Sport kod nas jeste u jako losem stanju ali da kazemo da to nije samo do novca. Tacno je da postoji puno infrastrukturalnih problema, svakako bi to trebalo resiti, ali da bi neko postao vrhunski sportista nije u potpunosti neophodno.
Ovom prilikom bi se obratio svima koji bi hteli da to postanu.
Glavna stvar koju bi jedan mladi sportista trebalo da radi ukoliko zeli da uspe je jako prosta. Treba samo pravilno da se hrani, da puno trenira i da spava bar 8 osati. Vrednost koju ce na ovaj nacin sebi da poveca je neuporedivo veca nego sto bi svaki od sportista dobio kraz platu u bilo kom sportu ili klubu ovde kod nas. Jeste tesko, kada kasni plata, uslovi su nikakvi ali na te stvari ne mozete da uticete. Popravite sve ono na sta mozete da uticete, ostavite cigarete, pivo, nocni zivot.
Da bi dostigli vrednost na trzistu morate da imate odredjeni kvalitet u odnosu na ostale sportiste. Dok vi ovde trenirate, sirom sveta to rade i drugi i svi zajedno pravite veliko trziste. Kako se danas trenira u svakom kutku sveta talenat bez treninga mozete da okacite macku o rep. Ma koliko visoko misljenje imali o sebi, pa makar vam to potvrdili i drugi ukoliko ne trenirate dovoljno necete vredeti nista.
Recimo ovako, neko ko vredi 200.000 evra godisnje u fudbalu tu vrednost dostigne otprilike za dve godine, 2 treninga po par i vise sati plus teretana, ishrana i spavanje. Svaki dan je isti, samo se inezitet polako pojacava. E sad ono sto je bitno da znate, jedno vece, da preskocite spavanje na vreme, budete u zagusljivoj prostoriji, malo popijete, anulira oko dve nedelje treninga cak i da posle toga sutradan sve uradite kako treba. Sto znaci da je dovoljno da dva puta mesecno pogresite i anulirate sve sto ste radili. Ljudi obicno ne razmisljaju o tome kada su mladi, jer u principu posle nocnog zivota oni jos uvek nisu toliko nazadovali, medjutim ne shvataju da nisu napredovali. Za taj mali napradak potrebna je velika borba. On nije vidljiv mladom sportisti jer se ne desava preko noci ali je jedini pravi put.
Potrebno je puno vere u sebe.
Pored novca ovde cete naici i na ogranicavajuci faktor strucnosti trenera. Ne obracajte paznju na to ako vam neko kaze da ste mali, veliki, spori, treningom cete ispraviti mnoge stvari. Puno je primera koji to dokazuju , ima malih kosarkasa, velikih fudbalera.
Potkacio bih malo i glavne problema, da ih tako nazovem, kod sportista u nasa tri najpopularnija koliktivna sporta, fudbalu, kosarci i rukometu.
Prvi je po meni daleko najznacajniji a to je brzina. Brzina donosi ogromnu prednost na terenu i samim tim je potreba. Kod nasih trenera vlada uvrezeno misljenje da je brzina urodjena sto je daleko od istine. Da bi neko mogao da trci brzo on za to mora da se odgaja od malena. Sprinterski misic ima drugaciji sastav od prugaskog i njega nije moguce napraviti u kasnijoj dobi coveka. Jednostavno kada su mladi, prioritet u treningu mora da bude na brzini i to treba postaviti i ispred rezultata samog tima u mladjim kategorijama. Sve moze kasnije da se ispravi sem brzine. Trebalo bio napraviti jedan trening kamp koji bi koristili svi klubovi iz onih sportova gde je potrebna brzina. Nemamo neku tradiciju u sprinterskim disciplinama u atletici pa ne mozemo da prenesemo iskustvo ali bilo kakav rad na tome bice bolji od nikakvog.
Drugi je uskladjenost treninga. Ako izuzmem takticki trening koji je u potpunosti podredjen unapredjenju samog kolektiva, ostali treninzi se ne trebaju sablonizirati. Svaki igrac ponaosob se treba analizirati, otkriti se nedostaci i onda raditi sa njima na otklanjanju. Znaci ako neko ima slab cenatrsut, njemu ce to biti prioritet, on mora sutirati vise od drugih. Neko ko ima slab pregled igre, treba biti kreativan, on moze recimo kroz sah da popali te veze u mozgu koje su bitne za sagledavanje cele slike. Neko nezna da menja ritam pa moze groz folklor to da popravi.
Treci je vec spomenut u gornjem delu teksta. Sportisti ne shvataju vaznost tria trening, ishrana i spavanje. U istoj ravni sa treningom su i ishrana i spavanje. Posto obicno samii treninzi nisu dovoljno intezivni vecina igraca nije ni bila u prilici da oseti vaznost pravilne ishrane i spavanja. Jedan trening od sat i po vremena, kroz salu i zabusavanje, koliko se kod nas obicno radi, jednak je setnji prosecnog coveka od desetak minuta. To ne zahteva previse za odrzavanje ali ni ne donosi napredak. Medjutim onog trenutka kada povecate intezitet samog tog treninga uz druge aktivnosti koje ubacite za vas napredak, potrebe vaseg organizma prelaze u drugi mod. Ako misice previse opteretimo a ne nahranimo ih vise cemo im stetiti nego koristiti. Opet ako unesemo potrebnu hranu za misice a ne spavamo, kroz san je oporavak organizma nekoliko puta brzi nego u budnom stanju, nece biti dovoljno vremena da se misici nahrane. Uz sve to potrebno je uneti dovoljno vitamina i minerala, kroz voce i povrce, za pravilno funkionisanje celog organizma. Kada igrac shvati ovo, a poseduje veliku motivaciju, uzpeh je zagarantovan.
Vratimo se za kraj na ovaj clanak. Tesko je sada u Dubocici ali nije mnogo bolja situacija ni u ostalim klubovima. Nemojte dozvoliti da vam strajk bude sredstvo za bilo koji cilj. Vi cak i ne treba da razmisljate o drugim ciljevima sem o napretku a on ce doci jedino radom. Vec sam vam spomenuo gore, rad ce vam dici vrednost vise od bilo koje plate. Ako je vas krajnji cilj da igrate u ligi gde je sada Dubocica zaboravite na sve sto sam rekao. Ako gledate vise, dignite se iznad situacije i trenirajte.