Pevačica Dua Lipa ne prestaje da šokira, pa je tako nakon priče o Kosovu i propagiranju Velike Albanije sada predstavila srpski proizvod kao albanski – ajvar,  koji je još pre osam godina dobio međunarodni sertifikat od Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) sa sedištem u Ženevi.

Gostujući u emisiji kod Šona Evansa u emisiji „Hot ones“, u kojem poznate ličnosti jedu ljuta krilca i odgovaraju na pitanja, dala je skandalozan odgovor o omiljenoj hrani. Kada ju je voditelj pitao koji je albanski delikates koji bi svako trebalo da proba pre nego što umre, Dua se nije premišljala ni sekunde, već je odmah rekla “ajvar”. A onda je počela da objašnjava kako se sprema.

“To je kao smesa od pečene paprike, dobija se u tegli, ljuto je, divno je i ide uz sve! Uz jaja, tost, uz pitu od spanaća koja je još jedan albanski specijalitet”, rekla je ona.

Naredni kadar u emisiji, dok ona još priča o ovom specijalitetu, je slika ajvara i to ona na kojoj piše – Leskovački ajvar.

Spornu izjavu možete da pogledate u 17 minutu ovog videa:

Inače, sporna fotografija leskovačkog ajvara koju su iskoristili producenti ove planetarno poznate emisije, uslikana je u prostorijama Udruženja “Leskovački ajvar” koji su već pokrenuli postupak sa zaposlenima u Zavodu za intelektualnu svojinu zbog njihove etikete u cilju predstavljanja srpskog brenda kao albanskog nacionalnog proizvoda.

“Znate, možemo mi da reagujemo emotivno jer je poznata pop pevačica i ranije davala izjave u medijima koje se ne sviđaju našem narodu, ali možda ona sama nije kriva. Moguće je da su grešku napravili producentui i to, najverovatnije, iz neznanja”, kaže za juGmediu predsednik udruženja Stevica Marković.

Kako objašnjava, samo ime ajvar nije brendirano nigde u svetu.

“Ajvar je generičko ime za proizvod, ali ga niko nije zaštito kao nacionalno, ni mi, ni Makedonci, ni Bugari. Mi smo brendirali ime Leskovački ajvar kao nacionalni brend. I tu je problem. Oni su ga ukrali i predstavili kao albanski nacionalni proizvod i zbog toga će morati da snose posledice”, navodi Marković.

U Regionalnoj privrednojj komori Leskovac, koja je još pre deceniju pokrenula postupak zaštite ovog leskovačkog brenda, nemi su na skandaloznu krađu, a predsednik Goran Jović nije odgovarao na naše pozive, tako da nije poznat zvanični stav ove organizacije po pitanju očiglednje zloupotrebe.

U kabinetu gradonačelnika Leskovca Gorana Cvetanovića nam je rečeno da osuđuju način na koji je predstavljen domaći brend u pomenutoj emisiji i da trenutno  razmatraju kako će reagovati po ovom pitanju.

ISTINA O BRENDIRANJU

Iako se Leskovčani često hvalie sa tri sertifikovana nacionalna brenda roštiljem, ajvarom i spržom, a Piroćanci svojim kačkavaljem i kobasicom, činjenica je zapravo da su ovi proizvodi kao kultruno, nacionalno i gastronomsko nasleđe poznati uglavnom samo domaćoj javnosti jer Srbija zapravo nema upisan ni jedan jedini proizvod u registar zaštićenih proizvoda na nivou EU, a kamo li u svetu.

U Srbiji je, na nacionalnom nivou, do sada zaštićeno 78 proizvoda, među njima samo četiri nisu poljoprivredna – pirotski ćilim, bezdanski damast, ručno pletena odeća „sirogojno” i peškiri iz šabačkog kraja.

“Preduslov da se krene u zaštitu preko Evropske unije jeste da prethodno bude zaštićen na nacionalnom nivou. Ali mi nemamo, do sada, nijedan koji se vodi u Evropskoj uniji”, tvrdi Zoran Dragojević, rukovodilac grupe za dizajn i geografske oznake porekla, pri Zavodu za intelektualnu svojinu.

Leskovački domaći ajvar, homoljski med i aromatizovano vino „bermet” brendirani su zapravo  preko Lisabonskog sporazuma, koji ima 29 država, među kojima je sedam-osam članica EU, ali nijedan nema zaštitu na evropskom nivou.

Regionalna privredna komora Leskovac, pored ajvara, roštilj mesa i sprže, uspela je prošle godine da licencira i leskovački roštilj. Postupak brendiranja, koji je bio  vredan 170.000 evra i trajao je 15 meseci, finansirala je Evropska unija. Međutim, i pored “pobede leskovačkih gastronoma”, kako je to predstavljeno domaćoj javnosti, ni ovaj brend zapravo ne prepoznaje registar zaštićenih proizvoda na nivou EU, te od njega država relano nema nikakve ekonomske koristi.