DS: Da nije bilo 5. oktobra ne bilo ni Srbije

Danas je mnogo onih koji svesno hoće da opovrgnu značaj 5. oktobra i da od jedne velike pobede, pobede demokratije, naprave farsu. To im ne smemo dozvoliti jer istina je da nije bilo tog 5. oktobra danas ne bi bilo ni Srbije, stoji u saopštenju Demokratske stranke Leskovac povodom 19-godišnjice od svrgavanja režima koji je Srbiju uveo u ratove blokade i nezapamćenu inflaciju.

Saopštenje prenosimo u celosti:

Danas slavimo i svi mi  koji smo tog petog oktobra ponosno i smelo se borili za  promenu i svrgavanje režima koji je ovoj zemlji doneo međunarodnu izolaciju, ratove, inflaciju, propast fabrika, korupciju i kriminal.

Peti oktobar će u srpskoj istoriji ostati zabeležen kao datum koji je kod naroda probudio jedinsto u borbi protiv diktatorskog režima.

Danas je mnogo onih koji svesno hoće da opovrgnu značaj 5. oktobra i da od jedne velike pobede, pobede demokratije, naprave farsu. To im ne smemo dozvoliti jer istina je da nije bilo tog 5. oktobra danas ne bi bilo ni Srbije. Problem je što nije bilo 6. oktobra, što smo dozvolili da nas pojedinci ubede da ne trebamo očistiti sav korov po Srbiji, sve ono što je prouzrokovalo da se desi 12. mart, da se desi populizam a ne prave reforme i da danas ponovo budu na vlasti oni koje smo oterali tog 5. oktobra.

Oni danas nisu ništa bolji nego što su bili 90-tih. Promenili su odela i odnos prema Evropi ali su ostali autoritativni populisti koji diktaturom i strahovladom vode ovu zemlju već više od 7 godina.

Sloboda medija opet ne postoji. Nema  političkih emisija gde polemišu ljudi iz vlasti i opozicije, ti mediji dostupni su samo ovima koji su na vlasti. Na TV i u žutoj štampi dominiraju voždovi „uspesi“, opozicija je za sve kriva, a zemlja nam se rasprodaje u bescenje.

Danas iz Srbije ne odlaze samo mladi, odlaze i ljudi sa porodicama, svih struka, lekari, medicinsko osoblje, profesori, vozači, radici…. Posebno je alarmantan odlazak medicinskog osoblja, kursevi nemačkog jezika su najtraženiji a mi nećemo uskoro imati ko da nas leči.

Čini nam se da smo kao narod i nacija sada dotakli dno, u to su nas između ostalog uverili i radnici namenske iz Lučana koji brane ubice a vređaju članove porodice poginulog radnika, svog kolege tragično nastradalog u eksploziji. Imali kraja tom podaništvu, tim ucenama i nemoralu kojim se hrane i opstaju na vlasti?

Zato vreme je za promene.

Vreme je za novu pobedu, za novu šansu koju ovog puta ne smemo prokockati jer onda stvarno od Srbije neće ostati ništa jer broj ljudi koji napuštaju svoja sela, svoje gradove je alarmantan, a ova vlast, koja inače mnogo voli proroke, radi sve da se ostvari i ono proročanstvo gde će Srba biti taman toliko da mogu da stanu pod jednu šljivu.  To im ne smemo dozvoliti.

Mi zaista verujemo da u ovom narodu ima još uvek vere u bolje sutra. Jednom smo, svi zajedno, svrgli diktatorski režim zbog sebe, svoje dece i budućnosti ove zemlje. Nije nam cilj da svoju decu gledamo preko društvenih mreža. Cilj nam je da stvorimo uslove za njihov ostanak u ovoj državi punoj potencijala, ali loše vođenoj.

I upravo je današnji dan prilika da se podsetimo svega onoga što nas je okupilo 2000. godine i što nas može okupiti ponovo u borbi za taj dugoočekivani šesti oktobar. Demokratska stranka je kao i te 2000. spremna.

Unapred zahvalni,

Gradski odbor Demokratske stranke

Leskovac

 

Naslovna fotografija : „Ivin svet“

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

18 komentara

  • Opravdavate svoje radnje da nebiste lezali u zatvoru ali doci ce vreme kada ce akteri ici po svoju kaznu!

  • Pa zar danas ima Srbije?

  • Ja se kroz maglu sećam tog vašeg 5 Oktobra.Tad sam bio kao bivši član SPS-a,aktivni član JUL-a,ali mi je želja bila da postanem Radikal,jer sam predosećao da tadašnji član vlade A.V. može postati nešto veliko.Predosećao sam da je to IZABRANI.Ali ovi upropastiše,pokradiše fotelje…nije imalo gde da se sedi.Ali kad je već tako,ja se normalno učlanim u predsednikovu stranku tj.DSS,pa posle u finansijsku partiju tj.G-17,pa u Novu Srbiju,pa PUPS,pa DS…I evome konačno u SNS kod voljenog vodje.A to sam predosetio.Tako da je meni 5 Oktobar,bio odskočna daska,jer sam od mladjeg bota dogurao do višeg bota prve klase.I još se nadam
    M.N.more,da je bio 6 Oktobar…brrrbrrrr,ne smem ni da pomislim.
    P.S.al ću slasno da pojedem sendvić PTP,to mi je 6666 po redu.A vama prijatno ma šta jeli.

    • Ti si nesrećniče pripadanik geološkog srednjeg doba koje je poznato kao doba gmazova. Krajem ovog doba dolazi do njihovog izumiranja a ti si evoluirao u još većeg monstruma.

      • Poštovani gejologu,poštovanje.Ne razumem ništa šta ste napisali,jer mi fizika nikad nije išla od ruke i noge.Ali sko ste mi podelili kompliment,ja vam se srdačno zahvaljuje.Ako ste me vredjali,ja Vam neću uzvraćati istom merm.Ja sam kulturan,naobrazovan i lepo vaspitan SNS bot.Jer kajav vam je vodja,takvi su i botovi,a naš voljeni vodja je primer vaspitanog,sveznajućeg i kurturnog lidera.Takvi smo mi.
        M.N.mnogo sam te opteretio,ušo sam ti u glavu,sanjaš me,želiš da budeš JA…Plašim se da nećeš uspeti,zato ću te ja klonjirati.
        P.S.samo me zamajavaš,za ovo nemam sendvič PTP.Gde da nadjem stoju za četvrt leba i 166 g.posebnu?A Vama prijatno ma šta jeli.

  • A da podsetimo narod koliko je preletelo demokrata iz DS u Sns. Isti ste svi na vlasti vec 30 godina.

    • Brate ,trebalo bi i koliko je iz JUL-a i SPS-a preletelo u DS.Toliko su na vlasti,napravili privatne stranke,napisali izborni zako gde predlazu sami sebe,drugim recima dozivotni.Ocemo li opet,ali da sevne 6-i po svima.

    • Pa vi preletaci ste nasi botovi,za drugo i niste

  • Nista vam ne vredi 5 oktobar bolje da ga nije ni bilo bio jedan ekonomista pa dosao psiholog pa posle njega grobar a ovo danas ne znam sta je

    • KAD BI SE ZEZALI sada se zezas ali pre to nisi smeo ni da pomislis jer si morao dobro da se oznojis kako bi prehranio svoju porodicu jer posla je bilo vrlo malo i slabo placeno..Sada mozes i da se zezas i da radis i da zaradis samo treba malo srpljenja i truda da dodjes do posla..

  • Kontinuitet loše vlasti se nije prekinuo u Srbiji decenijama tako da je i 5.oktobar samo kontinuitet a ne prelomna tačka ili izuzetak.To što se neki rado sećaju a neki bi rado da ga zaborave je normalno jer mnogo je prevarenih a dosta njih namirenih.
    Najveća krivica opet je na DS-u a sa ove distance tvrdim da nisu bili sposobni niti su znali šta treba da rade. A najveća krivica- oni su direktna posledica ovog ubijanja Srbije danas od strane ovih ne znam ni sam kako da ih nazovem.

    • Peti oktobar posluzio je demokratama da se obogate i visestruko uvecaju svoje bankovne racune, dok su gradjani otpustani,fabrike prodavane za evro i na njih stavljani katanci. Vise od decenije trpeli smo torturu i unistavanje, ali gradjani su se osvestili i konacno 2012. oterali one koji su na zavili u crno. Tada je poceo novi period za Srbiju, period razvoja i oporavka,koji i danas traje. A zutima nismo zaboravili 5. oktobar, zbog svega sto su nam uradili danas imaju podrsku ravnu statistickoj gresci.

  • Živelo se udarnički – po ciganski: od danas do sutra, i po vojnički: od jutra do povečerja, s tim što su svi noću stražarili pored svojih vinila i kaseta s obaveznom flašom rakije nepoznatog porekla. Niko nije ni čuo za „zoloft“ ili „cipraleks“. Pio se strejtaški „bensedin“, bez recepta. Podela na dizelaše i urbane seljobere utopila se u rutinski delirijum „zozovače“. Bogati narkosi su odlazili u SUP po porciju „metadona“, a oni siromašni su obijali apoteke zbog „trodona“. Naravno, turbo-folk je bio saundtrek za svaki socijalni eksces, od pravoslavnih sedeljki do proba bendova alternativnog roka.
    Zbog nepodnošljivog viška demokratije raskalašno smo rizikovali: čitale su se knjige, slušala se amerikanofilska muzika. A na državnoj televiziji se gledao tvrdi pornić u redovnom terminu, posle „okruglih stolova“ koji su išli uživo i filmskih hitova koji još nisu dospeli ni u američke bioskope. Eh, privilegije piratisanog življenja koje danas deluju kao pusta utopija: niko nije govorio o „brendovima“, niko se nije proglašavao „ekspertom“, a tu spisak čuda nije iscrpljen…
    Krajem devedesetih kada su mobilni počeli da postaju sve masovniji statusni simbol, stalno se ponavljala ista scena: onaj iz ekipe koji bi obznanio da je kupio to „snobovsko sranje“ obavezno bi se pravdao kako je to učinio zbog starih roditelja, da na vreme sazna jesu li matorci umrli na svojim vikendicama. Ako ih pre toga ti isti matorci nisu poslali na ratišta, primajući umesto svojih sinova vojne pozive – kako im je nalagala dužnost građanina pokornog koji je jedino nad svojim detetom mogao da se iživljava jer je imao čarobnu „slamaricu“. Tako smo naučili da mir i te kako ima alternativu, te da se pod ovim parčetom neba ništa ne može rešiti mirnim putem.
    Smišljeno nekontrolisani inat i kurčenje morali su da dovedu do dramatičnog svršetka ovog doba koje je ispunilo sve ono što nije obećalo. Elem, u Srbijici devedesetih, nasuprot običajima razvijenog sveta, političari su ubijali kriminalce i sve one mafijaške amatere koji su na talasu demokratizacije poželeli da postanu političari. Avaj, nisu ih sve pobili, zbog čega su postajali nezgodno sekirljivi, sve dok se nisu dosetili da preživelim kriminalcima preuzmu i posao i nekretnine i švalerke. Naravno, proces se odvijao i u suprotnom pravcu – da bi to međusobno sado-mazo nadjebavanje doživelo svoj vrhunac bez svršavanja petog dana oktobra u godini sa tri nule na kraju. I to je bilo TO. Četvrtu nulu ćete upisati sami, kada popunjavate sledeću partijsku pristupnicu…

  • Devedesete su bile košmarne jer se u njihovo vreme previše sanjalo na javi. Ili se od početka radilo o haluciniranju i mesečarenju? Takva zapitanost tada nije postojala – bilo je važno da se bez prekida smenjuju slike u obezglavljenim tintarama. A u tom nizu sličica, jedna je prednjačila: demarkaciona linija između „nas“ i „njih“. To je bila najjača iluzija, osećanje da se sve oko tebe ruši s razlogom: kako bi se što žešće suprotstavio vladajućem režimu. Biti opozicionar značilo je „razmišljati svojom glavom“, zvuči idiotski ali to jeste bila zvanična religija. Vrhovni Sloba nije nas uzimao za ozbiljno, ali nas je ispoštovao, pa je povremeno slao policiju da se prošeta ulicama u punoj opremi za razbijanje demonstracija. Jedino što pravih demonstracija skoro da i nije bilo. Samo konceptualne šetnje i performansi na otvorenom koji su se svodili na pravljenje kurtona od traktorskih guma.
    U stvari, tada i jedino tada, u Srbijici je vladala ona najneposrednija, narodski novokomponovana, sirovo autentična, šumska demokratija praćena šumovima i glasinama. Mogao si javno da režiš i urlaš, da psuješ i kuneš političare na vlasti, da kritikuješ svete krave opozicije, da laješ na policiju, da dobacuješ nasred ulice lokalnim komesarima, dok su ti isti likovi plaćali svojim oponentima ture i ture pića, proslavljajući slobodu izražavanja i uspomenu na ono što je propalo a da nije pre toga bilo pokradeno. Zapravo, to propadanje je bilo nekako fluidno, kada ponestane menica za potpisivanje samo se isprazni voda u akvarijumu i umesto čovečjih ribica ubacuju se amebe. Kafane su bile pune virmana i govornika, keš je kružio negde drugde, zvezdanim stazama, poput pozivara koji su na ruke dostavljali mobilizacijske čestitke.
    Pesma Tome Zdravkovića „Dva smo sveta različita“ najpreciznije je ovekovečila lažne ali delotvorne jazove i provalije između različitih formacija i paraformacija. Svi smo pišali i srali u isti čučavac bez rupe, šljokali i stondirali u istoj krčmi, sto do stola, nogara do nogare. Živeti bez interneta značilo je da si osuđen na druge koliko i na samog sebe, osuđen na laganje oči u oči, na organsko pijenje i organski seks. Sve prirodno a ništa zdravo, kako presni život na ivici nalaže. A to je, bogami, iziskivalo nemali kreativni napor, gori od svake bede i nemaštine.

  • Tada smo svi mislili da nema gore od Milosevicevog rezima ali na zalost osetili smo na svojoj kozi da ima.Hvala Bogu na sadasnjoj vladajucoj stranci koja je uspela da ispravi nasu petooktobarsku gresku za koju mislim da se svi kaju i jos vise verujem da nikada vise narod nece gresiti.Nece jer sada ide napred i gradi svoju lepsu buducnost kako on zeli.

    • JEL TO SAOPŠTAVA ONA STRANKA (TZV DEMOKRATSKA) ČIJE SE ČLANSTVO (OKO 70 ODSTO) PRESELILO KOD NAPREDNJAKA. BOLJE BI BILO DA ZAČEPE – TI, KOJI MENJAJU STRANKE KAO GAĆE, ZA PORCIJU ĆEVAPA ILI PO KOJE PIVCE. JADAN 5. OKTOBAR – DŽABA STISNUTA PESNICA, DŽABA OBUKE I LOVA U BUDIMPEŠTI.UROPASTIŠE SVE, PA BI OPET HTELI DA VLADAJU … MALO SUTRA, VIŠE PREKOSUTRA, A NAJREALNIJE N I K A D !

  • Da su im zuti davali bar sendvice gde bi im kraj bio.Zato jadni, gladni i opljackani presli u SNS.

vaš komentar