštaba, generala Milana Mojsilovića, donosi izvesne novine u ovom dvanaestogodišnjem narativu.
​Prvi fizički radovi. Prema tvrdnjama iz Vojske, sada su zaista rekonstruisane dve zgrade kapaciteta za 300 vojnika, dok narednog meseca počinje obnova restorana, ambulante i magacina.
​Shift sa političara na uniformu. Najavu ovog puta nije dao lokalni političar niti ministar u kampanji, već prvi čovek Generalštaba.
​Novi rok je 2027. godina. Između redova, prećutno je priznato da od povratka u 2026. godini nema ništa, te je novi rok pomeren na 2027, kada bi u Pirot trebalo da bude premeštena jedna taktička jedinica iz centralne Srbije.
​Obećanja i Realnost. Tobogan od 665.000 evra i generisanje potrošnje
​Skeptici sa razlogom ukazuju na to da se ekonomski efekti političkih investicija u Pirotu često predimenzioniraju. Tvrdnja da će povratak vojske dramatično oživeti grad podseća na najave da će novi gradski tobogan, plaćen više od 665.000 evra, privući reke turista i napuniti smeštajne kapacitete.
​Priča o povratku vojske ušla je u svoju 12. godinu i četvrti politički talas. Iako su radovi na rekonstrukciji dve zgrade opipljiv pomak u odnosu na ranije prazne reči, građani Pirota i dalje nemaju uvid u celovit dokument sa budžetom, tačnim brojem ljudi i obavezama institucija.
​Pirotu više ne trebaju političke izjave i svečani obilasci. Trebaju mu dokazi. Do marta ili aprila 2027. godine, povratak Vojske Srbije u Pirot ostaje projekat na čekanju i test da li je ovoga puta reč o stvarnoj vojnoj strategiji ili o još jednom političkom obećanju koje čeka neki novi rok.

Znaci nema ih ni 500 kad ne mogu vise ni Partizan da napune…