Pandemija virusa Kovid-19 koja je pogodila ceo svet 2020. godine potpuno je poremetila funkcionisanje sveta kakav smo do tada poznavali. Odjednom se sve zaledilo, zaustavilo, što je izazvalo ozbiljne posledice, između ostalog, i po radna mesta.

Iako su pojedini poslovi dozvoljavali da se presao „preseli” kući i da zaposleni rade(neki i dalje rade) na daljinu, drugi poslovi koji zahtevaju fizičko prisustvo radnika pretrpeli su ozbiljan udarac. Ekstraktivna industrija je jedna od industrija u kojoj je ljudski faktor presudan za obavljanje radnih zadataka.

Međutim, nova svetska pandemija donela je relativno nepoznatu, novu situaciju kojoj je trebalo da se prilagodi praktično celokupno funkcionisanje planete, ali najkritičnije je bilo tzv. „zatvaranje” ili „karantin”, kontrolisani uvođenjem policijskog časa i ograničavanjem kretanja ljudi, što je onemogućavalo normalan razvoj radnih procesa u gotovo svim delatnostima.

S druge strane, zbog potrebe da se brzo reaguje, rukovodioci preduzeća nisu imali vremena da konsultuju zaposlene oko reorganizacije procesa rada, već su donosili odluke isključivo u skladu saprotokolima za sprečavanje širenja bolesti. Ovakav način delovanja na samom početku pandemije bio je relativno prihvatljiv, jer niko nije znao šta će se dogoditi. Ali nažalost, nakon dve godine od početka pandemije, vrlo malo kompanija je usput konsultovalo zaposlene i izvršilo odgovarajuće izmene i reorganizaciju proizvodnih procesa kako bi obezbedili što veći nivo zdravlja i bezbednosti na radu, a da pritom omoguće maksimalnu produktivnost i profitabilnost pod takvim uslovima.

Gledajući iz današnje perspektive, možemo primetiti da su godine pandemije posebno izbacile na površinu probleme u ekstraktivnom sektoru, kako u pogledu bezbednosti i zaštite na radu, tako i u pogledu poštovanja radnih prava i dostojanstvenog rada zaposlenih. Prema pojedinim anketama, radnici u ovom sektoru smatraju da mogu dati veći doprinos procesima reorganizacije procesa rada, kao i da bi želeli da se aktivnije uključe u procese donošenja odluka i sprovođenja zajedničkih inicijative sa poslodavcima. Cilj toga je prevazilaženja štetnih efekata pandemije i poboljšanja produktivnosti u radnim procesima. To je legitiman stav, s obzirom da su radnici, odnosno njihovi predstavnici i sindikati zapravo socijalni partneri koji su ravnopravni sa poslodavcima (i vladama kada je u pitanju tripartitni dijalog) na svakom nivou poslovanja. Iako često imaju suprotstavljene stavove, cilj bi trebalo da bude približavanje stavova, kompromisno rešenje i dogovor koji će na kraju rezultirati produktivnom kompanijom sa radnim mestima koja garantuju bezbednost i zdravlje na radu i dostojanstvene zarade.

Projekat „Podrška uključivanju radnika u rešavanje uticaja krize korona virusa“ koji finansira Evropska unija, prikuplja najbolju transnacionalnu praksu i osmišljava metode za nesmetano prevazilaženje krize sa korona virusom. Reč je o partnerstvu relevantnih socijalnih partnera iz Bugarske, Grčke, Makedonije, Poljske, Rumunije, Srbije i Španije. Više informacija o projektu možete pronaći na https://support.org-vorkers.eu/en/project .