U najnovijem obraćanju javnosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića saznali smo da će od sledeće srede cene 20 proizvoda, uglavnom osnovnih životnih namirnica, biti smanjene u „svim trgovinskim lancima“.

Ova akcija koju je u pregovorima sa proizvođačima i trgovcima sprovelo Ministarstvo trgovine (MUST), odnosno ministar Tomislav Momirović dolazi nekoliko nedelja nakon pitanja trgovačkih marži koje je potegnula guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, piše Danas.

Ona je trgovačke marže okrivila da snose deo odgovornosti zbog toga što cene, pre svega hrane, sporije padaju nego što bi mogle.

„Zajedničkim naporima sa proizvođačima i trgovcima pokušali smo da uradimo određene stvari. Zahvalan sam i proizvođačima i trgovcima i ministru Momiroviću na uloženom trudu“, rekao je Vučić uz komentar da se u tržišnoj ekonomiji ne mogu naterati trgovci na smanjenje cena.

Od sledeće srede u svim trgovinskim lancima biće istaknuti proizvodi označeni sa „Bolja cena“, a Vučić je istakao da će za 20 proizvoda biti snižena cena.

„Redovna cena pilećeg parizera je 399, a biće 259 dinara, jogurt 164 dinara, a biće 134. Cena soka od jabuke umesto 120 biće 80 dinara, krompir je 99, a moći ćete ga naći za 60 dinara. Imaćete domaći začin koji košta 70 dinara za 50 dinara, šampon za bebe od 107 dinara 69,9 dinara, a kafa 130,99 biće 89,99 dinara“, nabrojao je Vučić izdvajajući iz korpe uglavnom proizvode robnih marki koje fabrike proizvode za trgovce i po pravilu su jeftiniji od brendiranih proizvoda poznatih proizvođača.

Vučić je pokazivao proizvode robne marke „dobro“, trgovinskog lanca Dis, zatim „To“ maloprodajnog lanca Persu, jogurt marke Dr Milk…

Međutim, efekti ovih sniženja na inflaciju su u najmanju ruku upitni. U supermarketu, po pravilniku o klasifikaciji trgovinskih formata, ima najmanje 2.000 artikala, a uglavnom mnogo više od toga. U hipermarketima ima ih najmanje 20.000.

Osim toga, poznato je da trgovci vode računa o prosečnoj marži, pa dok marže jednih proizvoda spuštaju, taj „gubitak“ lako mogu da prevale na marže nekih drugih proizvoda.

Takođe, postavlja se i pitanje cena proizvođača, posebno dominantnih koji mogu da diktiraju cene na tržištu.

Ekonomista Saša Đogović primetio je da svako sniženje može da dovede do ublažavanja cenovnog pritiska, ali sniženja u ovoj meri, ne mogu da izleče inflaciju koja je u julu dostigla 12,5 odsto, dok je samo hrana skuplja bila 21 odsto nego u istom mesecu godinu ranije.

„Ovo ima više marketinški efekat, a teško da će izlečiti uzroke inflacije. Ljudima će delovati prijemčivo kada predsednik izvlači iz korpe proizvode i govori kako će biti mnogo jeftiniji. Ali pitanje je o kojim se robnim markama radi, da li će svi spustiti cene i čega, šta će biti sa ostalim proizvodima…“, napominje Đogović.

Đogović ističe i da je istovremeno predsednik najavio jednokratnih 20.000 dinara penzionerima što će delovati u pravcu podsticanja inflacije.

„Jednokratno ta pomoć će imati svrhu, pomoći će ljudima. Ali sistemski treba raditi na tome da se spusti inflacija. U EU je inflacija pet odsto, u Srbiji je najviša u Evropi ne računajući Tursku i Mađarsku. Očigledno je da problem strukturni, a ne uvozni“, smatra on.

Prvi strukturni problem je u poljoprivredi, posebno stočarstvu, gde prema njegovom mišljenju, imamo smanjenu proizvodnju i ponudu, što je dovelo do poskupljenja mesa i mleka, pa čak i interventnog uvoza.

„U energetskom sektoru nemamo suverenitet. To je razmljivo u sektoru gasa i nafte, ali i prošle godine smo i struju morali da uvozimo. Sada smo u aranžmanu sa MMF-om i moramo da dižemo cene, što ima produženo dejstvo na inflaciju“, napominje Đogović.

Treći faktor, ocenjuje on, su marže na koje je ukazivala guvernerka.

„U inflatornim uslovima uvek neko pokušava za sebe da ulovi što više. Kada imate nereagovanje institucija, pre svega Komisije za konkurenciju i Ministarstva trgovine, dobijete ovakve ad hok akcije, koje nemaju preteranog efekta“, smatra on.

Inače, Francuska je još u junu započela pregovore sa proizvođačima i trgovcima oko smanjenja cena.

Tamošnji ministar finansija Bruno Le Mer je pregovarao sa predstavnicima 75 velikih trgovaca i proizvođača ubeđujući ih da smanje cene od pet do 15 odsto na 5.000 osnovnih artikala.

Iako je neki dogovor, deklarativno postignut, nedavno je Le Mer ocenio da ga se više od pola njih nije pridržavalo i objavio je nove pregovore 1. avgusta sa ciljem da se cene skrešu od januara sledeće godine.

On je prvobitno zapretio uvođenjem posebnih nameta za one koji se ogluše o akciju države, ali ovog puta je javno prozvao globalne prehrambene džinove Unilever, Pepsiko i Nestle da nisu dovoljno uradili.

Inflacija u Francuskoj u avgustu je bila 5,7 odsto, a inflacija cena hrane iznosila je više od 11 odsto.