Knjiga „Gimnazijalci – ambasadori Vlasotinca“ govori o nekadašnjim učenicima Gimnazije „Stevan  Jakovljević“, a danas uspešnim mladim ljudima. Tu je 20 novinskih tekstova objavljenih na portalu Jugmedia od 2020. do 2023. godine i 8 radnih biografija. Profesor Saša Stanković pisao je uglavnom o gimnazijalcima koji su završili tu školu posle 2000. godine.

Saradnik Jugmedie objašnjava kako je počeo da piše novinske članke o seoskim školama Vlasotinca, Crne Trave i Leskovca, odnosno kako je kao profesor srpskog jezika i književnosti „zalutao“ u novinarstvo.

 „Zbog učenika sam i ušao u svet novinarstva. Kada sam pre 20 godina počeo da radim u školi u Svođu, video sam da mnogi pozitivni primeri ostaju neprimećeni u javnosti. Tadašnji osnovci iz Svođa su tražili da stalno spremamo „predstave“.  I tako smo bukvalno svakog meseca radili bar po jedan skeč koji smo izvodili za školu i selo. O poletu tih učenika napisao sam prvi članak za „Prosvetni pregled“ i tako je počelo.  Posle sam pisao o svim školama u kojima sam radio, tj. Donja Lopušnja, Gradska, Guberevac… Jednostavno bilo mi je žao da se ništa o njima ne zna. Postoje pojedini učenici i nastavnici, koji se trude i rade više od školskog plana i programa, u teškim uslovima, a to se zaboravi već sutradan nakon izvođenja. Ta jedna novinska beleška ipak je neki trag“, seća se Stanković.

U međuvremenu je slao priloge biltenu Vlasina, zatim raznim elektronskim glasilima, a najviše portalu Medija centar Leskovac. Početkom 2011. postaje deo kolektiva Gimnazije „Stevan  Jakovljević“, što ga direktno povezuje sa talentovanim srednjoškolcima.  Saradnja sa Jugmediom sledeća je prekretnica bez koje ne bi bilo ni ove knjige.

„Nakon 15 godina pisanja zaradio sam prvi novac i kao novinar. Krajem 2019. godine dobio sam ponudu urednice Milice Ivanović da pišem o Vlasotincu za Jugmediu. Brzo smo se dogovorili, jer smo već sarađivali zbog moje knjige o Vladi Iliću, čuvenom gradonačelniku Beograda. Prihvatio sam da pišem o prosveti, kulturi, istoriji… samo nikako o politici i crnoj hronici. To je kako Milica kaže „gospodsko novinarstvo“, pošto povremeno pišeš o lepim temama. Meni to i odgovara, jer su to teme koje me inače zanimaju. Ne bih voleo da se isključivo bavim novinarstvom, koje je vrlo stresan i rudarski posao. Svaka budala može da te pljuje, neodređeno je radno vreme, a o pritiscima da ne pričam. Jedno je sigurno, bez Jugmedie ne bilo ni ove knjige. Pisao sam sve više i tražio zanimljive teme, a gimnazijalci su neiscrpan izvor. Ima puno takmičara na svim nivoima, koji posle postanu uspešni studenti, a zatim i mladi poslovni ljudi“, kaže profesor.

Obeležavanje 60 godina Gimnazije je povod da se svi pomenuti članci nađu u jednom delu. Pre 20 godina profesor Velimir Stamenković Lima objavio je istorijsku monografiju „Vlasotinačka gimnazija“. Stanković pak nije pisao istorijsko delo, koje prati razvoj vlasotinačkog srednjoškolskog obrazovanja, ali se kao publicista nadovezuje na  prethodnika.

„Knjiga „Gimnazijalci – ambasadori Vlasotinca“ nastala je spontano bez ikakvih naučnih namera. Kada bismo u školi čuli kako je neki bivši gimnazijalac napravio uspeh na fakultetu ili u poslu kojim se bavi, to bi bila polazna tačka da se o njemu napiše reportaža. Zastupljeni su uglavnom učenici, koji su završili Gimnaziju u poslednje dve decenije (danas ljudi od 25 do 40 godina života), tek poneki tekst govori o starijim generacijama. Svestan sam da nisam pisao o svim našim uspešnim učenicima, a ujedno ih pozivam da se jave kako bismo zajedno nastavili da ispisujemo ovu knjigu vlasotinačkog ponosa“, objasnio je povod za knjigu.

Reportaže, intervjui i biografije koje su u knjizi pokazuju kako je jedna mala Gimnazija iznedrila ljude koji su uspešnji ne samo u Srbiji, nego i širom planete.

„Baš ove sedmice dr Elena Stanković je zaposlena kao najbolji student Medicinskog fakulteta u Nišu. Dušan Cvetković radi kao softverski inženjer, a odbranio je doktorat na temu iz elektromagnetike u Francuskoj. Marina Kovačević je dr medicinskih nauka u Čikagu. Marjan Ćirković je fizičar iz Grdelice,a usaršavao se u CERN-u. Biljana Ristić je završila dva fakulteta, Medicinski i Filološki u Beogradu. Filip Šušulić i Maja Ristić su isto godište i usavršali su na Kembridžu, on kao pravnik, a ona kao matematičar. Profesorka Ana Vidosavljević je u Indoneziji objavila je tri knjige na engleskom o Vlasotincu. Dragana Mitrović je inženjer za puštanje u pogon u čeličnoj industriji, čija se dela mogu videti od visokih čeličnih mlinova Amerike, preko fabrika Italije, do modernih postrojenja Kine. Marina Pavlović je doktorirala na smeru Astronomija i astrofizika na Matematičkom fakultetu u Beogradu. Sandra Prokić je uspešena kao profesor matematike, a ima i odlične rezultate u plesu. Anđelina Marić Stanković je doktorirala na Geografskom fakultetu u Beogradu. Branka Petronijević i Ivan Jovanović su marketinški stručnjaci.  Miloš Krstić je pravnik i producent više filmova“, govori Stanković.

U knjizi su opisane i porodice, gde se jasno pokazuje značaj porodičnog vaspitanja. Nekoliko najmlađih u publikaciji još studiraju.

„Otac i ćerka, Bojan i Jovana Spasić izlagali su svoje slike u Londonu. Sestre Milica i Anđela Mitić najbolje su svojoj generaciji kao studenti medicine i srbistike. Milan i Milica Nešić su brat i sestra, koji su vrhunski u svojim oblastima, on je hemičar, a ona arhitekta. Najmlađi su studenti koji su nagrađeni kao najbolji u svojoj generaciji: Milica Savić (hemija), Isidora Milenković (pravo), Danilo Pejčić (mašinstvo), Saška Janković (žurnalistika)… Verovatno sam nekog i zaboravio da pomenem“, primećuje Saša.

Na kraju, profesor Stanković zahvaljuje kolegama iz Gimnazije na čelu sa direktorom Dragišom Pop-Ilićem. Biljana Pipović mu je pomogla da se poveže sa učenicima kojima nije predavao. Vita Hadži-Đokić je zadužen za dizajn knjige, a Dragana Hadži-Đokić  za lekturu. Ima i drugih kolega, ali bilo bi obimno da ih sve nabraja.