LESKOVČANKA IZ PRESTONICE

Deca za prosjačenje, žene za rađanje

Kada kupimo jeftinu majicu u bilo kom tržnom centru, uglavnom i ne primetimo da na etiketi piše “Made in Bangladesh“. Još manje znamo da je tu majicu, verovatno u trećoj smeni, krojilo i pakovalo neko dete koje je prisiljeno na rad, koje je roditeljima isključivo kapital koji u porodicu donosi nekakvu bednu napojnicu.

Dečji rad je poseban problem, ali svakako ima veze sa demografijom u smislu (ne) planiranja porodice i natalitetom.

Ne moramo da idemo čak na drugi kontinent. U centrima brojnih gradova Srbije, svakodnevno o zloupotrebi dece svedoče mlade Romkinje koje, s bebama u naručju, poručuju: „Bog ti dao zdravlje!“ i to – ako im date neki dinar koji će kasnije potrošiti za cigare, alkohol ili lepak. Sama deca koja prose, novac će morati da daju Glavnom.

U mnogim društvima na planiranje porodice ali i tretman prema potomstvu, poseban uticaj imaju veroispovest i običaji. Kontracepcija kod Katolika dugo je predmet debata, dok se u nekim kulturama na žene gleda s poštovanjem samo tokom njihovog reproduktivnog perioda.

Romkinje u Srbiji neretko rode i po desetoro dece, a majkama postaju još kao maloletnice. Neobrazovane i bez osnovnog znanja o kontracepciji, rađaju ćerke koje često nastavljaju njihovu sudbinu koju karakterišu iskorišćavanje, fizičko nasilje, prostitucija, neobrazovanost, kratak životni vek, rano obolevanje, prosjačenje sa decom (što svojom – što tuđom)…

Sledi ukratko prepričan razgovor autorke ovih redova sa ženom srednjih godina koja je, sa dve devojčice, Zoricom i malenom Jasminom, prosila pored Crkve Svetog Marka u centru Beograda:

(- Teto, mnogo si lepa, daj neki dinar za sendvić!

-Kupiću ti ja sendvić, nego kaži ti meni da li ideš u školu, koliko imaš godina?

-Aaa, imam osam godine, ne idem u školu a mnogo bih htela da idem u Leštane u školu!

-A kako se zoveš?

-Zorica!

Prilazi mi Romkinja koja nadgleda devojčice i koja je čula naš razgovor:

-’Oću i ja da ih šaljem u školu al’ nemam pare za knjige!

Kupim im sendviče i odem u Nacionalni savet romske nacionalne manjine Tamo me lepo dočekaju i pitam kako mogu da pomognu da jedna „njihova“ devojčica krene u školu, ali da nema ni papire ni novca za knjige. Svaka čast! Obećaju mi da će urgirati da se Zorica upiše u prvi razred, da će obezbediti knjige, ranac i svu prateću opremu za novog školarca i da nas, sve zajedno, očekuju sutra u podne kod njih u kancelariji da se organizujemo oko detalja.

Pohitam do crkve i nađem ih na „radnom mestu“. Prenesem lepe vesti i kažem im da dolazim sutra po njih da odemo zajedno do Saveta.

Nikada ih više nisam videla… Gospodi iz Saveta sam se izvinila i javila da ipak ne dolazimo.


Da žena u pojedinim društvima služi isključivo za rađanje dece pokazuje praksa u nekim afričkim plemenima gde se devojčice u nehigijenskim uslovima podvrgavaju polnom sakaćenju, kako bi se za njih, seksualni čin pretvorio isključivo u čin koji jedino omogućava drugo stanje. I ništa više.

Odnos prema porodici, deci i planiranju potomstva, činjenica je, uveliko zavisi od tradicije određenog društva što je uglavnom u vezi sa verskim ubeđenjima. Mi u Srbiji bismo teško mogli da shvatimo priču komentatora-putopisaca poput Filipa Obradovićao tome da je u Kambodži prodavanje sopstvene dece i njihovo korišćenje za prostituciju uobičajena stvar.

„Prostitucija je ovde privredna grana kao i prodaja dece. Spoj ova dva i dobićeš pedofilski raj. Čim uđete u tuk tuk nudi se vožnja do bordela koji je uvek blizu jer ih ima previše. Deset dolara je sat vremena, u pitanju su saloni gde možete da birate devojku iz kataloga. Kambodža je raj za običnu prostituciju i pedofiliju”.

Realnost koju je teško povezati sa bilo kojom religijom? U istoj Kambodži, na delu su kompanije koje od siromašnih majki otkupljuju majčino mleko, konzerviraju ga i potom prodaju u Sjedinjenim Američkim Državama, što je oštro kritikovao UNICEF.

„Mnogim ženama u Kambodži prodaja majčinog mleka jedini je način zarade. Čea Sam, 30-godišnja majka, rekla je za AFP da poslednja tri meseca, od rođenja sina, prodaje svoje mleko. Dnevno tako zaradi od 7,5 do 10 dolara i dodaje da zna bar još 20 žena koje su se odlučile na takav korak“.

Naša država je u poslednje vreme rešila da pomogne budućim roditeljima i donela niz afirmativnih mera iz oblasti populacione politike. Kad je reč o pravima žena, kod nas i te kako jesu i vole da budu emancipovane, a i, ruku na srce, dozvoljena im je ta ravnopravnost… (naravno – sa izuzecima, ali o tome drugom prilikom).

Da li je sve u novcu? Možda nam nedostaje malo ljudskosti. Možda da „naučimo da pecaju“ one koji imaju problem sa planiranjem porodice i kontracepcijom… Možda da pustimo da sve ide svojim tokom…


Tekst je prilagođeni deo naučnog rada objavljenog 2014. godine

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar