Dečak koji ima pet godina pita.
– Gde je kraj sveta?
– „Kažu da su neki pokušali da stignu na kraj sveta, ali su naišli na veliku vodu i koliko god da su plovili bila je samo voda i voda. Drugi su opet putovali, ali kažu da su naišli na maglu, sneg i led i da tome nije kraja“, – odgovara majka.
– A gde je kraj neba?
– Tamo gde su sunce, mesec i zvezde, to je kraj neba.
– A šta to drži nebo da ne padne na zemlju, – ne prestaje dečak da pita.
– Ovo dete se izgubi, zanese se, otići će nam u nepoznato, – uplašeno viče baba sa drugog kraja njive, – ošamari ga, polij ga hladnom vodom da se osvesti, da se u stvarnost vrati.
***
I danas, ali ne iz straha da ne izgube dečaka, ako pitaš odmeravaju te, ispod oka gledaju, gledaju u tebe kao u onostrano, nezemaljsko, šamaraju te, poslali bi te doktoru, đavolu, što dalje od sebe da neko drugi muku muči sa tobom, da nekom drugom teret budeš, da ih neko ne priupita kako si im se oteo kontroli.
Privode te da te informišu gde je kraj tvoga sveta, gde je kraj tvojih visina, na čemu nebo leži. Uz šamaranje i polivanja vodom i mozak ti ispiraju.
Bojeći se svoga neznanja, sužavaju ti svet do svojih okvira, boje se tvoje znatiželje, plaši ih znanje, neposlušnost, neukalupljenost, ograđuju te, skraćuju ti vidike, nameću svoje boje, svoje mirise, dižu zidove, gase svetla.
A ja još uvek imam pet godina.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Čestitke autoru. Jako lep članak. Podstiče na razmišljanje.Otvara nove vidike. Nove mogućnosti…Po meni ne postoji kraj. Postoji početak i beskonačnost. Ne postoje granice. Sve je u nama. Čovek, ukoliko želi, može planine da pomera. Može čak i da leti. Može sve. Suština svega je sačuvati dete u sebi jer deca su neiskvarena bića, čista i slobodna, radoznala i beskrajno maštovita. Drago mi što postoje ljudi koji umeju da maštaju i stvaraju sebi i drugima lepše okruženje, što umeju da oboje dan, da izmame osmeh, što zastanu i podele radost, svoju radost koju nose, sa pticama, sa macom na ulici, sa psom, sa slučajnim prolaznikom. Lepo je kad je čovek svoj, kad je pozitivan i svetao, kad zrači i obajsava. Još je lepše kad sve to ume da nesebično daruje drugima i podeli sa drugim ljudima. Radujte se dragi moji sugrađani svakom novom jutru, svakom novom danu, svakom novom početku, zračite, emitujte i delite. Bićete srećniji, ispunjeniji i bogatiji za novi pogled, novi osmeh, novi beskonačni svet.
To smo se svi pitali, kao deca, gde je kraj sveta…!?
,,Privode te da te informišu gde je kraj tvoga sveta, gde je kraj tvojih visina, na čemu nebo leži. Uz šamaranje i polivanja vodom i mozak ti ispiraju.
Bojeći se svoga neznanja, sužavaju ti svet do svojih okvira, boje se tvoje znatiželje, plaši ih znanje, neposlušnost, neukalupljenost, ograđuju te, skraćuju ti vidike, nameću svoje boje, svoje mirise, dižu zidove, gase svetla.“
Savršen opis vremena u kojem živimo,svaka čast
MAESTRO.
ČESTITAM!!!!
A gde je kraj izivljavanju nad ljudima, krvopijama, lopovima, ubicima i ostaloj bagri u Srbiji?