Malo koji Leskovčanin bi mogao da se seti kada je poslednji put u svom gradu ujutru čuo pesmu vrabaca, dživdžana, a stručnjaci upozoravaju da je tih ptičica sve manje.

Sve veća urbanizacija grada, moderne zgrade, uništavanje zelenih površina i nedovoljno hrane „oterali“ su vrapce iz našeg grada i ostavili nostalgiju za prepoznatljivim cvrkutom ovih ptica.

“Pre nego su uredili i popločali deo ispred “Kraša”, tu su bila dva stabla koja su bila njihovo utočište. Na stotine vrabaca se sakupljalo u njihovim krošnjama. Tada me je njihovo dživdžanje dovodilo do ludila,a  danas mi, priznajem, nedostaje”, priča nam Leskovčanin koji živi preko puta tog solitera, u zgradi iznad gradske biblioteke.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije odavno upozorava da broj vrabaca drastično opada i ukoliko ih ne budemo zaštitili, mnoga mesta u Srbiji, ne samo Leskovac, ostaće bez njih, kao što je to slučaj u Londonu.

“Vrapcima može pomoći postavljanjem kućica za gnežđenje, pažljivim planiranjem i održavanjem zelenila, zimskom prihranom”, ističe predsednik Društva Milan Ružić.

Prema njegovim rečima, broj vrabaca koji se prati na petogodišnjem nivou, smanjuje se od perioda do perioda i za 15 odsto.

“Naše prve komšije, vrapci ili kako ih još nazivamo dživdžani, dele sudbinu građana Srbije i jednima i drugima brojnost se evidentno smanjuje. Ljudska populacija u Srbiji opada uglavnom usled ekonomskih razloga, a vrapčja zbog promene stila gradnje objekata, zagađenja, ali i smanjenja broja stoke čiju hranu koriste i vrapci”, objašnjava Ružić.

Prema njegovim rečima, smrtnost malih ptica je ogromna, početkom godine u Srbiji ih živi oko pet miliona, a krajem leta, nakon gnežđenja, desetak miliona, da bi zimu preživelo samo pola.

“Dok se čuje pesma vrabaca, možemo biti sigurno da ima nade za sve nas, jer je to znak da životna sredina nije ugrožena”, dodaje.

PROČITAJTE VIŠE:

Kako su sove naselile centar Leskovca i koje predrasude vladaju o njima

I golubovi se smrzavaju na minus 20

Vrabaca više i nema u centru grada, kako u Leskovcu, tako i u ostalim delovima zemlje. Povukli su se na obode, jer za njih više nema hrane. A poznato je da su vrapci uvek prate ljude i naseljavali se pored njih.

U Srbiji se gnezde tri vrste vrabaca – pokućar, poljski i španski vrabac. Sve tri vrste žive u blizini ljudi i zavisne su od ljudskih aktivnosti kao što su poljoprivreda, izgradnja objekata i uređenja prostora, pre svih zelenila.