Došao je kraj sumornoj komunističkoj postavci na drugom spratu Narodnog muzeja

Svako ko je bio u leskovačkom muzeju nikada neće zaboraviti dugačke, hladne i sumorne hodnike na drugom spratu u kojem je stajala postavka o ovim krajevima iz drugog svetskog rata, postavljena još u doba komunizma.

Oni koji su je smatrali sumornom biće presrećni što će do kraja sledeće godine ona biti zamenjena, a oni koji tuguju za komunističkim vremenima ostaje samo tugovanje i oprez da ih ne strefi srčana kap  kada na drugom spratu muzeja naiđu na eksponate iz takozvanog „zlatnog doba“ Leskovca.

Iapk, mora da se napomene da je u drugoj polovini XX veka ta ista postavka dobijala najprestižnije nagrade u bivšoj Jugoslaviji i kakao tvrde kustosi, za to vreme bila i više nego odlična.

 

„Druga faza stalne izložbene postavke koja bi trebalo da bude završena najviše za tri godine, ali smo mi u muzeju optimistični da će sve biti gotovo još do kraja naredne godine. Na spratu će biti prikazano dobra srpskog Mančestera, između dva svetska rata“, objašnjava istoričar Veroljub Trajković, koji se i najduže bavio upravo ovim periodom.

Razvoj Leskovca od jedne orijentalne kasabe do modernog industrijskog grada, logičan je istorijski tok  priče koja će se nadovezati na već ustaljenu stalnu postavku Narodnog muzeja u prizemlju.

„Uz svakodnevni život, politički i društveni, ali na jedan nov i zanimljiv način,, muzeološki savremen, i za decu i za odrasle“, dodaje direktorka muzeja Mira Ninošević.

 

Grubi radovi su već krenuli da se izvode i procena je da će koštati oko 18 miliona dinara.

„Od Ministarstva kulture smo dobili 6,2 miliona, grad je obavezan da pomogne sa 10 posto od date sume, a 2019. godine očekujemo znatno više sredstava za završetak radova, pre svega od resornog ministarstva, kao i od lokalne samouprave“, nada se Trajković.

 

A ni oslobodilački ratovi neće biti skrajnuti u neki ćošak. Poptuno nova postavka o njima je predviđena u trećoj fazi realizacije nove stalne postavke Narodnog muzeja Leskovac.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

5 komentara

  • Смрт комунистичком злу !!!

  • Mož ga sklanjate ko statuu Jovana Diskića, mož izbacite i zapalite sve „komunjarske“ knjige iz narodnu biblioteku, mož rehabilitujete kolaboracionisti preko udžbenici, vraćate „zlatno doba“, mož zapošljavate vaši volonteri po Trezor da igraju karte…i izveštavate „objektivno“ preko Jugmediju – al mladi vi odoše iz grad, a onija što će ostanev, će gi mnogo z. da s prazan stomak idev u muzej da gledaju kako se mnogo dobro živelo pre i posle „bauka“ koji će tek da kruži evropom. Namig

  • Nasuprot sumorne i siromašne „komunističke“ biće bogata vesela „kapitalistička“? Da neće ona iz „zlatnog dobа“ Leskovca? Pa nisam ja bio član SK, nego direktorka i onaj Gojkov marvenjak i verovatno još poneko iz Narodnog Muzeja. Veliki narodi, velike države, veliki kustosi muzeja čuvaju svaki delić svoje istorije. Jedna epoha, vreme naših deda i baba, roditelja, ne može obrisati gumicom i partijskim naredjenjem. Taj koji vas je ubedio u to, nema pojma ni o životu, kulturi, istoriji. Ali, vi ste tu, samo da izvršavate naredjenja.

  • Док је трајао, од општег поклича „идемо Титовим стопама“, нико није могао до речи да дође. Кад је почео да пропада, не знано откуд, појавили су се-антикомунсити. И, да чудо буде веће, ти антикомунисти нису били из оних породица које су биле жртве комунизма, већ углавном из оних кругова који су били добитници режима. Ту, заправо, никаквог парадокса нема: они, који су били жртве, избачени су из политичког живота, док су комунисти и њихова деца већ имали наталожено искуство партијског и политичког рада. Одмах су, сасвим марксистички, увезали нову, антикомунистичку идеологију, нацију и веру и почели да држе политичко-клерикалну наставу. Они, који су остали у вери и обичајима и који су, током владавине комуниста, трпели због тога, реч нису могли да кажу од антикомунистичких бојовника, који су се експресно крстили, негде око двадесете-двадесетпете године и који су, на брзину и плитко, почели да читају теолошку литературу, једнако аљкаво, као што су пре тога читали марксистичку.

vaš komentar