Danas je Vidovdan – mitovi i istorija

Vidovdan se u Srbiji obeležava kao pomen na stradanje Srba i kneza Lazara Hrebeljanovića u bici protiv turske vojske na Kosovu polju1389. godine, za koju se ni posle šest vekova sa sigurnošću ne zna da li u tom herojkom otporu protiv turske imperije Srbi pobedili ili izgubili, ili su dobili bitku a izgubili rat.

Poseban značaj Vidovdan je dobio u vreme stvaranja nove srpske države, a kao zvaničan državni praznik uveden je 1889. na 500 godina od Kosovskog boja.
Kao nacionalni praznik opstao je do kraja Drugog svetskog rata. Vidovdan je državni praznik koji se obeležava radno.

Na prvo slušanje, reklo bi se da o Vidovdanu nema nepoznanica. Međutim, uvreženo znanje o ovom prazniku pred istorijskim činjenicama crveni ko nedeljno slovo u kalendaru. Retko šta što smo čuli, učili, a ponajviše gledali o Kosovskom boju, nije mit ili legenda.

Reč istoričara

Viši naučni saradnik Istorijskog instituta u Beogradu Aleksandar Uzelac govorio je o vidicima kolektivne svesti.

„Istorijski i simbolički značaj Vidovdana vezan je prevashodno za događaj koji se na ovaj dan odigrao 1389. godine. Reč je o znamenitoj Kosovskoj bici. Kosovska bitka je događaj iz srpske srednjovekovne istorije koji je bez sumnje najviše stekao mitsku i legendarnu notu, potiskujući istorijske činjenice. Kada bismo nabrajali mitove o Kosovskoj bici trebalo bi nam mnogo prostora. Stoga ću istaći samo jedno pitanje koje uvek zanima čitaoce – da li su Srbi pobedili ili izgubili Kosovsku bitku?“ apostrofira Uzelac za Srbija danas

Posle Kosovske bitke telo kneza Lazara je sahranjeno u manastiru Ravanici, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka preneto je u fruškogorski manastir Vrdnik. U Ravanicu su mošti vraćene 1989. godine, na 600. godišnjicu kosovske bitke.

On podseća da su srpski tabor u Kosovskom boju činila tri velikaša i saveznika – knez Lazar, kralj Tvrtko i Vuk Branković, na čijoj se zemlji bitka i odigrala.

„Iako ujedinjeni u tome da pruže otpor Turcima, tri saveznika nisu imala istovetne interese ili vizuru događaja. Ishod bitke je iz perspektive kralja Tvrtka bio pobeda, budući da je turski vladar Murat poginuo i da se turska vojska povukla sa bojišta, ne stigavši do Tvrtkovih zemalja. Zato je on vesti o pobedi odmah poslao u Trogir i Firencu, odakle su se proširile i u druge krajeve Evrope. Međutim, bitka nije doživljena kao pobeda u zemljama kneza Lazara, koje su ostale bez svog predvodnika i pretrpele teške ljudske gubitke. O tome svedoči i činjenica da je kneginja Milica da bi obezbedila Lazarevo nasledstvo za njihovog sina Stefana, priznala vrhovnu vlast Muratovog naslednika Bajazita“, objašnjava Uzelac.

Muratovo ubistvo svakako nije bilo kao na filmu.

„Najstariji izvori, uključujući i pomenuta Tvrtkova pisma, svedoče nam da je on poginuo tokom samog boja i u sklopu borbenih dejstava. To su zajednički izvršila dvanaestorica srpskih plemića koji su uspeli da se tokom bitke probiju do šatora neprijateljskog vladara. Njihova imena savremenici nisu zapisali – podvlači Uzelac.

Heroj Miloš Obilić se pojavio u predanjima, a ne pred Muratom.

„Miloš Kobila, Kobilić ili Obilić, u izvorima se spominje tek jedan vek nakon Kosovske bitke i to, zanimljivo, najpre u grčkim i turskim, a tek potom u srpskim spisima. Zato je on legendarna, a ne istorijska ličnost. Način na koji je u kasnijem srpskom narodnom predanju predstavljeno Miloševo ubistvo Murata, i kako je prikazano u filmu koji ste pomenuli, u stvari izvorno potiče iz turske tradicije. Turskim hroničarima je bilo zgodnije da Muratovo stradanje prikažu kao mučki čin od strane navodnog prebega iz protivničkog tabora, nego kao vojni podvig nekolicine hrabrih protivnika. U vreme osmanske vlasti, srpsko narodno predanje je preuzelo pojedine elemente turske tradicije o Kosovskom boju, uključujući i priču o tome kako je Murat izgubio život“, naglašava viši naučni saradnik Istorijskog instituta u Beogradu.

Kada je srpska vojska započela Kosovski boj niko nije ni znao šta je Vidovdan.

„Naziv dolazi od imena ranohrišćanskog sveca, Svetog Vita, koji je postradao u vreme Dioklecijanovih progona hrišćana. To je svetac koji se obeležava i u katoličkoj i u pravoslavnoj crkvi, ali je njegov kult bio mnogo jači i izraženiji u zapadnoj Evropi, gde je bio smatran zaštitnikom igre i zabave, nego na istoku. U srpskoj sredini, naziv „Vidovdan“ se za ovaj datum ustalio tek u 19. veku, u vreme borbi za oslobođenje srpskih zemalja od turske vlasti“, ističe Uzelac.

U želji da osveta osmanlijskom neprijatelju za poraz u Kosovskom boju ima potpunu simboliku nakon pet vekova, može se pronaći da su Knježevstvo Srbija i Knjaževina Crna Gora proglasile rat Turskoj 1876. godine baš na Vidovdan. Međutim, kako kaže Uzelac, to nije tačno. Rat je proglašen 18. juna.

Ipak jedan drugi, zapravo Prvi svetski rat počeo je praktično 28. juna 1914. godine kada je pripadnik „Mlade Bosne“ Gavrilo Princip ubio austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinand u Sarajevu. Taj atentat je možda bio značajniji događaj za Srbiju i od samog Kosovskog boja.

Tačno sedam godina kasnije dogodio se još jedan atentat – ovaj put u Beogradu i to neposredno pošto je kraljevina Srba, Hrvata I Slovenaca dobila svoj prvi ustav.

„To je relativno slabo poznat, ali važan događaj iz novije istorije. Na dan 28. juna 1921. godine, nakon donošenja Vidovdanskog ustava, komunista Spasoje Stejić pokušao je da ubije kralja Aleksandra u povorci na Terazijama, tako što je na njegovu povorku bacio štapin dinamita. Atentat nije uspeo. Prema jednoj anegdoti, čim je Aleksandar shvatio šta se desilo, dobacio je svom ađutantu Petru Živkoviću „Svi ste vi atentatori!“, aludirajući na Živkovićevo i učešće drugih oficira u Majskom prevratu osamnaest godina ranije, kada su ubijeni njegov imenjak kralj Aleksandar i kraljica Draga Obrenović. Neuspeli atentat na Aleksandra Karađorđevića, kao i ubistvo ministra policije Milorada Draškovića nepunih mesec dana kasnije, koje je takođe izvršio jedan komunista, doveli su do zabrane Komunističke partije u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Oni su, dakle, imali značajne posledice, ali nisu predodredili sudbinu Jugoslavije. Kralj Aleksandar Karađorđević je ovaj atentat preživeo, a Jugoslavija je nadživela Aleksandra – podvlači Uzelac.

Ristić: Kosovska bitka izvorište rodoljublja i slobode

Godišnjica Kosovske bitke uistinu predstavlja jedan od najznačajnijih datuma tokom kalendarske godine, dan kada se sa poštovanjem, divljenjem i zahvalnošću sećamo srpskih junaka viteški postradalih u tom sudbinskom i sudbonosnom boju – ističe istoričar Dejan Ristić.

On objašnjava zbog čega je Kosovska bitka toliko važan događaj u srpskoj istoriji.

„Usled svog nesumnjivo prvorazrednog istorijskog značaja, viševekovnih posledica, iskazanog bezmernog junaštva i spremnosti da se podnese apsolutna žrtva zarad odbrane slobode i nezavisnosti svoje domovine, Kosovska bitka i danas zrači nepatvorenim rodoljubljem i slobodarstvom. Drugim rečima, to nije, kako bi neko mogao da zaključi, samo još jedna u beskrajnom nizu srednjovekovnih bitaka, već je u pitanju bio sudbinski okršaj dve civilizacije, kulture, poimanja sveta, vere…Stoga je Kosovska bitka za sve nas, i dan danas, jedan od ugaonih kamenova našeg zajedničkog nacionalnog identiteta, nepresušno izvorište rodoljublja, nepokora i slobodarstva“,  naglašava Ristić.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

10 komentara

  • …svakojakih i odgovora.
    Ono što je istorijska činjenica,a to je da Vuk Branković nije izdao na Kosovu,već Vlatko Vuković iz Bosne napustio(pobegao) bojište.

  • Bilo bi lepo kada bi se jednog dana napisala zajednička istorija balkanskih naroda, objektivno i bez predrasuda. To bi bila solidna osnova za pomirenje i, možda, ujedinjenje.
    Tu i leži problem, niko neće jaku državu na Balkanu, već samo male i slabe državice.

  • Jutros sa liturgije, pred portom, pričaju dva … : „koji je danas praznik!? – Vidovdan!! – dobacujem ja. A ovaj drugi, ga opet pita:“ koji praznik!? – Vidovdan! – dobacujem opet, pa produžih malo nervozan. – Pa, kako ćete ….! – procedih sebi, u bradu. Po onom Psalmu:imaju uši da ne čuju, i oči da ne vide:pare!Prose pred portom neki dinar“!

  • Poštovani čitaoci,istomišljenici i oni koji to niste. Danas je medjunarodni dan LGBT populacije i dok se mi raspravljamo ko je pobedio,pobegao i zašto,oni ljudi marljivo rade i vode nas u nove radne pobede.Čestitamo.

  • Lepo je što ste se setili da napišite tekst povodom jednog od najvažnijih praznika za srpki narod jer se nekako kod nas sve deli na predkosovski i pokosovski period. No, nažalost, dok se mi bavimo mitovima i legendama o tom događaju, o kome ni istoričari ne znaju mnogo, mladi odoše i njihova deca, ona koju budu imala, nikada čuti neće ni za Kosovo ni za kosovsku bitku. A ovi što ostadoše, čitaj gore komentare, sve glupan do glupana. Vi pišete i Kosovskom boju, oni o gejevima. Znate šta, vrlo retko komentarišem a redovno čitam Jug mediju i sebi sam dao nik kakav sam jer mislim da je ovaj sajt nešto najbolje na informativnom nebu u Leskovcu i šire. Ali kada čitam ovakve stupidarije ispod svete teme onda mogu da kažem da mi ne zaslužujemo da novinari sa ovog portala troše svoju snagu na nas ovakve. Mi ne zaslužujemo pretke koje smo imali.

  • Eto, hvala učo što nas izgrdi pa iskoristi priliku da nahvališ i portal, čije ime ne umeš ni da napišeš, hahahaha Jugmedia, dakle, učo.

vaš komentar