NIŠ – Firme u Srbiji i dalje izlaz iz ekonomskih poteškoća pronalaze u pokretanju postupka restrukturiranja kod Privrednih sudova, iako je sporazumno finansijsko restrukturiranje pred Privrednom komorom Srbije jeftinije i brže.

Osnovni razlog za ovakvo stanje je nedovoljna informisanost privrednika, bankara, advokata i drugih lica koja odlučuju o restrukturiranju.

Privredna komora Srbije zbog toga je započela projekat koji ima za cilj da informiše ljude o postojanju Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju i Projekat realizuju predstavnici PKS i međunarodni konzorcijum stručnih savetnika, uz finansijsku pomoć Evropske banke za obnovu i razvoj.

U okviru projekta već je završena obuka 25 posrednika za postupke sporazumnog finansijskog restrukturiranja, a ovih dana krenula je serija seminara u regionalnim privrednim komorama.

Na skupu koji je juče danas održan u Regionalnoj pirivrednoj komori u Nišu predstavnici PKS i međunarodnog konzorcijuma stručnjaka podsetili su privrednike da je Srbija još 2011. godine donela Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava, a sredinom 2012. godine doneti su podzakonski akti i stvoreni uslovi za primenu ovog zakona.

Blažo Nedić, član međunarodnog konzorcijuma stručnjaka istakao je da se više od 90 odsto privrednih sporova u razvijenom svetu rešava putem medijacije, ali je kod nas je broj vansudskih dogovora između poverilaca i dužnika zanemarljiv.

„U ovom postupku dužniku i poveriocima niko ne može da nametne rešenje koje njima ne odgovara. Dosadašnje iskustvo kod nas pokazuje da banke nemaju nikakve informacije o mogućnosti postizanja dogovora, a oni su glavni učesnici tog postupka“, rekao je Nedić.

On je naglasio da u ovom postupku postoje određeni finansijski i poreski podsticaji kako za banke tako i za privredna društva, a ti podsticaji nisu dostupni u drugim postupcima restrukturiranja.

Nedić je istakao da je jedan od uslova za pokretanje postupka pred Privrednom komorom Srbije da u dužničko-poverilačkom odnosu postoje najmanje dve banke i da je dug komericijalne prirode. Ne mogu se, dodao je Nedić, po ovom osnovu restukturirati dugovi po osnovu javnih prihoda i po osnovu poreza.
(Kraj)Mia