„ELITA“ I DALJE KOLJE VLASINU

Od kada sam čuo da su zaklali najlepšu pritoku Vlasine, moju reku detinjstva Bistricu, nikada više tim putem do svog sela nisam išao. Zaobilazio sam. Kukavica sam postao. Pisao sam o tome ovde: http://www.sasamladenovic.com/postovana-gospodjo-ristic/ 

I rešim juče, da skupim hrabrosti i da sa poslednjim mohikancem Acom, odem putem kojim sam nekada išao do svog sela. Deda bi nekada stajao na vrhu brda i posmatrao kada ćemo da skrenemo sa puta. I spustimo se u reku. Put je bio makadamski a saobraćaj gust. Išle su lade, stojadinke, MZ-motori, konji i volovi. Mi bismo se spuštali u reku koja me je podsećala na Sutjesku. Imala je i most kao na Sutjesci. Bio sam klinac, a Sutjeska se tada vrtela na ekranu punog snega, tako da sam zamišljao nemačke bombardere kako gađaju naš drveni most. Tada nisam ni slutio da će doći veća pošast od nemačkih bombardera.

Reka je tih godina bila bujna i mokrila nas kada bi smo preko mosta, iskovanog od dva bukova debla, prolazili. Iznad je bio ogroman vir. Stene stare iz vremena kada se Homo sapiens uspravljao sa četiri na dve noge.

I kaže mi Aca da je tu najlepše komade pastrmki lovio. I da se provlačio između stena i peo na najvišu dok bi mu preko glave padale rose Bistrice. A kakva bi rosa od Bistrice bila.

Sada tih stena nema. Homo sapiens pravljen gladnim k*m je to digao izumom nekog Nobela za koga ovi nisu ni čuli.

Tamo, gde je u duboki kanjoin Bistrica hučala, više nema huka. Spustili su se buldožerima i izmenili korito. Stene, dizali napravom u vazduh za koju samo znaju da tome služi-da se diže u vazduh.

Spustili smo se u kanjon sadašnje Bistrice.

Rekoh, radnicima Dobar dan. Takav je bio nekada običaj kod nas na jugu, da se svakome javiš. Mlao je bilo sveta i svako je svakoga znao. Radnici odgovoriše. Nosim Nikon na ramenu. Hoću nešto da kažem, a grlo suvo. Idemo nas dvojica ćuteći. Od kanjona je napravljen put, a ispod puta cev, a iza cevi korito rečice.

Buldožer i bager stoje.

Slikam  buldožer.

Slikam bager.

Slikam tablu firme koja to radi.

Ne znam o kome se radi ali to je ona, kako bi Đilas rekao, Nova klasa.

Ostalo im je još dvadeset godina života. Spucali su ga: da jedu, j*u, prde i podriguju. Ta nova klasa. Gladnim k*m pravljena.

Vraćamo se nazad. I Aca koji je pedantni inženjer zaštite na radu mi priča kako je gradilište samo po sebi van svih normi. Pa da li ti prdožerni ološi znaju za ikakva pravila?

Slikamo izbledelu, uraslu u šiblje, tablu na kojoj stoji investitor. Instikt mi govori da se ovde ništa ne uklapa.

Ćuteći spuštamo se u čaršiju. Koja se zove Vlasotince. Nekada lepa čaršija kojoj je geografski položaj davao šansu da to posatne moderni gradić koji može samog sebe da izdržava. Od vinograda, koji su zapušteni; od poljoprivrede, gde seljaci bacaju paradajz; od turizma jer leži na izvorištima niskomineralnih voda. To vam je Rosa i Vlasina. Puni se u flaše i odvlači dalje.

I sada se desila sreća koja se zove Korona.

Pohitao narod da hladi svoje guzice u zaboravljenim rekama.

Setio se Stare Planine.

Na Vlasinskom jezeru ne mozes iglu da baciš.

Ali je reka Vlasina mutna jer njenu pritoku elita pravljena gladnim k*em kolje.

U centru velelpnog zdanja, koje se zove Opština Vlasotince i u kojoj rade činovnici svih vlasti do sada, sa dorađenim školama i diplomama, savršeno i matematički precizno poput Japanaca, obavljaju svoj posao.

Jedan od njih je bivši gradonačelnik čiju predizbornu brošuru slučajno nalazim u svojoj kući.

Govori o čistoj oazi, o reci, o ekonomskom prosperitetu… Kao i svaki činovnik gladnim ku*em pravljen.

Ispred velelpnog zdanja gomila mladih i starih protestuje što ne može da se kupa jer je zabranjeno zbog korone.

Ne, što je voda mutna jer im kolju planinsku Vlasinu.

Ne, što po prvi put u toj čašršiji se iz planinske reke čuje kreket žaba kao posledica promena osobina reke.

Ne, što je Vlasina puna mulja jer minihidrocentrale usporavaju protok vode i prave je u močvarnu reku.

Ne, što će za desetak godina da love žabe umesto riba.

Pozivaju se na evropske zakone, pozivaju se plan iz 1987. godine kada je protok bio duplo veći.

Ali imaju pravo, jer ti, što o tome odlučuju oni i jesu u 1987. Iako su neki rođeni daleko posle toga. Za njih je računaljka jedina stvar na kojoj mogu da saberu brojeve, a sreća pa u mojoj čaršiji još uvek ima golubara tako da se meilovi šalju zahvaljujući njima.

Pitam se, ko će biti nadležan za opšti pomor koji predstoji, ili će i tada svi biti nenadležni. Jer, ovo je, kako reče Đido, Nova klasa. Živeće sledećih dvadesetak godina dok ima glava ne padne u neku jagnjetinu, pa onako prdeći ne pandrknu.

Nekad je narod odlazio u svet da bi donosio novu modu, novu nauku, ili novi način rada… A sada, šta taj svet uopšte zna. E pa neće da mogne!

 

Autor je diplomirani farmaceut i pisac

Napomena: Preneto sa sajta autora teksta

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

8 komentara

  • ma zabole njih za prirodu vazno je da se mane lova ali ce zato nasa deca da ispastaju a mi nesmemo da pisnemo sram nas bilo

  • Bravo za tekst!

  • Nikakav tekst. Kao pismeni rad u srednjoj skoli. Mnogo opisa iz detinjstva koje nas se ne tice. Autor da toliko voli i pati za zavicajem bio bi tu da se bori, a ne po belom svetu pa ga sad „zabolelo“ kad je usled korone „osudjen“ da tu boravi.
    Naravno da se trebamo boriti i boricemo se za Vlasinu. Uozbiljite se, Vlasotincani!

    • A jesi li se ti borila? Jesu li vlasotinčani organizovali neki protest, neku blokadu radova? Pa šta ako se čovek sada vratio zbog ovakve situacije, bar je nešto napisao o tome za razliku od vas Rosuljaca koje očigledno zabole d..e za situaciju u vašem okruženju.

      • Zamislite, jesam. Ministarstvu za zastitu zivotne sredine sam sa svojim udruzenjem vise puta pisala i sekrerar Tomic nas je primao na razgovor. Nisam sedela i ne sedim i kuckam sastave o zavicaju kao doticni gospodin. A, vas seljane kolko boli za nas Rosuljce dokazali ste vise puta istrisanjem svojih g****a u Vlasinu.

    • Poštovana,

      Kada se čovek bori, on se bori i svojim imenom, prezimenom i onim šta je uradio. Lepo je što ste pisali. Eto, ubuduće za svoje pismene sastave obratiću se vama za redakturu. U svakom slučaju, dok ste se vi borili, Bistrice više nema. A svoje lepo porodično, predškolsko i školsko vaspotanje ste izbacili na Milošu kao mi seljaci g…a u Vlasinu.

      Ja sam otišao davno, i uvek se vraćam. Ne zbog korone, već što su mi tamo roditelji i grobovi. Što sam tamo odrastao i gde jedino kupujem sir od seljanki koje, kako rekoste istresaju g…a u vašu Vlasinu. Možda vama služi Vlasina da opere noge, izbrčkate se, ali za mene je mnogo više…

      U svakom slučaju, mi koji smo davno otišli borimo se odavde gde smo…A vi nastavite po svome… Što bi vaši preci stari latini rekli „Domus propria, domus optima“

      Srdačan pozdrav
      saša Mladenović

  • U pravu ste.

  • Поштовани ЧОВЕЧЕ Младеновићу. Свака вам част . Сад већ давне 2014 са сином са био у посети другару из Лсковца са којим сам отишао до Власотинце и само на кратко сам видео ту прелепу природу и реку. И ако живим у близини Дрине знам шта значи реч упропастити, уништити, осакатити природу исто као и животињу или човека. Њих ти не занима њима је битна зарада и статус и зарад тога иду преко лешева. И на крају Амин.

vaš komentar