Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećem Svetom Vartolomeju, jednog od dvanaest apostola.

Vartolomej, koji je u našem narodu poznat i kao Vratoloma iliti Vrtoloma, najpre je s apostolom Filipom i sestrom devicom Marijamom, a neko vreme i sa svetim Jovanom Bogoslovom, propovedao jevanđelje prvo u Aziji, zatim u Indiji i, najzad, u Jermeniji, gde je i mučenički i skončao.

Za ovaj praznik u narodu su vezana brojna verovanja:

Narod kaže da se deci brani da se penju po drveću, da ne bi slomila vrat, zabranjuje se kupanje u rekama a ženama da „bućkaju” mleko.

U Homolju se obustavlja svaki rad, dok se u nekim delovima zemlje veruje da, ako radite na Vratolomu, postoji opasnost od poplava, grada i oluje.

Sveti Vartolomej je svetac koji čuva useve i strogo pazi da neko ne ore. Veruje se da Vartolomej ne prašta nevernicima koji danas rade, zbog čega rizikuju da im svi usevi propadnu.

„Smlatiće te kao Vrtoloma prasku” je rečenica koja se danas čuje u selima u Pomoravlju. U ovom kraju niko danas ne bi trebalo da radi, da ga ne bi svetac „smlatio”, kaže narod.