Žitelji sela Crni Lug, koje se nalazi na nekih petnaestak kilometara od Vranja, veoma se ponose zemljom koja rađa, ali i svojim meštaninom Miodragom Stojanovićem koji ih je na daleko proslavio svojim gočevima koje pravi za najpoznatije orkestre u zemlji i inostranstvu.

U njihov svet ovaj vispreni majstor ušao je gotovo istog trenutka kada je gočobiji, na daleko čuvenog orkestra Jovice Ajredinovića napravio goč. Iako pre toga to nikada nije radio on se u ovu avanturu upustio kada je video da će ovom orkestru propasti važna tezga i to zbog goča koji se pocepao u trenutku kada im je to po njamanje trebalo. Možda mu vođa orkestra ne bi ni poverio ovako važan zadatak da nije znao da Miodrag svojim rukama ume da napravi ono što očima vidi.

“Novu teleću kožu razvukao sam po goču taman koliko treba tako da je instrument u startu počeo da proizvodi željeni zvuk.To mi nije bilo nimalo teško da uradim jer i sam po potrebi sviram goč tako da sam po zvuku mogao da ocenim da sam posao dobro uradio”, priča Miodrag kroz smeh.

U vreme kada je počinjao da se bavi ovim poslom bili su u modi samo gočevi koji su pravljeni od teleće, jareće, ovčije i kozje kože, a od kojih je on znao da napravi gočeve vrhunskog kvaliteta.

Njegov trud bi, međutim, postao minoran kada bi se desilo da goč pićem pokvasi neki pijani gost ili kiša koja bi iznenada grunula sa neba i u takvim slučajevima ovaj instrument bi bio van upotrebe, a to bi značilo i kraj veselja.

Zbog toga se Miodrag dao u potragu za materijalom kojim bi mogao da zameni životinjsku kožu na goču i gočobije spasi grdnih muka.

Potragu je obustavio tek kada je pronašao da gočevi mogu da se prave i od japanske plastike koja jako podseća na kožu i koja se kao tkanina mota na trubu.

Ovu plastiku je pronašao u jednoj prodavnici u Grčkoj i kada je prodavcu rekao da želi da kupi sve što od ovog materijala ima na zalihama ovaj je na trenutak zastao u mestu kao ukopan pitajući se da li je dobro čuo želju mušterije, a kada mu se Miodrag ponovo obratio sa istim zahtevom on se brže bolje uputio u magacin da mu spakuje traženu robu.

I goč od japanske plastike ispao vrhunski

Kada je majstor iz Crnog Luga napravio prvi goč od japanske plastike ispao je vrhunski, zvuk takođe i on je znao da je to to. Ubrzo zatim usledile su i brojne porudžbine tako da je Miodrag gočevima od ovog materijala opremio mnoge orkestre u zemlji.

Koliko je cenjen shvatio je tek kada se pojavio u Guči na jednom od takmičenja. Tu je upoznao vođu ženskog orkestra koji je došao iz Njujorka da odmeri snage sa našim takmičarima i koji mu je odmah, pošto je čuo o kakvom majstoru je reč, naručio da im napravi pet bubnjeva od japanske plastike.

Njemu, međutim, i dalje neprestano stižu porudžbine sa molbom da im ovaj instrument napravi od životinjske kože. Tako Albanci iz Preševa i okoline uvek traže da im napravi tapane od kozje kože.

Od ovog materijala pravi i tarabuk po koji dolaze kupci iz Srbije, Makedonije i ostalih zemalja u okruženju. Kozju kožju za pravljenje ova dva instrumenta nabavlja iz sela Malošište u Nišu i izuzetno je zadovoljan njenim kvalitetom.

Od ovako pipremljene kože on začas napravi tapan ili goč. Ovaj vrhunski majstor to radi po šablonu koji sam pravi od orahovine. Kada kožu postavi na instrument on obavezno pomoću pručke i dumbe odsvira na njemu taktove neke poznate melodije da vidi kakve sve tonove može da izvuče.

On to nepogrešivo čini jer odlično svira na ovim instumentima.

„Goč sam naučio da sviram družeći se sa Romima iz sela Pavlovac još u osnovnoj školi. Naučio sam i njihov jezik i počeo muziku da osećam kao oni. Ovo i ne treba da čudi jer punih pedeset godina drugujem sa ciganskom muzikom, zvukom trube i njenim ritmom koji je prepoznatljiv svuda u svetu“, kaže Miodrag.

To pogotovo znaju vođe mnogih orkestara u vranjskom kraju pa kada im zafali gočobija oni onda odmah njega zovu. Miodrag je nastupao i na nastupima nekih estradnih umetnika u zemlji poput Mikija Mećave i Jovane Tipšin, a kada to zatreba nastupa i u vranjskom Pozorištu „Bora Stanković“.

Na jednom Jovaninom nastupu on se pojavio sa svetlećim gočem koji je sam napravio. Ovaj njegov izum posebno dolazi do izražaja u trenutku kada je veselje u sali gde je svirka na vrhuncu i kada se ugase svetla.

Posle ovakvih nastupa na njegovu adresu stigle su iz inostranstva brojne porudžbine za svetlećim gočem.