LESKOVČANKA IZ PRESTONICE

Ekološki pokret – od Tihog proleća preko terorizma do malene Grete

Foto: Climate Home News - Printscreen

Ležanje preko šina, gola „krvava“ tela, beskonačno čučanje na drvetu – asocijacija su na neposredne akcije ekoloških aktivista. Pre 150 godina se predsedniku SAD  obratio poglavica Sijetl i odbio da proda indijansku zemlju, a pred Ujedinjenim nacijama danas govori Greta Tunberg. U novembru je obeležen Svetski dan ekološkog pokreta, pokreta pred kojim je uvek težak zadatak, pun neizvesnosti, a u decembru je Tajm, Gretu Tunberg proglasio za ličnost 2019. godine.

„Bio jednom u srcu Amerike jedan grad. Život u njemu odvijao se u savršenom skladu s prirodom. A onda se u njega uvukla neka čudna bolest. Gradom je zavladala ledena tišina. Tu i tamo poneka retka ptica, a i ona je bila na samrti. Bilo je to proleće bez glasa i zvuka. Jutra koja su nekad odzvanjala cvrkutima ptica, postala su odjednom bezglasna. Samo su muk i nema tišina legli na polja, na šume i vodu… „

Prikazom sablasnog grada, u kojem vlada muk, kao posledica nekontrolisanog korišćenja pesticida, u knjizi iz 1962. godine, „Tiho proleće“, Rejčel Karson je kao svojevrsni zeleni uzbunjivač, dala zamah nastanku ekološkog pokreta.

Za Svetski dan Ekološkog pokreta, izabran je 17. novembar a kao godinu stvaranja pokreta, mnogi obeležavaju 1970. godinu, iako je i u ranijim decenijama bilo značajnih momenata poput donošenja zakona i drugih akata o zaštiti i konzervaciji prirode, vrstama, staništima. Godine 1970, 22. aprila prvi put je obeležen Dan planete Zemlje.

Povod su bile zagađene kalifornijske plaže, a na prvi Dan Zemlje u SAD, američko društvo je masovno reagovalo, škole i fakulteti su održavali debate o prirodi, političke institucije su prekinule rad. Prema nekim procenama, 20 miliona Amerikanaca se našlo na ulicama velikih gradova, mirno protestujući i podržavajući ideju da se koncept zaštite prirode poboljša i uozbilji.

Dok se preko okeana rađao moderan ekološki pokret, i na našim prostorima su zabeleženi značajni događaji.

Pokret Gorana, najstarija ekološka organizacija na Balkanu, počela je sa  akcijama pošumljavanja 1960. godine. Njihov put nas vodi kroz šumu nastalu na skoro 300 000 hektara goleti i preko skoro 100 000 hektara visokorodnih livada i pašnjaka.

Iste, 1960. godine, Fruška Gora je proglašena nacionalnim parkom.

Zavod za zaštitu prirode Srbije, kao stručna ustanova za unapređenje prirodne baštine Srbije, datira još od 1948. godine.

Pokret, sa korenom u SAD,  se širi svetom, sve veći broj država se uključuje u međunarodne ekološke akcije, Ujedinjene nacije obrazuju specijana tela koja se bave zaštitom prirode, održavaju se konferencije, donose deklaracije i potpisuju međunarodni dokumenti… A onda, ekologija ulazi i u politiku.

Prve ekološke političke partije registrovane su na Novom Zelandu i u Australiji. Prvi poslanik u parlamentu iz redova „zelenih“ izabran je u Švajcarskoj.

Uspeh Zelenih koji je dobio najveći publicitet u svetu je onaj koji se dogodio u Nemačkoj 1983. godine. Tada je na federalnim parlamentarnim izborima čak 28 poslanika Zelenih ušlo u Donji dom zapadnonemačkog parlamenta, što je činilo 5,6 odsto izabranih predstavnika naroda.

Zelene partije registruju se u Belgiji, Finskoj, Italiji, Švedskoj, Portugaliji, Austriji, Španiji… Prvi ministar za ekologiju u nacionalnoj vladi bio je Peka Havisto u Finskoj. izabran 1995. godine.

Ipak, bilo je i onih koji su smatrali da legalan način borbe za prirodu ne može dati očekivan uspeh.

KAD PUKNE FILM

U ime zaštite životne sredine, ekoterorističke organizacije su, prema nekim izvorima,  do danas učestvovale u više od 1.200 incidenata i uzrokovale štetu u iznosu koji je veći od 200 miliona dolara, samo u Sjedinjenim Američkim Državama.

Aktivisti Fronta za oslobađanje Zemlje, osnovanog u Velikoj Britaniji 1998. godine, zapalili su skijalište U Vejlu u Koloradu, jer je planirano njegovo proširenje „na račun“ šume. Osumnjičeni za organizovanje paljenja koje je uzrokovalo štetu od 12 miliona dolara, Vilijam Rožers, izvršio je samoubistvo u zatvoru.

Tri godine kasnije, organizacija je zapalila magacin, laboratorije i kancelarije Centra za urbanu holitkulturu na Vašingtonskom univerzitetu, zbog uverenja da se tu gajilo genetski modifikovano seme pamuka. Utvrđena je šteta od sedam miliona dolara a istraživanje dugo dve decenije – palo je u vodu.

Tokom 2008. godine, palili su luksuzne kuće u Sijetlu, uz obrazloženje da su „ekološki neopravdane“.

I Front za oslobađanje životinja sprovodi akcije paljenjem. Meta su im laboratorije u kojima se životinje koriste u eksperimentalne svrhe. Spalili su laboratorije univerziteta u Mičigenu, Oregonu, Kaliforniji…

Pripadnici Revolucionarnih ćelija za oslobađanje životinja u akcijama koriste bombe za napad na laboratorije u kojima se vrše eksperimenti nad životinjama, dok Policija za zaštitu životinja šalje pisma-bombe, zastrašuje i preti onima koje smatra „ekološki nepodobnima“.

U ostale metode eko-terorista su dodavanje abraziva u rezervoare buldožera, zabijanje metalnih opiljaka u stabla drveća koja su planirana za seču, uništavanje opreme, mašina, vozila…

INFORMACIJA PO INFORMACIJA, AKCIJA PO AKCIJA…

Aktuelna, uslovno rečeno, raspršenost ekološkog pokreta danas, odnosno borba na višelinijskom frontu, je dobra strategija, imajući u vidu da je javnost konstantno izložena informacijama koje su u vezi sa zaštitom životne sredine.

Tek što smo pročitali da je više od polovine ledenog pokrivača Grenlanda u procesu topljenja, stiže nam vest o organizovanju pogreba za glečer Pizol u Švajcarskoj.

Ubrzo pošto smo saznali da kraljica Elizabeta Druga više neće kupovati garderobu od krzna, saznajemo da su klimatski aktivisti blokirali terminal za privatne avione na aerodromu u Ženevi, jer taj vid transporta bogatih i moćnih smatraju apsurdnim.

Tinejdžerka Greta Tunberg iz Švedske jeste izvor inspiracije zagovornicima teorija zavere ali je govorila ispred Ujedinjenih nacija, pokrenula milione na proteste protiv klimatskih promena, uticala na veliki broj srednjoškolaca i njihovu svest o zaštiti prirode.

U njujorškim restoranima, zbog okrutnog odnosa prema živini, više se ne služe delikatesi od guščje džigerice a ugljen-dioksid je počeo da se koristi za proizvodnju votke. Cena – 65 dolara po boci.

Brzina prenosa informacija u savremenom globalnom selu, dodatni je plus sa kojim savremeni ekološki pokret računa.

Koliko je razvoj tehnologije uspeo da poseče, zapali, otruje i uništi – toliko danas može, pa još i više, da informiše, edukuje, nauči i osvesti.


Organizacije “Grinpis” i “Prijatelji Zemlje” osnovane su 1972. godine. Povod za formiranje “Grinpisa”bila su testiranja nuklearnih bombi Sjedinjenih Američkih Država na Aljsci. Grupa aktivista organizacije koja se odlikuje ofanzivnim karakterom, iznajmila je brod i protestujući oplovila zonu testiranja. Aktivisti su skrenuli pažnju na odlaganje nuklearnog i hemijskog otpada u mora i okeane, uticali na to da mnoge međunarodno značajne organizacije prihvate princip predostrožnosti u zaštiti prirode, bore se za parvo svake države da kaže “Ne!” genetički modifikovanim organizmima… Zbog misija na okeanima, “Grinpis” je stvorio svoju malu flotu. Među brodovima je i “Ratnik duge” koji je dobio ime po legendi severnoameričkih Indijanaca.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar