POLJOPRIVREDA - VELIKO ULAGANJE I RIZIK

Diplomirani informatičar na zakoravljenoj dedovini podigao voćanjake

Bavljenje voćarstvom za sada se Stojilkovićima svodi na hobi a kada bi od tog posla živeli, onda bi morali da dupliraju zasade

Na 15 kilometara od Vladičinog Hana, u brdsko-planinskom selu Mrtvica, na zakorovljenoj dedovini Aleksandar Stojilković (32), diplomirani informatičar,  je pre četiri  godine počeo da podiže zasade voća, ali i u Polomu, selu kraj Vladičinog Hana, gde živi sa porodicom.  Na ukupno  2,5 hektara, od čega je pola hektara zakupio, ima zasade šljive, jabuke, malinu i kupinu. Iako radi, stalan posao nema, pa se nada će voćarstvo porodici dopuniti kućni budžet.

„Iako je očeva porodična kuća u Mrtvici najudaljenija u selu i do nje se može stići samo pešice ili motokultivatorom, zbog lošeg puta, bilo mi je žao da dedovinu pokrije korov. Odlučili smo da raskrčimo njive i zasadimo voće. Na hektaru imamo „čačanku“ i 20 ari jabuke u Mrtvici. U Polomu smo zasadili 10 ari maline i tri puta više kupine, pošto je to voće osetljivije, posebno u vreme berbe, i ne bi mogli da ga odnegujemo na tolikoj udaljenosti u Mrtvici“, priča Aleksandar.

Uz punu primenu agrotehničkih mera  i hemijskog tretiranja, nakon pet godina, voćnjaci su ove godine  bili  u skoro  punom rodu.  Reč je o savremenim zasadima, sa sistemom za navodnjavanje kap po kap, a malinjak i kupinjak imaju i sistem za orošavanje.  Protivgradne mreže nemaju, ali su im i vremenski uslovi bili naklonjeni. Međutim, poljoprivrednicima uvek preti neka opasnost a za one u brdskom delu hanske opštine  od nedavno u obliku divljači.

Za podizanje voćnjaka, Stojilkovići su delom novac uložili sami, ali su imali i pomoć donatora. Sadnice šljive su dobili od lokalne samouprave i jedan deo jabuka. Preko Programa SEED-a obezbedili su sistem za navodnjavanje za zasade šljiva

„Sve bi bilo u redu da nam divlje svinje, srne pa i medved, što su utvrdili nadležni iz lokalnog lovačkog udruženja, nisu uništili oko 70 odsto roda , pa čak i deo stabala. To niko neće da nam nadoknadi a LU „Jelen“  odluku obrazlaže time da nam imanje nije ograđeno! Tako smo,  umesto  vagona šljive, ubrali  oko 700 kilograma a jabuka između 150 i 200 kilograma, što je završilo u kazanu za rakiju.  Ovde, kod kuće, imali  smo  nešto više od tone maline i tri tone kupine.  Otkupna cena maline je 155 a kupine 55 dinara po kilogramu, što je prvom slučaju niže od očekivane a u drugom, duplo manje od realne“, priča Aleksandar za juGmediu.

I, kada se na papiru stave ulaganja i podvuče crta ispod prihoda, računica je negativna. Aleksandar kaže da se njegovo bavljenje voćarstvom za sada svodi na hobi a kada bi od tog posla živeli, onda bi morali da dupliraju površine.

„Koliko uložimo u agrotehničke mere nismo ni računali, ali suma je sigurno pozamašna, a na hemikalije godišnje „ode“ oko 600 evra. Tu dolaze i troškovi  berbe, transporat  kao i troškovi dovođenja vode u Mrtvici  sa izvora do njiva u dužini od 1,2 kilometra, pravljenje bazena zapremine 80 metara kubnih, što sve iziskuje novac.  Ono što bi trebalo da uradimo je i postavljanje protivgradne mreže, ali je to trenutno prvelika investicija”, kaže Aleksandar.

Za postavljanje protivgradnih mreža da bi zaštitili malinu i kupinu,  Stojilkovićima bi trebalo 4.000 evra a za voćnjak u Mrtvici čak tri puta više.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

4 komentara

  • Informatičari, koje ja znam, nemaju vremena za ovakve hobije.

    24
    7

    • Pa toko i znaš. Vidis da piše da nema stalan posao. Šta treba da radi da sedne i da plače? Il da krade? A i kad bi radio trebao bi da ima neki hobi. Sedi ti pred prodavnicu i popi neko pivo i pričaj malo o politici. Takvima ko ti dedovina urasta u korov.

      9
      17

      • Svaki dobar informatičar može ovde u Srbiji da preko interenta radi za strane firme i zaradjuje mesecno najmanje 2000 evra.

    • Bilo bi lepo kada komentatrisete druge da se i potpisete a ne da se krijete iza nekih, ajd da kazem, pseudonima. Mozda bi tada Vase reci i imale nekakvu tezinu MAVASHI.

vaš komentar