SVE O DIJABETESU - GORDANA DOLIĆ, SUBSPECIJALISTA ISHRANE

Dijabetes se kontroliše hranom

Treba jesti kiselkasto voće, citruse: narandžu, kivi, limun, mandafine, tvrde breskve i šljive, nektarine, jer nemaju veliku količinu šećera, a od izuzetnog značaja za svakog čoveka, naročito dijabetičare, jeste fizička aktivnost i šetnja.
Pixabay

Dijabetes je jedna od podmuklih bolesti, koja stvara ogromne, loše promene na krvnim sudovima, oštećuje vid, cirkulaciju u mozgu, rukama i nogama. Pored terapije koja podrazumeva tablete i insulin, jedan od ključnih faktora regulisanja nivoa šećera u krvi je ishrana, kaže u izjavi za JuGmediju Gordana Dolić, subspecijalista ishrane.

„Ako vam se mnogo pije voda, ako u toku noći imate buđenje sa željom da jedete ili posle obilnog ručka imate želju za slatkišima, čak i ako vas sveža jabuka tera na glad, znajte da ste u insulinskoj rezistenciji“, naglašava doktorka Dolić.

Ona dodaje da dijabetičari pre razvijaju osećaj u ustima za slatkoću, te tako najčešće jedu krompir, šargarepu, cveklu, paradajz, grašak, dakle biraju namirnice sa povećanim sadržajem šećera u sebi. „To naravno treba izbegavati i više koristiti namirnice sa niskim glikemijskim indeksom, kupus, karfiol, brokoli, tikvice, spanać“, savetuje naša sagovornica.

Kada je u pitanju voće, veliki broj ljudi u predijabetu jede banane, kruške, lubenice, dinje, sve sa visokim glikemijskim indeksom.

Ono što je od izuzetnog značaja za svakog čoveka, naročito dijabetičare, jeste fizička aktivnost i šetnja. 

„Treba jesti kiselkasto voće, citruse: narandžu, kivi, limun, mandafine, tvrde breskve i šljive, nektarine, jer nemaju veliku količinu šećera“, objašnjava Dolić.

Ona dodaje da voće koje najčešće konzumiramo – jabuke, treba jesti kisele. Ali ukoliko nemamo kisele u tom slučaju je slatkaste bolje skuvati u kompot, sa još nekim drugim voćem i ne koristiti vodu u kojoj se oslobodio šećer. Ovako skuvano voće, čisti creva, a puno je vitamina i minerala.

„Integralni, raženi i crni hleb, pokazali su se u ishrani dijabetičara, kao izuzetno korisni. Sa njim se reguliše čak i velika potreba za slatkišima“ , objašnjava Dolić.

Svi mi treba da se podsetimo, kako su naši preci jeli uglavnom biljke, bili zdravi, a istovremeno naporno radili. Njihova hrana bio je pasulj, boranija, sočivo, bob i sve te namirnice se nikada ne jedu s mesom i zaprškom. Iz njih se izvlače proteini, gvoždje i minerali koji su čoveku potrebni.

„Mi smo u biti biljojedi zbog dužine creva, biljna hrana je sasvim adekvatna čoveku. Međutim, meso se u ljudskim crevima zadržava po 7, 8 sati, truli  i oslobađa toksine, koji štetno deluju na čoveka“, naglašava naša sagovornica.

 

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu mužno ne izražavaju stavove organa, grad Leskovac, koji je dodelio sredstva. 

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar