SRPSKA pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Vozdviženje časnog krtsa ili kako je u narodu prihvatljivije Krstovdan.Crkveni zapisi govore da se ovoga dana praznuju dva događaja u vezi sa Časnim Krstom Hristovim: prvo pronalazak Časnog Krsta na Golgoti, i drugo povratak Časnog Krsta iz Persije opet u Jerusalim.Obilazeći Svetu Zemlju sveta carica Jelena poželela je da potraži časni Krst Hristov. Neki starac Jevrejin, po imenu Juda, jedini je znao mesto gde se Krst nalazi, tako da je kazao da je Krst zakopan pod Venerinim hramom. Po caričinoj naredbi hram je porušen tako da su kopanjem pronašli tri krsta. Pošto je carica bila u nedoumici kako da raspozna Krst Hristov, po savetu patrijarha Makarija, na mrtvaka kojeg su u tom trenutku pronosili stavljali su redom jedan po jedan krst. Kod trećeg krsta pokojnik je oživeo. Po tome su poznali da je to časni i životvorni Krst Hristov. Onda su stavili krst i na jednu bolesnu ženu, i ona je ozdravila. Nakon toga patrijarh je uzdigao krst, da ga sav narod vidi. Ljudi su sa suzama pevali: Gospode pomiluj! Carica Jelena je napravila kovčeg od srebra i položila u njega časni Krst.

Kasnije osvajanjem Jerusalima, Krst Gospodnji se našao u Persiji, gde je bio 14 godina, da bi 628. godine car grčki Iraklije povratio Krst u Jerusalim. On je u grad ušao sa krstom na svojim leđima. Međutim, neka sila ga je zaustavila da nije mogao ni koraka kročiti. Patrijarh Zaharija tada je video anđela, koji je sprečavao cara da u raskošnom carskom odelu ide pod Krstom i to po onom putu po kome je Gospod, bos i ponižen, hodao. To viđenje patrijarh je objavio caru. Tada se car svukao pa u bednoj odeći i bosonog uzeo Krst, izneo ga na Golgotu, i položio u hram Vaskrsenja, na radost i utehu celog hrišćanskog sveta.

Osim ovog, časnom krstu posvećen je još jedan datum, 18. januar. Bez obzira kog se dana padne Krstovdan je uvek posan.