Dogovor dužnika i banaka štedi vreme i novac

NIŠ – Firme u Srbiji i dalje izlaz iz ekonomskih poteškoća pronalaze u pokretanju postupka restrukturiranja kod Privrednih sudova, iako je sporazumno finansijsko restrukturiranje pred Privrednom komorom Srbije jeftinije i brže.

Osnovni razlog za ovakvo stanje je nedovoljna informisanost privrednika, bankara, advokata i drugih lica koja odlučuju o restrukturiranju.

Privredna komora Srbije zbog toga je započela projekat koji ima za cilj da informiše ljude o postojanju Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju i Projekat realizuju predstavnici PKS i međunarodni konzorcijum stručnih savetnika, uz finansijsku pomoć Evropske banke za obnovu i razvoj.

U okviru projekta već je završena obuka 25 posrednika za postupke sporazumnog finansijskog restrukturiranja, a ovih dana krenula je serija seminara u regionalnim privrednim komorama.

Na skupu koji je juče danas održan u Regionalnoj pirivrednoj komori u Nišu predstavnici PKS i međunarodnog konzorcijuma stručnjaka podsetili su privrednike da je Srbija još 2011. godine donela Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava, a sredinom 2012. godine doneti su podzakonski akti i stvoreni uslovi za primenu ovog zakona.

Blažo Nedić, član međunarodnog konzorcijuma stručnjaka istakao je da se više od 90 odsto privrednih sporova u razvijenom svetu rešava putem medijacije, ali je kod nas je broj vansudskih dogovora između poverilaca i dužnika zanemarljiv.

„U ovom postupku dužniku i poveriocima niko ne može da nametne rešenje koje njima ne odgovara. Dosadašnje iskustvo kod nas pokazuje da banke nemaju nikakve informacije o mogućnosti postizanja dogovora, a oni su glavni učesnici tog postupka“, rekao je Nedić.

On je naglasio da u ovom postupku postoje određeni finansijski i poreski podsticaji kako za banke tako i za privredna društva, a ti podsticaji nisu dostupni u drugim postupcima restrukturiranja.

Nedić je istakao da je jedan od uslova za pokretanje postupka pred Privrednom komorom Srbije da u dužničko-poverilačkom odnosu postoje najmanje dve banke i da je dug komericijalne prirode. Ne mogu se, dodao je Nedić, po ovom osnovu restukturirati dugovi po osnovu javnih prihoda i po osnovu poreza.
(Kraj)Mia

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar