Inkluzivno obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju u Osnovnoj školi „Sveti Sava“ u Vladičinom Hanu traje već osam godina, a ove godine se po tom sisremu obarzuje ukupno je petoro đaka, troje u višim i dvoje u nižim razredima.

Iako ima dosta toga što im nedostaje za školovanje dece sa smetnjama u razvoju, ono što izdvaja školu „Sveti Sava“ od ostalih obrazovnih ustanova u gradu je to što jedina ima prilaz za invalidna lica. Što se stručnog kadra tiče, situacija je gotovo identična – nema defektologa, pedagoških asistenata, ali i nastavnih sredstava.

„Po Individulanom obrazovnom programu, jedan i dva, radi se u višim razredima, dok u nižim  imamo samo mere indiviualizacije, ali se sa decom radi po redovnom programu. Mogu reći da su nam dosadašnja iskustva pozitivna. Nemamo veliki broj učenika u inkluziji, pa ni velikih problema.  Ostali učenici ih jako dobro prihvataju, trude se da im u svemu pomognu. Smatram da je pohađanaje škole sa vršanjcaima i za decu u inkluziji dobar potez, jer vreme provode u društvu svojih vršnjaka”, priča za Jugmediu Gorica Kovačević, pedagog škole.

Zadovoljna je i saradnjom sa roditeljima.

“Ono što mogu da istaknem je i da imamo odličnu saradnju roditelja  i sa jedne i sa druge strane. I roditelji učenika u inkluziji kao i ostalih, su spremni na saradnju, nikakvih primedbi do sada nije bilo i svi zajedno se trudimo da ih ukljucimo  u redovno skolovanje2, dodaje  Kovačevićeva.

Ono što je zajedničko za ovu i ostale obrazovne ustanove u Vladičinom Hanu je nedostatak  stručnajak. U i „Svetom Savi“ nedostaje defektolog, kako bi se nastava lakše odvijala i deca dobila adekvatnu pomoć,  kao i pedagoški asistenti. Kako kaže Dragan Dimitrijević, direktor škole, i oni nemaju personalne asistente.

Pravo na ličnog pedagoškog asistenta ima svako od učenika sa smetnjama u razvoju. U nedostatku, taj posao obavljaju majke, koje su u svakom trenutku uz svoju decu i dok su u školi. Njima ne samo da je potrebna pomoć na časovima, već i van nastave, računajući da među učenicima u inkluziji ima i dece sa invaliditetima.

„Majke su nam najveća podrška i nama i nastvanicima a, naravno,  svojoj deci.  U celoj priči o inkluziji, možda nam je najveći problem da svi nastavnici prođu seminar za inkluzivno obrazovanje, jer će nastavnicima biti lakše da rade sa takvom decom“,  kaže ona.

U višim razredima  u OŠ „Sveti Sava“ imaju  odeljenja u proseku sa po 25 učenika, pa nije uvek lako raditi sa  tako velikim brojem dece. Međutim, kako učitelji tako i nastavnici se prilagođavaju novim trendovima u obrazovanju i samo zahvaljujući njihovom iskustvu  i znanju , strucnom usavršavanju i volji, sve funkcioniše. Ono što bi školi bilo od velike koristi su i nastavna sredstva prilagođena deci sa smetnjama u razvoju, što im trenutno nedostaje.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva