NIŠ – U celom svetu se 22. mart 2015. – Svetski dana voda obeležava pod sloganom „Voda za održivi razvoj“, saopštio je niški Institut za javno zdravlje.

U saopštenju za javnost koje je pripremila magistar Ana Stefanović iz Centra za promociju zdravlja pomenutog Instituta naglasili su da je „svetska dekada vode, pod sloganom „Voda za život“započeta je 2005. godine. Cilj ovogodišnjeg obeležavanja je da se istakne značaj resursa čiste vode na planeti, kao i značaj vode za zdravlje, privredni razvoj, industriju i civilizaciju uopšte ali i da se ukaže kako na opasnost od nestašice vode u svetu, tako i na opasnost od dugoročnog zagađenja vode.“

Voda je izvor života na Zemlji. Život je nastao u vodi i postoji zahvaljujući vodi. Voda čini 75% naše planete, od čega se samo 2.5% odnosi na slatku vodu, a od te količine samo 20% je pogodno da se uz prečišćavanje i dezinfekciju iskoristi za ljudske potrebe. Osim za piće, voda je ljudima neophodna i za pripremanje hrane, održavanje higijene, kao i za mnogobrojne procese u industriji i poljoprivredi.

Od kategorije koja se podrazumeva i o kojoj se ne vodi preterano računa, voda je u 21. veku postala najznačajniji strateški prirodni resurs. Kao što je 20. vek karakterisala globalna borba za premoć kroz kontrolisanje izvora nafte, tako će 21. vek obeležiti borba za kontrolu preostalih izvora čiste vode. Ujedinjene Nacije su upuzorile na prognozu da će sredinom 21. veka 7 milijardi ljudi biti suočena sa nedostatkom vode, jer broj stanovnika planete raste, a vodeni resursi su sve manji.

Voda nije svima jednako dostupna. Samo 2.6 milijardi ljudi na zemlji raspolaže minimalnim sanitarnim uslovima koji se odnose i na vodosnabdevanje.

Najkvalitetniju vodu imaju Finska, Kanada, Novi Zeland, Velika Britanija, Japan, Norveška, Rusija, Južna Koreja, Švedska i Francuska, a situacija je najteža u pustinjskim i polupustinjskim oblastima u podsaharskoj Africi i Aziji. Istraživanje koje je sprovela Međunarodna agencija za hranu FAO, rangiralo je Srbiju na 47. mesto od 180 zemalja po količini i kvalitetu resursa vode.

Srbija ne spada u zemlje siromašne vodom, ali ni onoliko bogate koliko se prethodnih decenija mislilo. Nizak stepen istraženosti i eksploatacije prirodnih izvora (procenjuje se da ih ima oko 1300, ispitano ih je oko 250, a eksploatiše se tek svaki deseti od njih), daje mogućnost Srbiji da se u budućnosti popravi u ovoj oblasti. Kao i druge slabije razvijene zemlje, Srbija se neekonomski i neekološki ponaša prema vodenim rezervama. Istraživanja su pokazala da se 5-10m³ vode gubi u sekundi u vidu nepovratnog oticanja neiskorišćene vode.

Naša zemlja ima enormno veliku potrošnju vode za evropske uslove (Srbi troše duplo veću količinu vode mesečno po stanovniku od Francuza). Ovome doprinosi relativno niska cena vode iz vodovoda, tako da se voda u Srbiji nenamenski koristi za zalivanje bašti, pranje automobila i ulica. Sve se komplikuje i zbog nemogućnosti da se stanovništvu i privrednim subjektima isporučuje tkz. «industrijska» voda tj. voda odrećenog potrbnog kvaliteta koji ne mora biti kvalitet vode za piće. Naime, stanovništvu je od ukupne potrošnje potrbno samo 20% vode najvišeg kvaliteta za piće, pripremu hrane, pranje posuđa i ličnu higijenu. Najviše vode koja se koristi (45%) zahteva uslovni kvalitet, ispunjenje nekih parametrara mikrobiološke ispravnosti, i ta se voda koristi za pranje prostorija, pranje vozila, zalivanje bašti, a zadovoljava i deo zahteva u industriji.

Voda spada u tkz. „obnovljive“ resurse. Voda u prirodi kruži i stalno prolazi kroz cikluse eksploatacije, upotrebe, ispuštanja nakon korišćenja i povratka u ciklus u vidu atmosferske ili tekuće vode. Voda se u toku tih prolazaka kroz cikluse menja, opterećuje se štetnim materijama i zagađivačima biološkog, hemijskog ili radiološkog porekla. Čvrste materije, zahtevaju izuzetno dug vremenski period za razgradnju u vodi – od nekoliko nedelja za papirnu ambalažu, pa sve do nekoliko stotina godina za plastiku.

Voda može predstavljati i izvor zdravstvenih tegoba, ukoliko sadrži štetne materije biološkog, hemijskog ili radiološkog porekla. Zato se voda iz prirodnih izvora najčešće prečišćava i dezinfikuje pre puštanja u vodovodni sistem. Voda iz javnih vodovoda, kao i mineralne i druge flaširane vode na tržištu podležu stalnim proverama, a njihovu ispravnost, odnosno zdravstvenu bezbednost regulišu pravilnici. Da bi voda bila higijenski ispravna proverava se mikrobiološka ispravnost, a posebno prisustvo štetnih mikroorganizama, a takođe i hemijska ispravnost, prisustvo raznih otrova, teških metala, pesticida, i ostalih hemijskih materija koje su predviđene pravilnikom. Takođe se proverava i koncentracija hlora u pijaćoj vodi, koji je neophodno da bude prisutan, ali do određene granice. Sva dosadašnja istraživanja nisu pokazala da gornja dozvoljena granica hlora od 0.5 mg po litru, može nepovoljno uticati na zdravlje ljudi, bez obzira koliko se dugo godina konzumira.

Cilj i obaveza državnih organa je da se sprovedu mere koje bi omogućile da 90% stanovništva bude snabdeveno vodom iz bezbednih i kontrolisanih sistema. Oko 40% seoskog stanovništva Srbije pije vodu koja nije pod redovnom kontrolom nadležnih zavoda ili instituta za zaštitu zdravlja.

Pripremila:
Mr sc. med dr Ana Stefanović
Centar za promociju zdravlja IZJZ Niš