Zato je ova godina, godina jubileja Narodne bibiloteke Leskovac, odnosno 140 godina od osnivanja prvog čitališta u Leskovcu. Posle niz aktivnosti u vidu radionica i predavanja, danas se tim povodom održavaju dva stručna skupa na kojima prisustvuju bibilotekari iz skoro cele Srbije, a večeras će biti održana stručna tribina.

Skup je otvorila direktorka bibiloteke Vesna Ilić, a prigodnom besedom goste pozdravila Brankica Stamenković, gradska većnica zadužena za kulturu.

“Naš cilj je da kroz obeležavanje ovog značajnog Jubileja podsetimo na sve važne događaje koji su obeležili rad Biblioteke, da se ukaže na značaj bibliotekarske delatnosti i pokrene diskusija o nastanku biblioteka u Srbiji krajem 19. i početkom 20. veka kao i o izazovima bibliotekarstva u doba savremenih medija. Kao što vidite, i u samom programu smo se prožimali kroz dva segmenta, jedan istorijski i drugi moderni, onaj koji nas u savremenom bibliotekarstvu preklapa, gde jurimo da dostignemo svakodnevne inovativne tehnologije i idemo u korak sa njima”, kazala je Ilićeva.

U Leskovcu je danas i predsednik Bibiliotečkog društva Bogdan Trifunović

Stamenkovićeva je ocenila da je biblioteka, ne samo jedan prozor za čitanje, već traganje za oblikom čitanja, koji bi izrazio i život i umetnost i stvarnost i nauku u celokupnom ljudskom stvaralaštvu.

„Nastajanje razvijanje čitaonice i knjižnice u Leskovcu upućuju istovremeno na iste ili slične tokove u druge srpske sredine, što samo o sebi govori o prirodi i posebnom stanju duha iz koje je sva njihova misija proizašla. U kalendaru proučavanja leskovačkog bibliotekarstva doprinos čitaonice i knjžnice zauzima značajno mesto, posebno na naše ukupno književno značenje.  Bibiloteka ove godine slavi 140 godina od osnivanja prve čitaonice, jubilej koji je od velikog društvenog značaja za našu zajedncu, a i sastavni je deo opstanka čitavog našeg društva“, naglasila je Stamenkovićeva.

U Srbiji postoji 2.300 biblioteka

Prvi panelista bio je Dejan Ristić iz Beograda sa temom – Istorijski i društveni kontekst nastanka javnih biblioteka u Srbiji tokom 19.veka , koji je kazao da kada „govorimo o bibliotekama, govrimo o knjigohramilištima, o važnim, identiteskim ustanovama kulture, onim ustanovama kulture kojih su tokom vekova i prethodnih decenija, nastajali kasnije arhivi, muzeji, galerije i druge ustanove kulture.

„Ne treba da čudi što je mreža biblioteka u Srbiji najrazgranatija. Postoji oko 2.300 biblioteka, 176 javnih. U Srbiji postoji još 40 arhiva, 84 muzeja, to su značajne brojke, značajne institicje, ali ukoliko se uporedi sa brojem biblioteka, onda se vidi koliko su biblioteke važne i koliko suštinski utiču na društveni i svaki drugi napredak našeg društava, ne samo od 19. veka pa na ovamo, već i u periodu srednjega veka“, kazao je.

Prva i najveća srpska biblioteka otvorena 1198.

Inače, prve biblioteke kod Srba nastaju već u ranom 12. veku pri bogomoljama i crkvama, pri vladarskim i carskim zadužbinama.

„I ono što jeste kuriozitet to je da je najstarija biblioteka van Srbije, a to je biblioteka pri manastiru Hilandar koja u kontinuitetu postoji od 1198. godine, sa izuzetnim bibliotečkim fondom, jedan od nukleusa nacionalnog bibliotečakog fonda koji se čuva više od 800 godina“, zaključio je ovaj istoričar.

Danas će svoje predavanje imati i doktor komunikaciono informacionih nauka Vesna Crnogorac na temu: Javne biblioteke u procesu demokratizacije društva od njihovog nastanka u 19.veku do danas, zatim, Elizabeta Georgiev, bibliotekar savetnik Narodne biblioteke Srbije, Dragan Ognjanović, direktor bibloteke u Prokuplju, Vojisva Popović, direktor biblioteke škole „Vuk Karadžić“ u Aleksincu.

Govoriće još i dr Tatjana Brzulović Stanisavljević i dr Dragana Stolić iz Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“, dr Dragana Milunović, zamenica upravnika NBS i dr Bogdan Trifunović, predsednik BDS, a u 19 sati je tribina pod naziviom „Od svetog Save do patrijarha Pavla“, na kojoj će govoriti Dejan Ristić.