GEOGRAFIJA ODREĐUJE CENU CRVENOG ZLATA? Otkupna cena malina na jugu Srbije do 230 dinara, na severu 350?

I dok se malinari sa juga Srbije nadaju da će cena malina biti u rangu prošlodišnje odnosno 2 evra po kilogramu, otkupna cena na severu naše zemlje je 350 dinara, javljaju čitaoci Jugmedie.

„Na jugu kruži cifra od 230 dinara, a mi smo ove godine zadovoljni i rodom i kvalitetom. Bilo je priča da će ići i do 300 dinara po kilogramu, ali izgleda ništa od toga, a u Vojvodini 350 dinara“, priča za Jugmediu jedan od nezadovoljnih malinara koji se ipak nada da će otkupna cena biti veća.

Malinari sa kojima smo razgovarali kažu da, čekaju formiranje cena, a u tom čekanju mnogi od njih kupuju polovne zamrzivače kako bi već skladištili prvi rod i sačekali cenu, za koju se nadaju da će biti oko 320 dinara.

“Naša očekivanja se temelje na činjenici da je ovogodišnji rod malina prepolovljen u odnosu na prošlu godinu, s obzirom da mnogi malinari nisu redovno tretirali svoje malinjake, pa su ih zahvatile bolesti. S druge strane, cena nabavnog materijala povećala se ove godine od 30 do 50 posto”, objašnjava malinar Bojan Jovanović iz Leskovca, koji uzgaja maline na hektar površine.

Otkupljivači sa kojima smo razgovarali tvrde da je cena još neizvesna.

“Počeli smo sa otkupom malih količina, ali cena još nije formirana. Ona je, zapravo, za sada samo akontna”, veli službenica jedne od najvećih hladnjača u Leskovcu, ne želeći da kaže koliko, zapravo, iznosi ta akontaciona cena.

Stručnjaci iz PSSS Leskovac, pak, misle da bi ova godina mogla da bude prekretnica za proizvodnju maline, kao i da bi na to mogla da utiče cena.

„Malinari se nadaju dobroj sezoni i svi se slažu da je dobra cena koja bi pokrila troškove i dala i zaradu, da bude stimulativna. Raznih priča je bilo na početku proleća, da će ona biti 200, 250,300 dinara za kilogram, što je zadovoljavajuće za proizvođača. Prošle godine su se prognoze obistinile, možda će tako biti i ove godine“, rekao je za naš portal Nenad Stefanović iz PSSS Leskovac.

A prošle godine je na početku sezone cena po kilogramu iznosila 180, pa je pri kraju sezone bila 230 dinara. Više od četvrtine išlo je berače, sobzirom da se kilogram plaćao po 60 dinara, a ove godine je već formirana cena i ona iznosi 70 dinara.

Visok je procenat izvoza godišnjeg roda srpske maline, čak 96 posto. U zemljama Evropske unije ona se izvozi u smrznutom stanju i to po ceni od 2,75 do 2,95 evra kolika je bila u februaru ove godine.

Inače, u Jablaničkom okrugu pod malinom je od 500 do 600 hektara.

Pratite juGmediu na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

17 komentara

  • Svake godine ista borba. Sa pravom nezadovoljni proizvođači i bahati otkupljivači. Pravilo uvek osto, šta god se na tržištu desi, ide u korist otkupljivača! O kakvim ekonomskim kretanjima je reč!?

    • Leskovčani, uspori malo. Dakle, ti si taj koji će svima da prebroji krvna zrnca i protera iz Srbije? Da nisu došli ljudi sa strane još bi zvao oca “bšta”, majku – “majća” a škola – učilišće.

    • Vidim bosancerosi malo nervozni?! Oooo turci…

  • Tišina tamo!!!!
    Vi manje vredni, manje bitni i Srbi bez padeza, bez samopostovanja i bez dostojanstva.
    Najbolji i pravi Srbi su Srbi iz Bosne naseljeni u Beogradu i Vojvodini, jel jasno to?!
    Beri tamo maline, papriku i pravi pljeskavice, ratuj i gini kad te pozovu i tisina tamo!!!!

    • Bugarine smiri se malo,kome ne odgovara,zna gde je granica. 🙂

    • Vama Bosancerosima super odgovara. Necete vi nas da saljete preko granice, nego da se vratite u Bosanske gudure, tamo odakle ste dosli u nasu lepu Srbiju! Saznacete gde je granica uskoro. Bahati, osioni, nadmeni Bosanci tj. Srbi iz Bosne.

    • Bgd,po arheoloskim nalazima mi smo SRBIJA.
      Po broju stanovnika,poslusnim ovcama i izlaznosti na proteste beograd je naseljen p.z…ma.

    • Kobac, Bugari kažu da ste vi sa juga Bugari koji su se posrbili, ali i ti azijati lažu čim zinu.
      Svi noviji “arheoloski nalazi” iz vremena kasne antike i srednjeg veka govore da su ovde živeli “sebri” (robovi, kmetovi) beznacionalne osobe, odnosno feudalni robovi Rimljana, Vizantinaca itd koji su obradjivali zemlju za feudalnu gospodu. Nacije su izmišljotina XVIII veka, a pre toga je bila jedino VERSKA pripadnost. Pre verske pripadnosti su bile porodice (ROD) koje su bile ili deo osvajačke horde ili pitomog plemena, zavisno od želje njihovih vlasnika. Nemanjići su bili isto što i Fridrih Barbarosa, riđokosi Germani, kršteni kao katolici.
      Kaži mi gde se nalazi makar jedan skelet, lobanja, štit, mač, kalpak, oklop, nož…Bilo šta što je nađeno na Gazimestanu iz te slavne bitke na Kosovu koja se nikada nije ni dogodila i kaži mi zašto je kult Svetog Save zaživeo tek u Kraljevini SHS a dotle pravoslavci nisi davali ni pišljivu šljivu za tog novorodjenog sveca? Postavio bih ti stotinu pitanja, ali bojim se da bi ti poludeo.

    • Sebri ili mislis servi?Istorija-0.

    • Koliko je rimskih Vizantiskih imperatora s juga Srbije?Dioklecijanova loza se pruza do Urosa nejakog?Ribolike statue sem u Africi (dogoni) su na Radanu,Staroj planini i ?Gde su mleli zito i mesili hleb u Srbiji ili mozda na istoku? Kakva je veza naseg kraja sa zmajevom krestom?Vinca,….ima pismo,nase pismo ili su ga mozda doneli latini?Kojim pismom je pisao car Konstantin?Da li je to isto pismo i u manastiru kod Kijeva (letopisi rusije)?Sta je to kradja tudje istorije,pisma,folklora od naseljenih i izbeglih kod Srba,vredjanje i omalovazavanje nacije koja je svakoj ubogoj naciji dala dom i evo zadnjih 100-tinak godina od svih tih slatkorecivih djavola dozivljavala genocid.
      I to jos uvek traje,sad vise nego ikad.

    • Da ti kazem gde su stitovi i macevi.Ovde su najstariji
      HRAMOVI.
      https://www.vreme.com/cms/view.php?id=899157
      Jug sadasnje Srbije je SRBIJA.
      I to je arheoloski dokazano i pored toga sto vasi stalno zabranjunu istrazivanja i unistavaju dokaze.

    • Pitanje Damastiona, grada koji pominje samo Strabon u svojoj Geografiji (64. pre n.e. – 24. n.e.) sada je direktno vezano i za problem Krševice, odnosno imena ovog naselja. Dosadašnja istraživanja pokazuju da se u dolini Južne Morave nalazilo značajno naselje koje je građeno po grčkim principima a sa stanovništvom gde se na sve strane oseća grčko prisustvo. Svi nalazi svedoče o bliskim vezama naselja sa Egejom tokom IV i početkom III veka pre n.e., što se u velikoj meri poklapa s vremenom kovanja novca Damastiona. U svakom slučaju, sada ostaje da konačno pitanje ovog fantomskog grada reše dalja istraživanja, ali je sasvim izvesno da Kale u Krševici predstavlja rešenje koje se sada ne može zaobići.

  • Južnjaci su mirni i uvek uz vlast. Koliko god da im platiš, glasa i ne buni se. Da mu tražiš džabe, dao bi ti. Zato smo tu gde smo.

  • Ja uvek kazem prijateljima,prvo su nastale amebe,pa srbi,pa svi ostali.

  • Ko to nas ovde zavađa. Južna pruga priča najlepšim jezikom na svetu. To su najbolji i najvredniji ljudi. Otkupna cena mora biti za sve ista, tu i tamo 20 dinara. A ove ustaše sikter odavde…

    • sikter
      ovaj izraz se smatra najvećim stepenom uvrede u Turskoj.Još jedan vid turcizma kod nas,u smislu marš ili ‘gubi se’….i kod nas ima uvredljiv efekat,mada ne u tolikom stepenu
      Ријеч усташа (множ. усташе) изводи се из глагола устати.
      Друга варијанција глагола устати је устаник (множ. устаници). Назив усташа није имао фашистичку конотацију током својих раних година у Краљевини Југославији, јер је термин устат кориштен у Херцеговини за означавање учесника Херцеговачког устанка 1875. године. Пун првобитни назив организације се јавља у априлу 1931. године као „Усташа — Хрватска револуционарна организација” (УХРО), а 1933. године је преименована у „Усташа — Хрватски револуционарни покрет” (УХРП) и тај назив је задржала све до краја Другог свјетског рата

vaš komentar