Na 15 kilometara od Vladičinog Hana, u brdsko-planinskom selu Mrtvica, na zakorovljenoj dedovini Aleksandar Stojilković (32), diplomirani informatičar,  je pre četiri  godine počeo da podiže zasade voća, ali i u Polomu, selu kraj Vladičinog Hana, gde živi sa porodicom.  Na ukupno  2,5 hektara, od čega je pola hektara zakupio, ima zasade šljive, jabuke, malinu i kupinu. Iako radi, stalan posao nema, pa se nada će voćarstvo porodici dopuniti kućni budžet.

„Iako je očeva porodična kuća u Mrtvici najudaljenija u selu i do nje se može stići samo pešice ili motokultivatorom, zbog lošeg puta, bilo mi je žao da dedovinu pokrije korov. Odlučili smo da raskrčimo njive i zasadimo voće. Na hektaru imamo „čačanku“ i 20 ari jabuke u Mrtvici. U Polomu smo zasadili 10 ari maline i tri puta više kupine, pošto je to voće osetljivije, posebno u vreme berbe, i ne bi mogli da ga odnegujemo na tolikoj udaljenosti u Mrtvici“, priča Aleksandar.

Uz punu primenu agrotehničkih mera  i hemijskog tretiranja, nakon pet godina, voćnjaci su ove godine  bili  u skoro  punom rodu.  Reč je o savremenim zasadima, sa sistemom za navodnjavanje kap po kap, a malinjak i kupinjak imaju i sistem za orošavanje.  Protivgradne mreže nemaju, ali su im i vremenski uslovi bili naklonjeni. Međutim, poljoprivrednicima uvek preti neka opasnost a za one u brdskom delu hanske opštine  od nedavno u obliku divljači.

Za podizanje voćnjaka, Stojilkovići su delom novac uložili sami, ali su imali i pomoć donatora. Sadnice šljive su dobili od lokalne samouprave i jedan deo jabuka. Preko Programa SEED-a obezbedili su sistem za navodnjavanje za zasade šljiva

„Sve bi bilo u redu da nam divlje svinje, srne pa i medved, što su utvrdili nadležni iz lokalnog lovačkog udruženja, nisu uništili oko 70 odsto roda , pa čak i deo stabala. To niko neće da nam nadoknadi a LU „Jelen“  odluku obrazlaže time da nam imanje nije ograđeno! Tako smo,  umesto  vagona šljive, ubrali  oko 700 kilograma a jabuka između 150 i 200 kilograma, što je završilo u kazanu za rakiju.  Ovde, kod kuće, imali  smo  nešto više od tone maline i tri tone kupine.  Otkupna cena maline je 155 a kupine 55 dinara po kilogramu, što je prvom slučaju niže od očekivane a u drugom, duplo manje od realne“, priča Aleksandar za juGmediu.

I, kada se na papiru stave ulaganja i podvuče crta ispod prihoda, računica je negativna. Aleksandar kaže da se njegovo bavljenje voćarstvom za sada svodi na hobi a kada bi od tog posla živeli, onda bi morali da dupliraju površine.

„Koliko uložimo u agrotehničke mere nismo ni računali, ali suma je sigurno pozamašna, a na hemikalije godišnje „ode“ oko 600 evra. Tu dolaze i troškovi  berbe, transporat  kao i troškovi dovođenja vode u Mrtvici  sa izvora do njiva u dužini od 1,2 kilometra, pravljenje bazena zapremine 80 metara kubnih, što sve iziskuje novac.  Ono što bi trebalo da uradimo je i postavljanje protivgradne mreže, ali je to trenutno prvelika investicija”, kaže Aleksandar.

Za postavljanje protivgradnih mreža da bi zaštitili malinu i kupinu,  Stojilkovićima bi trebalo 4.000 evra a za voćnjak u Mrtvici čak tri puta više.

Projekat „Izlaz je ovde“ finansijski je podržala opština Vladičin Han. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.