E ovo se zove crna tačka. I bez znaka. Dođe iz prirode, neretko iz čoveka, kao faktora.
Stariji su mudriji. Jednom je meni moj stari kazao:

– Ne nudi se tebi to što imaš, već te fascinara to što nikad nisi imao, što ti je nedostajalo, čega si se odrekao, što si sebi uskratio, zbog čega si sebe zarad drugih sebičnih ,,dobrih ljudi“ žrtvovao, kojima je i danas malo tvog pola života prinošenja sebe, nego te celog žele da progutaju kao crna rupa, a ti prirodno otpor pružaš, tačnije to radi tvoj nagon za opstankom, koji urliče da neće duša više da ugađa drugima koji su neosetljivi za tuđe potrebe,sebe gledaju, ucenjuju statusom, decom, što kao manje vredni smatraju da im pripadaju više vredni.
-Nikada se nije rasturalo prirodno sastavljeno, samo ono što nikad i nije bilo jedno za drugo, reče mi otac. I možeš ti celi život da žmuriš,veću štetu nanosiš svima. Mlađima si loš primer, izabaranog ponižavaš po celom svetu, gaziš ga, zamenjuješ, tražiš nepostojeće, nedostajuće u drugima celi život, sebe mučiš dok se praviš da je sve u redu. To znaš od momenta prvog odlaska, prvog napuštanja, prve prevare, prve izdaje pa preko njih milion koliko si ih imao, koje defacto potvrđuju da ti odavno živiš ko bez duše u rupi sa njima i da tvoj organizam samo šalje signale da treba da izađeš, pre no te konačno i zemljom zatrpamo.

To mi reče otac. Verujem da bi to isto ponovio da je živ, jer ne radi se uvek o rasturanju, razgrađivanju, egoizmu. U izuzetnim slučajevima, reč je o konačnom otkriću, sastavljanju, izgrađivanju, ispravljanju greške prema svima, prestanku laganja svojih bližnjih i naravno preuzimanju odgovornosti da se i nadalje brine o svemu što je proisteklo iz prethodnog vladanja kao obaveza, ali sada na humaniji, ispravniji način.
Sve dok to ne spozna svako, nastaviće da gine kao leptir, svaki dan i to leteći ka svetlima koja ne dobacuju,sa maglovitim prikazom, što su smutna, ali jednostavno nude osećaj spasenja od ,,dobrih ljudi“ koji nas žderu svaki dan kao najveća crna rupa. Jednom će neko i poginuti, nenadano, od sasvim bezvezne nazovisvetlosti, od koje se ni ogrejati nije mogao, koja mu ni svetlila put nije, jednostavno se bacio samo da pobegne, od davno izabrane crne rupe jer jednom nije obratio pažnju na životni znak crne tačke.
Da, žrtvuje se partner zarad naučnika, slikara. Živi u rupi. Obrnuto je protivprirodno.Ja neću paliti požar. Ako me pitaju, lagaću (jer me boli) da treba da se vrati na pravi put iako već živi sa znakom crna tačka.

Postojim!