U Srbiji se svake godine rodi samo 63 hiljade dece, dok umre 110.000 ljudi. Od 2011. godine Srbija je izgubila više od pola miliona stanovnika. Do 2050. godine biće nas za 2 miliona manje, a jug Srbije, ako se nešto ne promeni, ostaće bez 50 posto stanovništva, saopštili su danas Dveri Niš.

Dodaju da je istovremeno, stanje u našim porodilištima, mestima gde otpočinje novi život, jalarmantno, počevši od higijenskih uslova, preko ishrane do odnosa prema trudnicama i porodiljama, a 11 posto majki je reklo da neće više rađati zbog lošeg iskustva u porodilištu i ovaj podatak je poražavajuć.

“Niška Klinika za ginekologiju i akušerstvo otvorena je 1971. godine i od tada do danas je površno renovirana jednom ili dva puta. Iako o njenoj kompletnoj rekonstrukciji slušamo često do toga nije došlo. Nije preterano reći da je ova klinika u stanju raspadanja o čemu svedoče brojne mame”, kažu.

U okviru kampanje „Jedna je majka“ gradska organizacija Dveri Niš predala je predsedkinu Skupštine Preporuku o rebalansu lokalnog budžeta i preusmeravanju budžetskih sredstava na unapređenje stanja u porodilištu. Iako smo svesni činjenice da zdravstvo potpada pod republički, a ne lokalni nivo, lokalna vlast mora više voditi računa o stanju porodilišta u kome se porađaju naše sugrađanke, pišu.

“U tekstu preporuke se, između ostalog, navodi da lokalna samouprava treba da sprovodi mere za unapređenje populacione politike i finansira projekte u cilju podsticanja nataliteta i afirmacije roditeljstva. Zato tražimo da se rebalansom budžeta izdvoje sredstva za unapređenje stanja u porodilištu u kome se porađaju naše sugrađanke, a pre svega uslova (epiduralna anestezija, nega pre i posle porođaja, obuka u dojenju, kvalitetnija ishrana, higijena, odeća i posteljina). Posebno apelujemo na dostojanstven odnos lekara, medicinskog i nemedicinskog osoblja prema trudnicama, porodiljama i bebama”, nalazi se u saopštenju.

Najviše žalbi budućih majki dolazi na zdravstvenu negu u toku trudnoće gde su praktično prinuđene da trudnoće vode u privatnoj zdravstvenoj praksi uz ogromne, često i nepotrebne troškove, dok se dispanzeri za žene ukidaju, a bazični medicinski aparati kvare, pišu.

“U samim porodilištima porodilje se žale pre svega na nehuman tretman, lošu higijenu i ishranu, vređanje i izostanak podrške nakon porođaja uključujući i patronažu koja opet, na štetu roditelja, završava u privatnoj praksi. Ugrožena su osnovna prava žena u ovom, najosetljivijem periodu života za žene”, kažu Dveri Niš.

“Zaključak preporuke je da lokalna samouprava nema preče investicije od ulaganja u zdravlje svojih stanovnika, a posebno trudnica majki i dece”, zaključuju.