Sedmoro ljudi, među kojima i usnula deca, u Deligradskoj ulici 28 u Leskovcu, kuće koja je posle tektonskog poremećaja ostala da visi nad ponorom, mogu da zahvale samo sreći što su noćas preživeli, kao i njihove komšije iz tri kuće ispod.

Zvanično, do rušenja potpornog zida došlo je zbog pokretanja klizišta skoro u samom centru Leskovca, i to jeste tačno, no postavlja se pitanje zašto su zidane kuće na trustnom tlu?

Ili, ko je davao dozvole za građenje kuća na zemljištu podložnom klizanju?

Vlasnik kuće Goran Trajković, koja sada vidi nad ponorom, priča da je njegova porodica legalno na tom mestu sagradila porodični dom još sredinom šesdesetih godina prošloga veka.

„Tokom bombardovanja 1999.godine, kuća je skoro uništena kada je projektilima pogođen Hisar, pa kako država nije imala novca da nam pomogne, dozvolili su nam da dozidamo deo“, objašnjava.

Na strmini ispod njegove kuće, na državnom zemljištu, nalazio se prostor sa bagremom, ali stanovnici okolnih kuća su zauzimali deo po deo, drveće je nestalo, pa je zemljište ostalo bez zaštite.

„Prosto je neverovatno da u novom Zakonu o planiranju i izgradnji eksplicitno ne stoji da se ne sme graditi na klizistu, to se valjda podrazumeva. Članovi 27b, 35a i 152 su vezani za klizišta i tu se kaže da ako se pojavi aktivno klizište radovi se prekidaju”, objašnjava dr građevinskih nauka Adrijana Savić i dodaje da su u slučaju divlje gradnje građevinski inspektori dužni da stopiraju gradnju.

Ona kaže da su stari Leskovčani oduvek znali da je Hisar i podhisarski deo podložan klizištima.

“Klizišta se delom rešavaju tako što se sade stabla oraha, a u ovom slučaju je dozvoljeno da se ono kompletno ogoli”, zaključuje.

Zaštitni zid je podignut 2012.godine. Trajković kaže da je tek danas video da je armatura bila slaba i da nije čudno što je pao i pri padu napravio veoma jak potres.

“Šta više, ovde je tih šesedesetih godina planirano, kako su mi pričali roditelji, gradnja pruge za Prištinu, pa su urbanisti kasnije odustali. A pruga je trebalo da prođe pored naše kuće”, priča Goran Trajković.

Ovu informaciju nismo danas mogli da proverimo kod sadašnjih urbanista, ali i kod onih starijih, ali ako je tačno, onda je krivica na onome ko planira, projektuje i potpisuje.

„U svakom slučaju ovo je problem koji ne može da se reši preko noći. Ne znam šta će biti, a ono što znam to je da ja tamo ne smem ponovo s porodicom“, kaže Trajković.