Priča Nišlije D.R. mogla bi da uđe i u legendarnu rubriku “Verovali ili ne”. On je do sada dobio četiri kazne za saobraćajne prekršaje u visini od oko 1000 evra iz francuskog grada Rena. Sve četiri kazne poslala je francuska policija i to na njegovo radno mesto, u nišku Policijsku upravu.

Po zanimanju je saobraćajni policajac, nema pasoš i nikada nije bio u Francuskoj.

D.R. (ime i prezime poznato redakciji) kaže da mu je prva kazna za prekoračenje brzine u francuskom gradu Renu došla krajem prošle godine, a uručio mu je kolega u niškoj Policijskoj upravi. Kao saobraćajni policijac radi od 1989. godine, nakon što je u Sremskoj Kamenici završio školu.

To obaveštenje o kazni je odmah bacio, smatrajući ga besmislenim, budući da nema važeći, novi pasoš, a i plavi (stari) koji ima, potpuno je prazan, jer ni sa njim nije putovao van zemlje.

Međutim, kazne iz Francuske nisu prestale da dolaze.

Zajedno sa prvom, sada ih je četiri i to za nepropisna parkiranja i prekoračenja brzine. Kada se saberu cifre za koje ga “duži” francuska policija, ispada da treba da plati oko 1000 evra.

Piše i da su navodne saobraćajne prekršaje zabeležile sigurnosne kamere, a interesantan je i podatak da su registarske tablice u sva četiri slučaja – različite. Dakle, sudeći po ovim kaznama, D.R. ne samo da je bio u Renu, nego je svaki put imao i drugi automobil.

“Naravno da od toga nema ništa, jer imam dokaze. Nevažeči pasoš, potpuno prazan, u Francuskoj nikada nisam bio. Evo, jedna kazna je sa datumom 22. novembar 2016. godine, dan kada u selu slavim Svetog Aranđela i imam goste, dakle potpuna besmislica, kaže “okrivljeni”.

Međutim, iako je istina na njegovoj strani, visina kazni je, za srpske plate, prilično zabrinjavajuća, pa je morao da reaguje. Pomoć je, za početak, potražio u Francuskom institutu u Nišu, koji su bili  ljubazni, preveli tekst u kome je detaljan opis njegovih “prekršaja”, a zatim su zajednički napisali i odgovor.

“Obavestili smo  francusku policiju da ja, D.R. zaposlen kao saobraćajni policajac u PU Niš, svakako nisam osoba koja se bahati na ulicama francuskog grada Rena”, rekao je Niškim Vestima.

Dodaje i da je naročito čudno što su mu kazne stizale na radno mesto, a ne na adresu stanovanja.

“Ja sam jedini zaposleni  u Policijskoj upravi Niš sa tim imenom i prezimenom,  dok sa druge strane, ne znam ni jedan slučaj da se kazne za saobraćajne prekršaje šalju na radno mesto, već je normalno da idu na adresu. Kako znaju moje ime i prezime i gde radim, a nemaju podatak o kućnoj adresi“?, pita se.

Da li će francuska policija pronaći pravog krivca za učinjene sobraćajne prekršaje u Renu, verovatno nećemo nikada saznati, ali to i nije tako bitno. Bitno je da jedan Nišlija i to samobraćajni policijac, ni kriv ni dužan, ne plati 1000 evra zbog tuđih saobraćajnih prekršaja.

„Odgovor sam poslao, ali ako me i dalje terete za ove prekršaje, nemam izbora, angažovaću advokata“, zaključio je.

(Niške vesti,Olivera Sašek Radulović)