Izvršni direktori Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), Zoran Gavrlović, ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić svojim nastupom i govorom na mitingu Srpske napredne stranje (SNS) u Leskovcu zloupotrebio svoj položaj, kršeči, kao i ranije,  član 111 Ustava i član 40, stav 2 Zakona o borbi protiv korupcije.

Gavrilović je u razgovru za Jugmediu najpre podsetio na istraživanja koje je BIRODI uradio prošle godine.

„Osamdeset posto glasača, koji su na predsedničkim izborima glasali za Aleskandra Vučića, ne bi glasalo za SNS, a da on nije ili predsednik SNS ili da je izborna lista podržana od Aleksandra Vučića, uključujući davanje njegovg imena. Iz ovoga imamo da Aleksandar Vučić rentira svoj rejting vladajućoj stranci, kako bi ona imala što veći broj poslanika, kako bi ti poslanici sutra iskoristili svoje pravo da ne kazne Vučića za kršenje Ustava Srbije, jer po člani 118 Ustava Skupštine, odnosno, poslanici mogu da pokrenu  postupak  za opoziv predsednika ukoliko on krši Ustav. On je tako postupio i na nedavnom mitingu u Leskovcu, isto kao i ranije“, kazao je sagovornik Jugmedie.

Smatra da je reč o situaciji – Ja vama što više podršku da imate što više poslanika i što više privilegija, a vi, s druge strane, kao poslanici mene štitite od kanžnjivosti za kršenje Ustava.

„Taj proces gde su poslanici zavisni od predsednika Republike  je definisam članom 40, satv 2, Zakona o sprečavanju korupcije, i zbog toga Agencija za borbu protiv korpcije treba to da sankcioniše“.

Gavrilović se ograđuje dalje i kaže da nije pravnik, već sociolog, ali „ profesori pravnih fakulteta se ne oglašavaju po tom pitanju“, već koristi logiku, „Zdrava pamet nalaže, ako vi imate u članu 111 Ustava Republike Srbije da predsednik Republike predstavlja državu, odnosno, simbol je državnog jedinstva , da je on u stvari pre svega, javni funkcioner koji je u službi javnosti i javnom interesu, te on ne može ni u jednom trenutku da bude neko ko će da štiti partikularni interes, odnosno, da štiti i promoviše interes svoje stranke“.

Podseća da je Ustav Srbije donet 2006. godine, i da ima ima dva člana koja su u koliziji.

„Imamo član 6 Ustava koji kaže da javni funkcioner ne može da obavlja drugu javnu funkciju ili funkciju koja je u funkciji njegovog privatnog ili poslovng interesa. Članstvo u stranci i obavljanje stranačke funkcije je deo privatnog interesa.
Znači, vi kada ste predsednik stranke tako štitite privatni interes, odnsno, interes svoje stranke. Ljudi se zato uključuju u stranke, da negde ostvare svoje privatne iterese, i to je negde normalno.
S druge strane, imamo član 115, koji kaže da predsednik Republike Srbije ne može da obavlja drugu javnu funkciju koja je vezana za njegove poslovne i profesionalne interese. Faktički, imamo dva člana Ustava koja su pravljena za tadašnjeg  predsednika Republike Tadića, a koje su podržale sve stranke i koja su međusobno u nesaglasju, tj. predsedniku Republike se smanjuje oblast sukoba interesa na poslovni i profesionalni nivo“.
BIRODI će, kaže, sa još nekoliko organizacija pokrenuti incijativu da tokom ove kampanje budući javni funkcioneri ne mogu da imaju faktičke funkcije, što znači, objašnjava, da se ne može istovremeno biti predsednik ili funkcioner stranke i narodni poslanik ili član vlade ili direktor u javnom preduzeću i instituciji.

„To piše tako u Ustavu Republike Srbije“, naglašava.

Njegvo mišljenje je da pojavom predsednika Srbije, predsednika svih građana, na skupu jedne stranke i govor u kome se poručuje da se glasa za SNS, kao nedavno u Leskovcu, i time se krši član 111 Ustava Srbije.

„Ali, to je samo moje mišljenje, budući da Ustavni sud Srbije ne kaže ni jeste ni nije. Oni su rekli: Mi smo nenadležni. To su isto uradili 2011. godine, kada je Tadić bio predsednik. Ustavni sud se tako samoukida, beže od odgovornosti“.

Između Tadića i Vučića bio je još jedan predsednik Srbije – Tomislav Nikolić.

„Jedini predsednik, da budem iskren, nisam njegov glasač, koji je uradio pravu stvar to je da je podneo ostavku na mesto predsednika SNS i zbog toga je zbrisan. Ne sećam se, možda kada su bili izbori 2014. ili 2016. da se on pojavljivao nešto na mitinzima. Možda, ako se ne varam, nešto malo u Kragujevcu. Ali, njegov uticaj tada nije bio tako veliki da bi mogao da utiče. Jer je Vučićev rejting viosok. Ovo je sada pitanje moći, uticaja. Jer sukob interesa, po definiciji u Zakonu, jeste ono što jeste i ono što može da bude. Kada pogledate Zakon o sprečavanju korupcije, član 41, sukob intersa jeste nešto što jeste i što može da bude“.

Agencija za borbu protiv korupcije, dodaje, je trebalo to uradi još 2020.godine.

„Mi smo imali prošli saziv koji je bio zarobljen. Na prošlim izborima Aleksandar Vučić je sa položaja predsednika stranke, koji po Statu SNS, član 45, predlaže kandidate za narodne poslanike. On ima božansku moć u SNS, faktički bira one ljude koje je pomagao u kampanji i koji su ostali poslanici i koji nisu hteli da se bave svojim poslom, odnosno, da kontrolišu da li predsednik krši Ustav“.

Podseća na analizu profesorra Tanasija Marinkovića sa Pravnog fakulteta koji je izračunao da je Vučić samo u oblasti sudstva 25 puta prekršio Ustav, te da ni jednom poslanici nisu reagovali.

„Vučić je deo Izvršne vlasti zajedno s Vladom. Skupština je deo zakonodavne vlasti. Ona po člani 7 Zakona o narodnoj skupštini ima takozvanu nadzornu ulogu, da kontroliše predsednika, a ona se ponaša kao njegova PR služba jer su moć i rejting u sistemu razvoja institucija to od čega zavisi njihov položaj, to da li će poslanici da zanoće i probude kao poslanici“, zaključuje  Zoran Gavrilović, izvršni direktor BIRODI.