DEDA I DIRIGENTI

Ono malo što pamtim, pamtim da je bio gorostas s brkovima, oštrog, pronicljivog pogleda, autoritativan, pamtim da su ga poštovali i da je ispred seoske zadruge, sa prekrštenim nogama i čašicom rakije u rukama, uvek imao veliki broj slušalaca. Pamtim, međutim ponajviše gnoj i krv koji su neprestano curili iz njegove noge pri stopalu. Otežano se kretao zbog te noge. Bio je to moj deda po ocu Josim Danković, ranjen u Cerskoj bici, koji je do kraja života žalio što sa svojim ratnim drugovima nije prošao albansku golgotu i učestvovao u probijanju Solunskog fronta.

Njegov otac Jovanča imao je samo 17 godina kada su mu, tamo u selu između varoši Crna Trava i današnjeg Vlasinskog jezera, okupatori ubili roditelje kao vođe ustanka, spalili rodnu kuću, a on i mlađa sestra preživeli, kako se sećam priča svog oca, sa nešto ovaca i krava, sve zahvaljujući komšijama. Ne samo što su komšije sakrile siročiće po svojim kućama, nego, kada je nastupila plenidba stoke, rizikovale pa uzele po dve tri ovce, ubeđujući tirane da su navodno njihove, a isto su uradili i sa ostalom stokom. Bilo je to sredinom sedamdesetih godina 19. veka, vreme solidarnosti među srpskim življem u okupiranim delovima Srbije.

Autorka teksta

Porodica mog pradede Jovanče bila je, verovatno, imućnija, pa kada se pola sela iz Crne Trave zbog terora preselilo u selo Ivanje ispod Radan planine, a tražili su brdovite predele na koje su navikli, kupio je veliko imanje, najplodnije njive, livade i šume. U novi kraj stigao je sa svojim rođenim stricem i sa sestrom. Podigao je kuću i oženio se Jovankm, s kojom je izrodio tri ćerke i mog dedu Josima.

Ne znam kako su rasli, ali se sećam temelja te prve Jovančine kuće pri dnu dugačkog dvorišta koje i danas vodi do reke.

Deda Josim, jedini muški naslednik, a u mojoj porodici po ocu uvek se rađao samo jedan muški potomak i mngo ženskadije, učestvovao je u dva balkanska rata i bio pozvan u Prvi svetski rat.

Posle ranjavanja na Ceru, skoro godinu dana proveo je po raznim bolnicama jer nije bio ranjen samo u nogu. Bio je, bukvalno, izrešetan dok je iz rova pucao u neprijatelja.

Sa suprugom Milanom, lepom ženom plavih očiju iz jedne čuke u selu Slišane, izrodio je šestoro dece, pet kćeri, od kojih je jedna umrla kao devojčica, i jednog sina, mog oca Živojina, koga je majka rodila u 45. godini svog života i koji se nedavno pridružio svojim roditeljima na onom svetu, ako postoji taj svet.

Zašto pišem o svom dedi? Jer, sudbine naših dedova, sve liče jedna na drugu, bar dedova čiji su unuci danas u poznijim godinama.

Ovih nedelja, kada me tuga obuzme za ocem sve se češće setim dede Josima, koji je umro od upale pluća kada sam pošla u prvi razred osnovne škole. I pri tom ne mislim na njegove ratne priče koje sam slušala u zimskim večerima sklupčana pored njegovih nogu, već mi u ušima odzvanja jedna strašna upitna rečenica: „Ti li si unuka Josima ćope?!“.

To me je još pre dvadeset i više godina pitao čovek iz Vučja, komunista pa socijalista, čovek iz prosvete, rodom iz sela u kome sam sam se ja rodila. „Kog ćope, kako ćope?“, pitala sam u neverici. Prvi put sam tada, decenijama posle Josimove smrti čula da su mog dedu, koga sam obožavala, zvali – ćopa.

„Pa tako su ga zvali, šta se čudiš“, reče mi čovek s lukavim i zlobnim očima, čiji preci nikada, ama baš nikada nisu omirisali barut, i produži, zapravo nastavi da diriguje ko će gde sedeti na predizbornom SPS skupu. Ostadoh otvorenih usta od šoka. Skamenjena. Novinar sam, pa umem da se brzo dešokiram, praksa. Pogledah u pravcu „dirigenta“. Omanji, debeljuškast, proćelav čovečuljak. Škola ga nije emancipovala, ostalo je u njemu sve što je genima nasledio. „Ne“, rekoh sebi u bradu. „Neću da pravim scenu, odgovoriću mu kasnije“. No, to kasnije nikada nije došlo, a ja sam potisnula susret s prostaklukom.

Sada se vraća sećanje a sa sećanjima i ogorčenost i neverica i pitanja na koja nema odgovora.  Kako su se u međuvremenu potomci onih humanih gorštaka pretvorili u zle ljude? Kako su čoveka koji je svoju nogu dao za otadžbinu nazivali ćopom? Zar takav izrešetani junak iz tri otadžbinska rata nije trebalo da bude poštovan i slavljen?

Pa nije! I ne samo on.

Jer posle tih ratova u Srbiju se uvuklo zlo – komunizam i komunisti. Istorija je počinjala od njih. Otac onog dežmekastog „dirigenta“ primao je partizansku boračku penziju iako partizane nije ni video, ali imao je dva svedoka. Moj deda je prezirao nove seoske vlasti, iako su mu dve ćerke bile SKOJ-evke. Govorio je da su na vlast doši poljaci (ljudi koji čuvaju polja p.n) i sluge. Nije imao dlake na jeziku, ali ga nisu dirali, možda podsvesno se bojeći njegovih vidljivih rana.

Ni on, kao nijedan učesnik Prvog svetskog rata, nije primao penziju, umro je bez penzije. Umro je od upale pluća. Sećam se da je u nekom magnovanju zbog visoke temperature sam sebe pitao: „Pa zar od ovoga da odem?“.

Poslednje reči nisu mu bile ni deca ni unici ni žena nego samo jedna reč: „Juriiiššš“. Bila sam tu. Čula sam. Nisam znala zašto baš ta reč, niko mi nije objašnjavao. Danas znam. Čovek koga su zvali „ćopa“ otišao je na onaj svet misleći da je na Ceru ili zamišljajući da je s drugovima na Solunskom frontu. Otišao je jurišajući.

A tim ratnicima, tim herojima, koje su komunsiti pa i socijalisti u ranijoj fazi, ismejavali, država se za života nije odužila. Otišli su kao neprijatelji, dok je iste pobednike slavio ceo svet. A danas ih se kobajagi setimo samo na godišnjicama. Kakvi smo i to je mnogo.

Ja napisah i otarasih se muke i onog „diregenta“. Ja napisah s ponosom deo sećanja na svog dedu čije gene, duboko sam uverena, nosim u sebi. Slava svim dedovima našim koji su dali svoje živote za svoju otadžbinu ili ranjeni na bojištima, a kojih više nema. Ostalo je na pokoljenima da gaje sećanja.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

29 Komentara
Najstarije
Najnovije Najviše glasova
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
To su
04.01.2020. 14:28

Bili pravi heroji,i tacno je satrle su ih komunisticke sluge nepismeni ljigavi sljam koji je imao samo jednu duznost,da te prijavi centralnom komitetu,za uzvrat su dobijali polozaje,deca su im ,,zavrsila“ velike skole,vladala,a sad njihovi unuci isto.Crvendaca podmuklih se jos nismo otarasili i dalje funkcionisu na isti nacin i cak imam utisak da nas znaju,za nas potomke Srpske vojske nema mesta nigde,a njima su sva vrata otvorena.Bar cuvamo uspomene,rado se secamo i ponosimo sto smo potomci takvih velicina Srpskog naroda,svedoci smo,a oni bi hteli da se to nikad ne sazna.

I ovo da se zna
04.01.2020. 19:12
Odgovor za  To su

Posle Velikog rata, kasnije nazvanog Prvi svetski rat, novine serbske koje su izlazile u zemlji Srbiji SVE borce toga rata, po novinama serbskim, nazivale su: KAJMAKCELANSKE AVETI. Sprdale su se, novine, sa ucesnicima toga rata. Tada je na tronu MONARHIJE SRBIJE bio kralj Petar I Karadjordjevic. SRbija nije imalo ni jednog komunistu, nije bilo Tita, Koce, Rankovica, Krcuna…Bogalji, proistekli iz Tog rata, prosili su po ulicama srpskih gradova i ispred crkava. Raspolazem sa mali milion slicnih, ili jos tragicnijih, cinjenica koje cine srpsku svakodnevnicu posle Velikog rata. Ali, nema ko da cita u ovoj i ovakvo nepismenoj Srbiji, gde su PSI pusteni, a KAMENJE svezano. Kakav strokav i sljam narod, takva i vlast. Inace, moji deda Dusan i deda Lazar su solunski borci, i, obojica, nosioci Karadjorjdeve zvezde sa macevima. Njihovi sinovi i cerka, moji otac i majka PARTIZANI. Pa, sta.

Pa nista
04.01.2020. 23:23
Odgovor za  I ovo da se zna

Za vreme Toplickog ustanka kraljev pecat je imao kosta pecanac a vojevao od Djurdjevdana do Mitrovdana,trebao je ovaj nas Kosta Vojinovic da zbrise govedo jos u startu ne bi bilo onog bugarskog pokolja,ali nije,a i kralj je korenit ko pecanac,dosta mi je avara,bar se sad tako milogorci predstavljaju,a mozda i ne slucajno.

Deki
04.01.2020. 22:53
Odgovor za  To su

Tebi brate uopšte nije dobro.

Jagoda
07.11.2021. 02:31
Odgovor za  To su

Kao djak u osmogodisnjoj skoli putovala sam svakog dana od Dobre Vode pod Radanom do G.Brestovca u skoli koja je nosila ime narodnog heroja Stojana Ljubica …Putovanje svih djaka iz okolnih sela bilo je besplatno..Iz Dobre Vode i magase skoro svakog utorka na pijaci u Bojniku putovalo je par starijih ljudi koje su zvali Soluncima….Najvise se secam deda Borisava koji je cekao autobus van stanice tu tik uz svoju kucu …Bilo je dovoljno reci soferu ,,Solunac“ i bez problema bi stao ,strpljivo cekajuci da se starina popne….Pored redovne penzije koju su primali kao ucesnici Solunskog rata ,nikad im niko nije naplatio autobusku kartu…Mozete vi pisati o komunistima sta vam na volju,mozete pljuvati to vreme koje je od zemlje feuda stvorilo zemlju vrednu postovanja i u stilu Vucica napadati sve druge a nikako sebe same i sve ono sto je doslo posle Tita ,mozete lagati i da je on naredio da se bombarduje Leskovac al za sve to treba imati dokaz i motiv…Zasto bi ljudi koji su se borili protiv najveceg zla u 20-om veku naredili bombardovanje Leskovca i to Englezima ako znamo da je u Engleskoj u to vreme bio odbegli kralj…Bilo je fabrika po Leskovcu i pre rata al sta se sve izgradilo za vreme Tita,koliko fabrika je tad postojalo i koliko je radnik bio zasticen o tome niko ne govori…Pre rata su u tim fabrikama radila deca i od 7 godina a volela bih da neko navede slucaj zloupotrebe dece u vreme komunizma….Decji zadatak je bio da uce i budu sto bolji djaci…Skolovanje je bilo bespatno,radnici postovani …Gradilo se i radnici su besplatno dobijali stanove,Radnicko naselje,naselje Solidarnost i da ne nabrajam…Posle poplave u Leskovcu 74 ili 75 svi poplavljeni su dobili pomoc i umesto tuglenih udzerica napravili prelepe kuce….Deca iz grada su bila zasticena u svakom pogledu…mi koji smo rasli na selu imali smo drugacije detinjstvo….Tu nismo mnogo odmakli od vreme kraljeva jer nas roditelji nisu mnogo stedeli posebno zensku celjad…al to je shvatanje za nekakvu drugu pricu….Svaka cast Milici na ovoj lepoj prici o svom dedi i moj je bio sin Solunca kome je stric oteo imanje jer je moj pradeda umro bas u vreme kad je moj deda stasao za zenidbu…To sto su posle Tita na vlast dosli neobrazovani i nekulturni sami smo krivi….Namerno se sve unistavalo da bi pojedinci postajali nenormalno bogati a narod postajao sirotinja bas preslikano kao u vreme kraljevanja i igrarija po kraljevskim dvorovima….Nije bilo tako dok je Tile bio ziv….On nista nije prisvojio i oteo narodu da bi to nasledili njegovi naslednici dok ove danasnje lopurde samo grabe i otimaju…Dal je vise ljudi ostalo bez svojih kuca posle svrsetka ii svetskog rata ili za ovih trideset i kusur godina….Zar otimanje dece i imovine zbog dovodjenja na rubu siromastva ljudi nije nasa svakodnevnica?….Zar zaista onaj ko pise da su ovi na vlasti unuci crvenih misli da je pri cistoj svesti?Nemaju ovi veze sa crvenima,oni su obezbedili i cukuncukun unucice zahvaljujuci sludjenom narodu…Ja tako a vi pisite sto vam volja…PS.O kraljevskom tretmanu ratnika iz prvog rata procitajte nesto sto su pisali pisci,savremenici tog doba pr…Laza Lazarevic,, Sve ce to narod pozlatiti“ i mnoga druga stiva,sto nasa .sto svetskih pisaca pa udrite po vremenu u kom se ponosno zivelo…

Душан Дојчиновић
04.01.2020. 14:38

Исти Јордан, с брковима, само белих.И и беле главе, како су га памтили моји рођаци,и немирних плавих очију и немирног духа.-Слава твом деди Јосиму, и мом прадеди Јордану Солунцу.Слава им!П.С.Одличан текст драга Милице!

Dobrosav
04.01.2020. 15:03

Odlična kolumna. Dirigenti još uvek diriguju, a dokle će ne zna se.

Milice
04.01.2020. 15:30

Licis na dedu,ponosi se.

Ne liči
04.01.2020. 21:01
Odgovor za  Milice

Ne liči, gospođa nema brkove.

Na ovom portalu..
04.01.2020. 16:50

..godinama je neko uporno nametao temu „Velikog rat“sa posbnim osvrtom na posledice.Više ismejavan i ponižavan,valjda je napustio svoju iluziju da će se potomcima ratnika-junaka tog rata prbuditi svest o svojoj pripadnosti.Uzalud.Nije on imao namer da svadja gradjane Srbije zato što su(preci)nekih bili u vojsci agresora.Namera je-upoznaj istoriju da ti se ne ponavlja..
Jeste,danas su na vlasti većinom potomci vojnika koji su služili Caru Josifu.I to nema veza!
Posle drugog rata od 45 do 53 gidine ubijeno je u Srbiji 68.000 vidjenijh Srba.Ko je izdao naredbu;ko je egzekutor…to je tajna.A ne bi trebalo.
Dakle,ko se stidi svoje istorije ili ko se plaši istorije Srba od 1918 do danas ?
Valjda taj Vaš „poznanik“što Vam uvredi dedu.
Ne on je damo sluga,onih odozgo.Onih što su veći Srbi od Srbina,oni što im je nacionalizm sredstvo za vladanje oni što nas smatraju vrednim,polupismenim i poslušnim.
Kako su obeležili 100 g. od završetka V.rata?a kako obeležavaju(nemam ništa protiv,to je velika tragedija ljudi)“bljesak“ili“oluju“.
Vaš deda kao i svi ratnici V.rats su ponižavani.
I ksko ne bi.To su bili monarhistički ratnici.Nisu se „solunci“presvlačili u pobednike zarad neke koristi.To subradili oni što su zaposeli Dedinje i „osvojili“Vojvodinu.
Hvala na tekstu.Neka on bude samo početak u otkrivanju prave istorije Srba.Kad nju saznamo svima će biti bolje.Jer takvi smo mi Srbi iz Srbije.Uvek praštamo i poštujemo.

Ko iz Finske
04.01.2020. 22:16
Odgovor za  Na ovom portalu..

Jeste, mnogo smo fini

Rote Armee Fraktion
05.01.2020. 12:36
Odgovor za  Ko iz Finske

„Antikomunizam je znak da komunizam još ima moć“

Valjda ko iz Bosne
05.01.2020. 18:53
Odgovor za  Ko iz Finske

Dodješ bos i postaneš BOS.
P.S.Finac!pod hitno da pitaš babe i dede kakav si TI čovek.

Finci
05.01.2020. 20:28
Odgovor za  Ko iz Finske

Ne, veċ postanem „BOSS“. Jer sam obrazovan, načitan i govorim strane jezike.

Finac!
05.01.2020. 21:31
Odgovor za  Ko iz Finske

Lrpo je što kako reče,da si obrezovan,plagiran i što govoriš strane jezike(bosanski,crnogorski,bošnjački…)al’ ipak PITAJ BABU I DEDU DA TI KAŽU-KO SI TI.

Milan Đokić
04.01.2020. 22:32

Hvala za lepu priču o našem deda Josimu.

PRAdedovina
05.01.2020. 01:35

Divna prica, steta sto ih nema vise. Zao mi je sto nisam dozivela da mi ih pradeda isprica, bila Sam mnogo mala kad je umro. I on je preziveo I veliki rat I presao Albaniju,Ali je zato pao slomio kuk I umro… Secam se kad je pao, grcevito Sam se drzala za stok od njihove sobe I nisam htela u vrtic. Htela sam da ostanem sa njim I prabakom, mama I mamina tetka su mislile kako ne treba da budem tu kad doju doktori… Rekao I’m je pustite dete, neka ostane… Ali ne otisla Sam u vrtic I pradedu vise nikad nisam videla… Prica me je podsetila na njega. I sada sa skoro 40.god najvise volim da slusam mamu I ujaka, njihove dozivljaje I uspomena koje ne blede. Kad pricaju oci su I’m pune radosti, osmesi iskreni puni ljubavi. Bezbrizni su bili, sigurna sam da su mislili da ce njihovi potomci rasti u solidarnijoj I jos boljoj Srbiji. Ali na zalost ne, eto unukua tih komunista I sve gore I gore… Vise nije bitno ni ko si, ni ciji si samo sta si I za koga si opredeljen. Tuzno pretuzno

Oficir
05.01.2020. 09:00

Milice, citaj Slom i vaskrs Srbije, bice ti sve jasno.Dva puta su kraljevi napustali svoj narod.Pukne li opet ce otici.Velika laz da se je kralj povlacio sa svojom vojskom.Mesec dana ranije su zaposeli hotele u Skadru.Istorija ne pamti da je vojska napustila svoj narad i pobegla van zemlje.Zato je trecina vojnika dezertiralo.To su patriote ucesnici Toplickog ustanka koji nije uspeo zbog sukoba Koste i Vuka.Posleratni odnos prema ratnicima je poznat.Milunka je dobila mesto cistacice , invalidi pravo da mogu da prose dva puta nedeljno a hrvatski oficiri dva cina prevremenog unapredenja.Da se vidimo u SUBNOR, dacu ti knjigu To su dokumenta ministra koji je preminuo 1921.god.

sima strahota
05.01.2020. 12:49

Zar takav izrešetani junak iz tri otadžbinska rata nije trebalo da bude poštovan i slavljen?
Pa nije! I ne samo on. Jer posle tih ratova u Srbiju se uvuklo zlo – komunizam i komunisti.

tako je i danas Milice…komunisticko-sektaska-SNS ideologija na vlasti bez respekta za ratne vojne invalide…i celokupno srpstvo….zlo na vlasti …pohvala za tekst…

Lupaš ko vrata od moksviča
06.01.2020. 00:17
Odgovor za  sima strahota

Simo, pretpostavljam da iz „komunističkih-sektaša“ izuimaš svoje dede, babe, roditelje i svoje rodjake komuniste.
Zli „komunističkih-sektaši“ su tuđi preci.
Ja se, bogami, ne odričem nijednog svog pretka. Ponosan sam na sve njih!
Kao što se ni moji preci, babe i dede nikada ne bi odrekli mene.

Moskvič
06.01.2020. 00:17

izuzimaš

Kakva glupost
06.01.2020. 10:26

Onda su ti komunisti mnogo jaki kad vladaju i danas. Jači od Bilderberg grupe, jaĉi od Trilaterale…

srža
07.11.2021. 11:29
Odgovor za  sima strahota

Gospođo Ivanović, iako vas redovno pratim, promakao mi je ovaj tekst, a vidim da je odavno objavljen. Čestitam, hvala. Dirnuo me je, veoma.
Srećan je onaj koji zna svoje korene i svoje pretke, a vidim da ih vi znate i da često pišete.
Ovoga puta ste kroz sećanja dotakli jednu bolnu temu a to je da je srpski seljak dobro došao u ratu, ubogaljen i nepotreban u miru i zaboravljen od države, u našem slučaju, čak, postao i nerpijatelj.
Čitajući, setio sam se pripovetke Laze K Lazerevića „Sve će to narod pozlatiti“, priču o sudbini ratnih vojnih invalida.
Kroz jedan detalj, koji ste izvukli iz sećanja, otvorili ste mnoge teme, a meni sličnu ranu moje porodice.
U Velikom svetkom ratu, poginuo je moj pradeda po ocu, negde u albanskim gudurama, poginuo, nije se smrzao. Njegov brat umro je i sahranjen u Plavoj grobnici. Deda je, pričali su mi,posle rata zatekao rasulo u kući. Dve setre, jedine i neudate, ubili su Bugari. Roditelji se razboleli i bili više mrtvi nego živi.
Deda po majci, prošao je sve golgote, jurišao na Solunskom frontu i vratio se kući sa, kako stoji u dokumentaciji, tri prostrelne rane, koje nisu bile kobne po život. Oženio se i dobio decu, pa tako i ja danas postojim zahvaljući tom junaku.
Od četvorice sinova tog dede, tri su poginula na Sremskom frontu, pa je zato moja rodbina po majčinojoj linijii brojčano mala. Moja majka je, naime, potomak četvrtog sina, koji nije mobilisan jer je imao samo 6 godina.
Kako poginuli mladići, golobradi, nisu imali ptomstvo, nije bilo ni boračkih penzija, partizanskih naravno, jer oni nisu računali tragedije iz Prvog rata.
Ali su mi pričali da su moje obe prabake do kraja života nosile crninu i nisu je skidale ni kada se u kućama rađao novi život.
Sve smo to zaboravili danas, ali ne danas. Po pripovieci Laze K. Lazarevića, zaboravilo se odmah. Mi smo izgleda takav narod. Proklet. I sve što nam se dešava i što nestajemo kao Hazari, zaslužili smo!

Zažuljenko
05.01.2020. 13:42

Srbi su poznati da jedni drugima daju nadimke po karakternim osobinama, po izgledu, a često i prema fizičkim nedostacima. Tupča, Tupson, Jevrejin, Bradil, Glavonja, Buljča, Krivi, Guzica, Debeljan, Debeli, Grbavi, Kratki, Ċora, Ċorča, pa na kraju i Ċopa. Vi ste pokušali da date ideološku notu tom dijalogu, a mi čitaoci ne znamo puno toga, čak ni to iz koje situacije su se poznavali taj „komunista“ i Vaš deda.
Da se danas desila ista situacija, espesovac bi komotno mogao da bude neko iz SNS, SZS, Dveri, DS-a. Takvih primitivaca i bezobraznika ima svuda, taj je bio ono što danas zovemo bot a verovatno aktivista ili šef mesne zajednice. nekulturnu stoku ne treba gajiti, ona se sama obnavlja pomoċu sistema, a danas vidimo da opstaje i bez ideologije. Verujem da ste primetili da pojedini antitiosti često broza nazivaju istim nadimkom kao da time hoċe da pokaźu svoju netrpeljivost prema njemu. Kao što pojedini „Svezubi’ opozicionari nazivaju „krezubim“ i „sendvičarima“ ucenjene i osiromašene mitingaše.
Nemojte da me shvatite pogrešno. da meni neko uvredi pretka, hormoni mi ne bi dali da to ĉuvam u sebi pa da posle pišem kolumnu. Ko zna kako bih reagovao.
Pišem ovo tek onako, da sam sebi postavim malo širu sliku. Bez tzv “ govora mrźnje“. Iako ne volim taj termin, al vidim da ovde pojedinima potpalili emocije pa mašu odlikovanjima, prete, kukumavče…
Ako Vam je ovo poslednje bilo cilj, ja onda povlačim svoj komentar i molim da ga ne objavljujete.

Promenite ga, ne ide uz vas
16.02.2020. 15:40
Odgovor za  Zažuljenko

Odličan komentar, ali ne stoji Vam taj nadimak.

zen
06.01.2020. 10:08

Ko živi u prošlosti-pati od depresije.
Ko živi u budućnosti-pati od anksioznosti.
Oni koji žive ovde i sada-jedini žive.

glupost
07.11.2021. 11:32
Odgovor za  zen

Zen, lupaš za medalju.
Naprotiv, ko zaboravlja prošlost, nema sadašnjost ni budućnost
U budućnosti žive samo naučnici i mislioci i da takvih nije svet bi jop bio u praistoriji.
Oni koji žive samo za sadašnji trenutak, bez sećanja i ideja, su samo biljke, došli na svet samo da potroše vreme univerzuma, da mu oduzmu jedna mikro dah.

Neko
06.11.2021. 22:45

Lepo i treba pisati o našoj prošlosti i precima.Porodica ,ljubav,poštovanje,junaštvo,rodoljublje…o svim tim vrednostima starih vremena.

ne čudite se
07.11.2021. 11:39

Uz sve pohvale za priču, želim da Vas podsetim, da ste skoro pisali o muku na godišnjici proboja Solunskog fronta u Leskovcu. Zatro se onda čudite što je neka nepismena bitanga i pre svega nepristojna, Vama rekla kako su nazivali Vašeg dedu. Vi, očigledno to niste znali, ali ta bitanga, da je imao imalo pristojnosti, pri susretu je trebalo kao zemljak da kaže nešto drugo.
Nadam se da je još živ i da je ovu priču pročitao. Nadam se da su potomci živi i da su pročitali i da će se zacrventi dok je čitaju, pod uslovom da ne nose gen svog dede ili oca!