Država Srbija, odnosno, njena vlada, odnosno, njen predsednik, u poslednje dve godine dele „šakom i kapom“ novac kao ispomoć u vreme korone, grade puteve i podižu spomenike, državna kasa je puna, hvale se, ali jedan od mnogih problema, problem neisplaćenih plata stomatolaga Doma zdravlja Leskovac se već 15 godina gura pod tepih.

Čekajući da se, kako ga nazivaju, reši taj Gordijev čvor, mnogi su otišli s ovoga sveta, neki su se penzionisali, neki otvorili sopstvene ordinacije, a neki još uvek rade u toj ustanovi, mada svi oni, ili njihove porodice, čekaju da im se oduzeti novac vrati sa kamatom jer su mnoga sudska rešenja postala izvršna još pre devet godina.

Na minimalcu i na ledini je ostalo 88 stomatologa i medicinskih sestara i tehničara

Oni s kojima se država poigrala vršeći nad njima eksperiment, prevodeći ih iz ugovorene u neugovorene, odnosno, donela rešenje da svoje plate preko minimalaa zarade tržišno u državnoj ustanovi, mesecima pišu JuGmedii tražeći da se čuje i njihov glas, budući da su protesti s početka ove, za mnoge dramatične, odluke utihnuli.

„Nakon odvajanja Opšte bolnice i Doma zdravlja u Leskovcu, koje se desilo 1.jula 2006.godine, od 174 zaposlenih na stomatologiji njih 86 dobilo je ugovor od strane RFZO-a,  ostali zaposleni dobili anekse za koje se pre uvođenja znalo da će biti oboreni na sudu. Počinje agonija koja se delimično ublažava odlaskom medecinskih sestara u bolnicu, ali ostali neugovoreni i dalje rade za minimalac i rade po učinku. U isto vreme, dolazi do velikog primanja nemedicinskog kadra, a tužbe stomatologa kreću sudskim putem do pravde“, pišu oštećeni u pismu JuGmedii.

U to vreme postojala je služba stomatologije i pri Hitnoj pomoći, ali je istom odlukom ukinuta, pa su tri lekara i tri tehničara ostala bez posla. Oni su bili neugovoreni i neredovno su primali zarade.

„Sećam se jednog tehničara koji mesecima nije primao platu kao neugovoreni radnik, pa dok smo mi kupovali doručak, on je za tih 12 sati rada jeo ono što bi doneo od kuće, a u džepu danima nije imao prebijeni dinar“, priseća se jedan od stomatologa.

Oni najhrabriji koji su tužili dobili su presude u svoju korist koje ubrzo, negde pre devet godina, postaju pravosnažne i izvršne, ali bez nagovestaja isplate.

U međuvremenu su neugovoreni lekari i tehničari u drugim službama radili bez plata što je rezultiralo novim tužbama.

Međutim,  slede otpuštanja „viška stomatologa“ i to 31.12.2015. godine, ali i nove tuže prema Domu zdravlja. Posle četiri godine i te tužbe postaju izvršne, no Dom zdravlja, pišu, vraća na posao samo četiri stomatologa iz te grupe.

„Od dolaska SNS-a 2012. očekivalo se rešenje ovog problema jer je dug rastao zbog kamata a pošto nije došlo do isplate, sam dug od 230.880.833,46 dinara je narastao na preko 500 miliona. Predsednik Vučić je 2018. obećao rešavanje dugova u Leskovcu što se nije obistinilo. Spajanjem OB i DZ je trebalo doći i do rešenja odnosno isplate jer je isplata jedini način da se ovaj Gordijev čvor preseče, ali postavlja se i pitanje rada pravne službe koja je svojim odlukama dovela u blokadu račun DZ. Nažalost, neki zaposleni su u međuvremenu preminuli a neki su penzionisani. Od mlađih je nekoliko njih napustilo DZ i potražilo posao van Leskovca ali sa nadom da će im zarađene plate biti isplaćene. Kada???“, pitaju se mnogi od 88 oštećenih na kraju svog jednog od nekoliko pisama.

Sadašnji direktor Doma zdravlja Slaviša Božić podseća da je Vlada Republike Srbije februara 2020. godine donela odluku o spajanju ove ustanove sa Opštom bolnicom i formiranje Zdravstvenog centra.

„Tom odlukom, Vlada postaje vlasnik obejkata, zemljišta, imovine, ona brine o kadrovima, ali i obavezama, što se podrazumeva i preuzimanja dugovanja, a to su jedina dugovanja koja imamo“, objašnjava Božić.

Ovakav eksperiment sa stomatolozima urađen je samo još u dva grada Srbije, ostali su odbili da realizuju odluku.

Međutim, pre toga je potrebno da se urade popisi i napravi bilans stanja i formira Upravni odbor od pet članova. Tek posle toga se dve, sada već jedna ustanova predaje u ruke Vladi Srbije i tek onda stomatolozi mogu da se nadaju novcu, a nekima se duguje i po 36 zarada, odnosno, da se izvrše sudska rešenja.

Ali niko ne zna kada će se sve to desiti.

„Moje je mišljenje da je taj proces usporen zbog epidemije korone“, dodaje direktor, koji tvrdi da niko ne može pouzdano znati koliki je stvarni dug.

„On će se tačno znati na dan isplate dosuđenih zarada kada se obračunaju kamate, a one se obračunavaju baš s tim danom“, ističe Božić.

Čini se da u celoj situaciji, sindikata nigde nije bilo, već da su stomatolozi, sestre i tehničari bili prepušteni sami sebi.

Da je privatni poslodavac u pitanju, izvršne presude bile bi ekspresno naplaćene.

Mi smo razgovarali sa predsednikom sindikalne organizacije stomatolških sestara i tehničara Nebojšom Mišićem, koji potez iz 2006.godine ocenjuje skandaloznim.

„To je bio skandal i velika glupost tadašnjeg Ministarstva zdarvlja i lično mislim da je to radio neki ćata ekonomista, a ne neko ko se razume u medicinu. Ono što ja mogu da kažem to je da za ovih šest godina, koliko sam predsednik sindikata, niko nije od srednjeg kadra proglašen tehnolškim viškom i niko nije otpušten, na šta sam ponosan“, veli.

Te 2006. godine minstar zdravlja bila je Nevena Karanović, kadar DSS-a, direktor Doma zdravlja bio je Nebojša Dimitrijević (DSS), a do oktobra 2006. vlast u Leskovcu vršio je Privremeni organ sa Goranom Vukadinovićem (DSS), Bratislavom Cvetkovićem (G17 Plus) i Nenadom Cvetkovićem (DS). Od oktobra 2006.godine funkciju predsednik opštine preuzima Vlada Marinković (DS).