Evo zašto srpski radnici rade kao drgastor bez adekvatne nadoknade

Radno vreme u Srbiji teži ka beskonačnosti, zahvaljujući propisima koji daju beskrajnu umetničku slobodu poslodavcima u tumačenju šta jeste a šta nije prekovremeni rad.
Foto:Pixabay

To što veliki broj zaposlenih u Srbiji radi duže od propisanih osam sati dnevno a da im se to ne računa, ili minimalno računa kao prekovremeni rad, možemo da zahvalimo novinama u Zakonu o radu. Reč je o dve famozne kategorije: pripravnosti i raspoloživosti za rad.

Ove kategorije su ranije važile samo za specifične delatnosti kao što su profesije vezane za zdravstvo, bezbednost, novinarstvo i druge takozvane hitne službe, međutim od 2014. one postaju opšte primenjive, odnosno mogu da veže za sve poslove. Zahvaljujući tome, radnici u Srbiji ne moraju da strepe od masovnog uvođenja veštačke inteligencije u kompanijama, jer je poslodavcima monogo isplativije da uposle jeftinu radnu snagu na beskonačno radno vreme.

Ukoliko pravnu terminologiju prevedemo na ono što su realne životne situacije, pripravnost na rad znači da zaposleni i kada je van kancelarije ili fabrike i konačno uživa kući u ono malo slobodnog vremena, mora biti spreman kao „zapeta puška“ da dođe na posao čim ga poslodavac pozove, u bilo koje doba.

Raspoloživost je, pak, ona situacija, kada je prošlo radno vreme i vi ste završili svoj posao za taj dan, ali ste na raspolaganju poslodavcu jer nikad se ne zna da li će iskrsnuti nešto hitno. Dakle, to je ono nepisano pravilo da svi sede u kancelariji do kasnih večernjih sati iako nemaju posla, jer ko prvi ustane taj neće daleko dogurati u konkretnoj firmi.

Zakon kao umetnička sloboda

Da li treba isticati da ove kategorije, iako se prema zakonu mogu primenjivati u svim delatnostima, samim zakonom nisu baš najjasnije regulisane. Kako objašnjavaju na portalu mašina.rs, raspoloživost se čak ni ne smatra radnim vremenom, iako se od radnika traži da bude prisutan na mestu gde se posao obavlja.

Pripravnost se smatra radnim vremenom, ali usled loše regulisanosti ove kategorije poslodavac bi mogao da odredi da se ona plaća, recimo 1% od osnovne zarade. To u praksi znači da bi neki zaposleni mogao da provede ceo vikend „u pripravnosti“ i da za to bude plaćen kao za pola sata redovnog rada. U oba ova slučaja ugrožen je njegov privatan život za gotovo nepostojeću naknadu.

Dušo, opet neću stići na večeru

Dok korišćenje kategorija raspoloživosti i pripravnosti u praksi nisu česte pojave, zloupotrebe rasporeda radnog vremena jesu. U velikom broju firmi zaposleni se žale na probleme sa rasporedom radnog vremena, odnosno sa nepoštovanjem rokova za najavu rasporeda rada ili promena u rasporedu.

Prema Zakonu o radu poslodavac je dužan da pisanim putem najavi raspored radnog vremena pet dana unapred, a samo u izuzetnim slučajevima taj rok može biti 48 časova. Ipak, u praksi je to često drugačije – nekada radnici ni ne vide obaveštenja okačena na oglasnim tablama, nekada se promene rasporeda saopštavaju usmeno, nekada samo dan ranije pa čak i u toku radnog vremena. Iako je sve to nezakonito, radnici imaju malo mogućnosti da se tome suprotstave.

Prijave inspekciji rada su svakako jedna od opcija koja je radnicima na raspolaganju, ali reagovanje službi je sporo a na posao se mora možda doći već u sledećoj smeni ili sledećeg jutra. Nejasni rasporedi i kasno najavljivanje promena iziskuju od radnika da prave vratolomije kako bi uskladili radno vreme sa drugim obavezama. Ovo naročito teško pada roditeljima koji moraju da pronalaze načine da se usklade sa rasporedima dece.

Samo još par „sitnica“…

Problemi sa rasporedom radnog vremena su najčešći u proizvodnim firmama, dok su radnici koji rade u administraciji, za kompjuterima ili preko platformi češće suočeni sa problemom „kontinuiranog rada po zahtevu poslodavca“. Ukratko, reč je o situaciji kada vas poslodavac nakon radnog vremena i kada niste više u prostorijama u kojima obavljate posao „iscima“ da završite još nešto, „samo malo, jako kratko“. Naravno, to iziskuje neko novo radno vreme kao i komunikaciju sa poslodavcem i klijentima, a to radno vreme, najčešće, nije uračunato u vašu zaradu.

Neke zemlje su počele zakonski da zabranjuju poslodavcima kontaktiranje zaposlenih nakon radnog vremena, a nedavno je u javnosti odjeknuo primer zakona iz Portugala koji to reguliše, a to je ranije urađeno i u Francuskoj.
Kako tvrdi Mario Reljanović u „Alternativnom radnom zakonodavstvu“ poslodavci najčešće koriste prekovremeni rad kako bi, praktično, uveli šestodnevnu radnu nedelju.

Srbija teži ka beskonačnom radnom vremenu

Za uvođenje prekovremenog rada mora postojati neplanirano povećanje posla, međutim poslodavci lako pronalaze manjkavosti u zakonu koji loše definiše razloge za prekovremeni rad. Tako je u praksi radno vreme mnogih radnika svakodnevno produženo za sat ili dva, a neretko se dešava da rade i preko vikenda. Zakonski se radno vreme na osnovu prekovremenog rada može razvući na 12 sati dnevno, odnosno maksimalno 48 sati nedeljno.

Problem i stalna briga onih koji rade prekovremeno je i evidentiranje i adekvatno plaćanje prekovremenih sati. Iako je poslodavac dužan da vodi evidenciju prekovremenog rada, nepostojanje adekvatne kontrole u praksi često znači da će radnici biti zakinuti za prekovremene sate. U suštini, ova praksa je toliko česta da je za mnoge šestodnevna radna nedelja postala pravilo iako to ne bi smelo da bude tako.

S obzirom da poslodavcima odgovara da radnici rade duže, nije čudno da postoje tendencije, o kojima piše Reljanović, da se u radno zakonodavstvo uvede i mogućnost da poslodavac sa zaposlenim, kao navodno ravnopravnom stranom, ugovori i duže radno vreme od 40 časova nedeljno, bez obzira na prekovremeni rad. Naravno, poslodavac i pojedinačni radnik ne mogu biti jednaki, već je poslodavac taj koji je u poziciji da ucenjuje. Osim ako se radnici organizovano ne pobune, kao što je bio slučaj u Mađarskoj pre tri godine kada je predloženo takvo zakonsko rešenje.

Izvor: mašina.rs

Foto: Pixabay

 

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

3 Komentara
Najstarije
Najnovije Najviše glasova
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Milan
19.12.2021. 16:36

O ovome bi trebalo pisati svaki dan dok se zakon konacno ne promeni. Ja recimo radim svaki dan po osam i po casova a racuna mi se kao osmocasovno radno vreme. A inspekcija cuti li cuti.

Potop
19.12.2021. 17:36

Zato što je stoka poslodavac a poslodavac puni budžet pa mora da mu se podilazi jer se od toga bahati i asvaltiraju putevi u Srbiji.Ovde je sve tumbe postavljeno.Katastrofa.Nemoguće se je ovde boriti protiv prosečnosti.Ko ovde nemože da živi treba što pre da se odseli jer će ovde uvek biti manjak talenta.Onaj koji vredi ovde mora da propadne.Korov uspeva pa kada neko hoće da ga suzbije on se neda a to ovde uspeva.Zato i živimo u šupku civilizacije.

Eidan
20.12.2021. 12:13

Tekst je dobar mada je pitanje koliko je tačno sve gore navedeno. Ovo su polutačna, zlonamerna tumačenja koja preovlađuju kod loših poslodavaca, kojih je na žalost većina u Srbiji, u Leskovcu da ne pričamo.
Elem, Zakon jasno kaže, radna nedelja traje 40 sati nedeljno. Sve preko 40 sati je prekovremeni rad. Pripravnost je definisana članom 50. gde je najbitnije da se zaposleni ne nalazi na mestu gde se njegovi poslovi obavljaju. Pripravnost bi trebalo da se plaća nezavisno od plate i prekovremenog rada.
Pripravnost znači da je zaposleni van radnog mesta, „dežuran“ kod kuće ili blizu radnog mesta i da na poziv poslodavca ode na posao. Poslodavac treba da zna da se takva pripravnost plaća nezavisno od toga da li ste pozvali zaposlenog ili niste jer on zbog pripravnosti možda nije otišao na vikend, rođendan… i to njegovo žrtvovanje košta. Kada ga poslodavac pozove tj. aktivira pripravnost tada se taj rad računa u radno vreme odnosno uvećava se prekovremeni rad. Pročitajte član 50.
Što se tiče raspoloživosti, apsolutno nije tačno ono što je napisano u tekstu. Molim redakciju Jugmedije da objasni u kom to članu Zakona o radu piše o raspoloživosti, odnosno ko je dao ovakvo tumačenje. O raspoloživosti piše samo na jednom mestu, u članu 50. i to:
„Radno vreme je vremenski period u kome je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom“.
Toje jedino mesto i ne vidim na koji način je ovu odredbu moguće tumačiti na način kojim je tumačena u tekstu.
Ljudi, tužite poslodavce za zloupotrebu i eksploatisanje, borite se za sebe jer niko drugi neće. Nemojte da dozvoljavate da vam polupismeni ljudi upropašćavaju zdravlje,živote i porodice iživljavajući se. Nije mali broj onih koji su se na kraju vansudski dogovarali sa „gazdama“ i uzeli po nekoliko hiljada evra. Nemojte da ste kao većina da ćuti, trpi, bude ponižena uz cinične osmehe „gazde“ iz straha. Od koga se plašite, od čega? Da budete čovek?