Nacrtom zakona o trgovačkim praksama, o kojem je završena javna rasprava, predviđa rok od 30 dana za plaćanje kvarljive robe, apsolutnu zabranu jednostranog menjanja ugovora i nagradu za uzbunjivače, piše portal Nedeljnik.rs.

Najveće promene donose zabrane

Planirano je da se predlog tog zakona nađe pred poslanicima tokom prolećnog zasedanja, a ideja je da sistemski reguliše neka od pitanja koja su privremeno „rešena“ uredbom o ograničavanju marži.

Najveću promenu donose liste zabranjenih trgovačkih praksi, posebno Crna lista, koja propisuje mere koje se nikada ne mogu opravdati:

1. Strogo su regulisani rokovi plaćanja: za kvarljive poljoprivredne i prehrambene proizvode plaćanje ne sme biti duže od 30 dana, dok je za ostale proizvode gornja granica 60 dana.
2. Kupac, kako je predloženo, ne sme jednostrano da menja ključne ugovorne odredbe kao što su cena, kvalitet, ili količina proizvoda. Takođe, zabranjeno je kasno otkazivanje narudžbine kvarljive robe u roku kraćem od trideset dana pre isporuke.
3. Zabranjeno je i zahtevanje od snabdevača da plati za propast ili gubitak poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, koji se desio u prostorijama kupca ili nakon prenosa vlasništva na kupca, ako do takve propasti ili gubitka nije došlo usled nemara odnosno krivicom snabdevača, stoji u nacrtu u okviru ukupno 10 stavki „crne liste“.

Trgovačke prakse „Sive liste“

Tu je i „Siva lista“, koja sadrži prakse koje se smatraju „uslovno nepoštenim“.

One uključuju naplaćivanje snabdevaču naknade za ulistavanje proizvoda u ponudu, skladištenje, izlaganje, ili sprovođenje marketinških aktivnosti.

Na sivoj listi je i „značajno smanjivanje narudžbine, bez prethodne pisane najave snabdevaču u roku koji ne može biti kraći od 30 dana, osim ako kupac dokaže da ne postoji tražnja za određenim proizvodom u obimu koji je ugovoren“.

Kako dobavljači često oklevaju da prijave nepoštene prakse zbog straha za opstanak svog posla, nacrtom zakona predlažu se dva zaštitna mehanizma.

Prvo, izričito je zabranjena svaka komercijalna odmazda ili pretnja odmazdom. To obuhvata uklanjanje proizvoda snabdevača iz ponude kupca, smanjenje naručenih količina ili obustavu usluga poput promocije.

Komercijalna odmazda je definisana kao posebno teška nepoštena praksa.

Nagrada i zaštita identiteta

Drugo, uvodi se mehanizam nagrađivanja uzbunjivača: fizičko lice koje dostavi odlučujuće dokaze dobija novčanu nagradu u iznosu od 10% izrečene kazne, uz zaštitu identiteta.

Za sprovođenje zakona koji priprema Ministarstvo trgovine i izricanje sankcija zadužena je Komisija za zaštitu konkurencije koja izriče „meru zaštite od nepoštene trgovačke prakse“ u obliku novčanog iznosa, čiji osnovni deo iznosi 0,1 % ukupnog godišnjeg prihoda kupca ostvarenog na teritoriji Srbije.

Taj iznos može biti uvećan, na primer, za 100% ukoliko kupac ponovi istu praksu.

Tržišna inspekcija, u saradnji sa KZK, biće zadužena za kontrolu poštovanja formalnih obaveza ugovaranja, pri čemu su za nepoštovanje tih obaveza propisane novčane kazne u iznosu od 50.000 dinara do dva miliona dinara za fizička i pravna lica.

Ključni problem koji bi taj zakon trebalo da reši je situacija da su manji snabdevači često prinuđeni da prihvate nepovoljne uslove poslovanja, piše Nedeljnik.rs.

Izvor: Beta