Područje Vlasotinca je bogom dato za uzgoj vinove loze i za dobro vino jer je od boga dato, tvrdi prof. dr Dragoslav Cvetković, dobar poznavalac vina i vinogorja na jugu Srbije.

Cvetković, koji je već 30 godina profesor na Visokoj poljoprivredno-prehrambenoj školi strukovnih studija u Beogradu, objašnjava za Jugmediu zašto se prilikom svakog pominjanja vina i Vlasotinca pominje – bog, uprkos tome što je poslednjih decenija ovdašnje vinogorje desetkovano.

„Podneblje je u pitanju, od boga dato, izvanredno za gajenje vinove loze. Bogati Grci su na ovim prostorima kupovali zemlju da bi podizali vinograde. Evropa je, na primer, vinogradarstvo podelila u pet zona, u A, B, C1. C2 i C3 zone. Vlasotince sa okolinom je u C2 zoni, bogom datoj zato što se vino spravlja bez dodavanja i oduzimanja šećera, ono što je božansko, prirodno i zato se ovde spravljaju božanska vina“, zaključuje profesor Cvetković.

Ipak, sa žaljenjem konstatuje da je proizvodnja vina u Vlasotincu opala.

„Sve negde do 80-ih godina vinogradarstvo se održavalo kao jedna dobra grana sa mnogo vinarija i podruma. Potom je došlo do osipanja, verovatno iz ekonomskih razloga, pa se sa 900 hektara spalo na 40 hektara obradivih površina, po poslednjem popisu“.

Primećujem, međutim, da se Vlasotince i Vlasotinčani poslednjih godina vraćaju tradiciji, uz pomoć lokalne samouprave i nadležnog ministarstva koje pruža pomoć u vidu novih zasada i stvaranja vinarija.

„Mislim da ćemo za jedno desetak godina vratiti vinogradarstvo na onaj prag na kome je bilo“.

Veliku šansu vidi u udruživanju malih vinarija, na šta insistiraju i kupci sa zapada, koji sve češće obilaze i analiziraju vinogorja i vina u Srbiji.

„Dolaze i direktno se povezuju sa malim vinarijama, gde se spravljaju vina posvećuje mnogo veća pažnja. Oni su stalno prisutni u Srbiji i na jugu Srbije, obilaze naše vinarije i naša vinogorja. Imajući sve ovo u vidu, gajim nadu da će konačno i Vlasotince zauzeti staro mesto na vinarskoj mapi Srbije“.

Ono što Srbiji i jugu Srbije nedostaje u celoj priči oko vina to su, veli profesor – somalijeri, stručnjaci koji gostima u restoranima na zapadu prave izbor, u zavisnosti od vrste naručene hrane, koje će vino piti pre, u toku i posle ručka ili večere.

„To su takođe ljudi koji znaju kako se služi vino, a ne kao kod nas kada priđe konobar i gost, koji ne poznaje dobro vina i njihove ukuse, naruči – kilo-kilo“.

Takvi stručnjaci, dodaje, u Francuskoj, na primer, se školju na fakultetima.

Profesor Cvetković u stalnom je kontaktu s vlasotinačkim vinarima i vinogradarima, a nedavno je zajedno sa prof. dr Draganom Stanisavljević sa Visoke poljoprivredno-prehrambene škole strukovnih studija u Prokuplju, održao stručno predavanje u Vlasotincu.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva