Dinkić:Bez subvencija, srpska ekonomija u bunaru

NIŠ – „Odobravanje subvencija investitorima nije bacanje para u bunar. Naprotiv. Bez tih subvencija čitava ekonomija odlazi u bunar“, izjavio je danas u Nišu lider Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić.

 Dinkić je na Ekonomskom fakultetu održao predavanje pod nazivom „Srpska ekonomija na raskršću: recesija ili rast?“ i pri tom istakao da bez državne intervencije Srbija nema šanse da ostvari privredni rast.

„Stvaranje povoljnog privrednog ambijenta nije dovoljno da bi investitori pohrlili u jednu zemlju. U vreme krize veoma je rizično graditi nove pogone. Kompanije koje ih grade žele da što pre povrate uloženi novac i zbog toga odlaze u one zemlje koje daju podsticaje. Oni koji ne daju subvencije, ostaju bez investicija“, istakao je Dinkić.

Naglasio da mnoge zemlje u našem okruženju odobravaju subvencije investitorima, a Slovačka je zahvaljujući takvoj ekonomskoj politici dovela tri velike automobilske kompanije i dve velike kompanije iz oblasti komunikacija i informatike.

„Da nije bilo subvencija Fiat sigurno ne bi došao u Srbiju, a Jura i Džonson elektrik, ne bi došli u Niš. Zahvaljujući dolasku Fiata četvrtina domaćeg izvoza potiče iz automobilske industrije“, rekao je Dinkić.

On je naglasio da je rast izvoza jedina svetla u srpskoj ekonomiji.

„Izvoz je ove godine porastao za 27 odsto i dostigao je cifru od 11 milijardi evra. Pokrivenost uvoza izvozom je sa 45 odsto, koliko je iznosila 2008. godine, porasla na 73 odsto“, kazao je Dinkić.

Prema njegovim rečima na listi 15 najvećih srpskih izvoznika, njih sedmoro je bilo u programu SIEPE, a tri kompanije su dobile subvencije iz drugih izvora.

Dinkić je izneo mišljenje da srpska ekonomija može da izađe iz krize samo ukoliko odustane od politike smanjenja potrošnje i okrene se smanjenju dugova i kamata. Kako je objasnio Dinkić sa smanjenjem plata i penzija, smanjuje se i potrošnja, a to znači će  oni koji proizvode, morati da smanjuju proizvodnju.

„Izlaz iz krize biće moguć jedino kroz razduživanje i podsticanje investicija. Srbija mora što pre da prevremeno otplati nepovoljne kredite, one čija kamata iznosi 6 ili 7 odsto godišnje. Kamate na te kredite su najveći problem srpske ekonomije. Ukoliko ne zaustavi njihov rast, nema tog Štros-Kana koji će da izbavi srpsku ekonomiju“, dodao je Dinkić.

On je naveo podatak da je za otplatu kamata Srbija 2008. godine iz budžeta  izdvojila 13,7 milijardi dinara, ove godine je morala da izdvoji čak 90 milijardi, a naredne godine moraće da izdvoji čak 114 milijardi dinara.

„Ukoliko nepovoljni krediti ne budu prevremeno otplaćeni, 2015. godine izdvajanja za kamate iznosiće čak 135 milijardi dinara. Kamate za kredite po vrednosti već su treća najveća stavka u srpskom budžetu. Što je još gore, iz godine u godinu taj iznos biće sve veći i veći, i poješće sve ono što se uštedi smanjenjem plata i penzija“, rekao je Dinkić.

Kako je istakao Dinkić Srbija će za otplatu kamata za kredite sledeće godine dati tri puta više nego što izdvaja za poljoprivredu i 15 puta više nego što izdvaja za kulturu.

„Jedini izlaz je u prevremenoj otpati skupih kredita, a oni iznose otprilike dve i po milijardi evra. To će biti moguće ili novim kreditima sa povoljnom kamatom, ili prodajom imovine koja se ne koristi rentabilno. Međutim za to treba imati političke hrabrosti“, podvukao je Dinkić.

                                                                  (Kraj)Mia

 

 

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

3 komentara

  • U pravu je 1000% .Kraj!

  • Minus daje samo onaj ko blage veze sa stanjem na terenu nema . Znate kada bu u Leskovac dosla Jura , Falke , Jeanci….da Leskovac nije proglasen podrucjem od posebnog interesa . NIKADA .

  • Ништа није црно/бело у српској привреди. Проблеми су врло комплексни. Свесни смо и жртве коју је понекад потребно поднети за остваривање одређених циљева економске политике или лечења ради поклекле и разорене привреде. Међутим, чињеница је да никаквих контрола у коришћењу субвенција није било или су те контроле биле селективне. Наменска средства су често пута злоупотребљавана. Ефекти мера субвенција су непознати, како нама грађанима, тако и самој држави. О томе сведоче прве изјаве новог Министра привреде и гашење СИЕПА. Субвенцијама се манипулисало у изборним кампањама. Отпуштали су се радници, пријављивали на тржиште рада, па поново пријављивали како би се добиле субвенције од по неколико хиљада еура по радном месту.
    Динкић је нажалост један од најгласнијих и најупорнијих протагониста неолибералног концепта економског модела, годинама уназад примењиваног у Србији који је довео до разарања српске привреде и енормног броја незапослених, пљачкашке приватизације, продаје пољопривредног земљишта, извора воде и других ресурса Србије, сиромашење огромног дела популације овог народа и свим негативним последицама у друштвеној сфери. Та веза економије и друштва је врло изражена. Одумиремо као народ. Старији смо, болеснији и са све већим бројем људи који у најрепродуктивнијем добу немају посао, могућност да заснују породице и рађају децу. С друге стране, све већи број старијих људи у Србији неминовно захтева веће обавезе и издвајања за пензијско-инвалидски систем и здравствено осигурање. Велики број младих људи бежи из својих средина у велике градске центре, или у иностранство, па велика територија државе остаје без људи и могућности коришћења ресурса, а урбане центри муче проблеми пренасељености, комунални, еколошки. Сви ови ефекти довели су и до повећања криминала, убистава, болести зависности, неразумевања, отуђености и несарадње међу људима, преоптерећених личним проблемима опстанка и преживљавања.
    Динкић више не би требало да даје савете. Све што је имао да каже показао је. Ефекти су видљиви.
    Можда најбољи текст који може осликати погубност економских мера и концепта економске политике коју је Динкић водио, заједно са уништавањем српског банкарског система дат је у тексту:

    http://www.dverisrpske.com/sr/program/ekonomski-tim-dveri/2250-dinkic-i-kumovi-u-borbi-protiv-srpske-privrede.html

    П.С. Молим Вас, знам да ће многи реаговати на непримерен начин и коментарима који можда неће бити засновани на аргументима коментарисати ове редове. Пре него што било шта напишете, прочитајте у целости текст у прилогу, погледајте око себе, завирите у ваше џепове, па онда слободно распалите политикански да дајете своје виђење црног око себе.
    Аргументоване критике ћу прихватити са уважавањем.

vaš komentar