Iako je prošlo više od četrdeset dana od smrti svog supruga Jovice Pešića iz Donjeg Neradovca kod Vranja, njegova supruga Divna nikako ne može da se pomiri sa njegovom iznenadom smrću.

Jovica je, prema njenim rečima, pre nešto više od dve godine operisao karcinom debelog creva u Beogradu posle čega se brzo i oporavio.Išao je redovno i na zakazane kontrole da bi mu prilikom jedne preporučili da uradi pregled gustine kostiju kako bi utvrdili da li je ova opaka bolest oštetila karličnu kost. Ovaj pregled takođe je urađen u Beogradu, da bi mu na kontrolnom pregledu lekari na tamošnjoj onkologiji dijagnostikovali smanjen rad jednog bubrega i preporučili da po povratku u Vranje, u matični Dom zdravlja, obavi neophodan pregled i kod nefrologa i urologa. Po obavljenom pregledu nefrolog ga je poslao urologu koji je posle pregleda ultra zvukom preporučio i pregled sondom, a posle koga su mu se javili bolovi u predelu stomaka.

“Posle ovog pregleda moj suprug nikako nije mogao da zauzme sedeći položaj. Hranu je uzimao u stojećem ili ležećem položaju i zbog toga je četvrtog dana od pregleda otišao urologu da se požali na bolove”, priča Divna.

Nažalost toga dana Jovica nije mogao da ga nađe jer je dobio obaveštenje da je doktor na odmoru. Zbog bolova koji su postajali sve intenzivniji on je sutradan ponovo otišao urologu, ali je opet ostao uskraćen za pregled zato što nije imao zakazano. Nemajući kud, pritisnut bolovima Jovica je pomoć potražio od lekara na odeljenju onkologije gde od doktorke dobija lekove protiv bolova.

“Tih dana pojavio mu se i hematom na kuku i bolovi su se pojačali. Zbog toga smo ga odveli na PTO, a oni preporučili pregled stomaka ultrazvukom”, kaže Divna.

Pošto je nalaz ultrazvukom bio dobar, a bolovi sve jači Jovica se ponovo javio u PTO, a odatle na hirurgiju gde mu je otvoren hematom.

“Kada sam sutradan došla sa posla da ga obiđem u bolnicu dobila sam obveštenje da se on nalazi na putu za niški klinički centar gde biva smešten i gde je posle čišćenja hematoma smešten na odeljenje intenzivne nege.Iako su imali naš kontakt telefon nikome od porodice nije javljeno da će biti transportovan u Niš”, kazuje Divna.

Ona takođe priča da su joj u vranjskoj hirurgiji potvrdili da su Jovicu poslali u Niš zajedno sa ličnim stvarima: jakna, pantalone, patike, dve dukserice u kojima se nalazila i bankovna kartica sa pozamašnom sumom novca i keš u iznosu od trinaest hiljada dinara. Prilikom prvog odlaska u Niš Divna je zatražila od zaposlenih da joj kažu gde su stvari njenog supruga kako bi iz njih uzela bankovnu karticu i novac.

“Bila je nedelja kada sam otišla. Medicinska sestra mi je rekla da dođem u ponedeljak kada radi magacioner koji čuva garderobu, a što ja nisam mogla da uradim jer sam zaposlena”, tvrdi Divna.

A, kako je Jovičino zdravstveno stanje postajalo sve ozbiljnije Divna je prestala da se raspituje za suprugove stvari, ali kada je on preminuo 4. februara od sepse i kada je prilikom preuzimanja posmrtnih ostataka htela da preuzme i njegovu garderobu to nije mogla jer niko nije znao gde se nalazi iako je u papirima bilo sve uredno zavedeno.

“Na preuzimanje stvari čekali smo skoro tri sata, a onda su me tamošnja spremačica i glavna medicinska sestra sa odeljenja na kome je bio moj suprug vodile po bolesničkim sobama da vidim da li je tamo zalutala garderoba mog muža.Dok sam razgledala stvari rekla sam medicinskoj sestri da bih volela da svog pokojnog supruga na večni počinak ispratim u jakni koja se nalazila među njegovim izgubljenim ličnim stvarima, a koju mu je sin kupio, ona mi je iznervirano rekla: ‘Ne sekiraj se tamo gde ide neće da se smrzne!’”, kazuje Divna.

Onako tužna i razočarana porodica Pešić je dogovorila sa glavnom medicinskom sestrom da im telefonom javi da li su pronašli izgubljene stvari.

“Posle sahrane zvala sam glavnu medicinsku sestru da vidim da li su pronašli garderobu, ona mi je rekla da je pregledala snimak sa kamera i da  je utvrdila da su u trenutku prijema mog muža u bolnicu stvari bile pored njega.Tada smo se dogovorile da se o daljim informacijama čujemo naredni put. Međutim, kada sam je pozvala po dogovoru videla sam da mi je blokirala broj”, kaže Divna i ističe da je dok je njen suprug ležao u bolnici u Nišu ona sa decom stalno zvala broj telefona na informacijama kako bi saznala više o zdravstvenoms tanju svog supruga, ali da se na taj telefon koji je predviđen za to retko kad ko javio i da su samo u jednom danu ovaj broj telefona pozvali 57 puta.

Ona, takođe, dodaje da je ovom tužnom pričom samo htela da skrene pažnju javnosti, odnosno nadležnima zaduženim za zdravstvo da se pobrinu da se slični slučajevi ne ponove u praksi i da se potrude da u svoj sistem zapošljavaju ljude koji umeju i hoće pošteno da rade svoj posao.