EVROPSKA IDILA U TRANSILVANIJI: OKRUG BISTRICA NASAUD 

Grad u kome nema nezaposlenih

U okrugu od 330.000 stanovnika, sa četiri grada i 325 sela nema ni jednog nezaposlenog. Šta više, nedostaje oko tri posto radne snage. Ne, ovo nije utopija. Jedan od takvih okruga veličine Niša je Bistrica-Nasaud sa glavnim gradom Bistrica, u istorijskoj pokrajini Transilvanija u Rumuniji.

“Ne samo da nema nezaposlenosti, nego nam nedostaje još 3.000 ljudi da popune novootvorena radna mesta”, kaže načelnik ovog okruga Emil Rado Moldovan.

Vremena kada je u Srbiji prva asocijacija na Rumuniju bila siromaštvo i jeftina radna snaga po Vojvodini, davno su prošla. To se vidi na prvi pogled po putevima. Od graničnog prelaza Vatin pa sve do Bistrice, negde oko 470 kilometara nema ni jedne jedine rupe na putevima, čak ni na onim lokalnim, seoskim.

Razlike u razvoju tri rumunske pokrajine ipak su vidljive, pa je tako onaj deo prema Srbiji, što liči na ravnu Vojvodinu sa šorovima, siromašniji kao svaki jug. Vidi se to po napuštenim i oronulim kućama oko kojih je tek po koji fabrički pogon.

IZA ŠUME

Ali, kada se pređe preko šume, u Transilvaniju, slika sasvim drugačija. Arhitektura, ono što komunisti nisu dirali, dočarava duh austrougarske monarhije, a limuzine na putevima i objekti stranih kompanija nagoveštavaju bogato i moderno društvo.

Razlika između sela, grupisanih u 58 asocijacija, i gradova u Bistričkom okrugu skoro da i ne postoji, po blistavim fasadama, uređenim dvorištima, okićenim ulicima gde dominiraju muškatle i petunije, po novogodišnjim ukrasima, koji tu stoje cele godine, ali svetle samo za važne praznike, štednje radi jer skidanje i novo nameštanje, objašnjavaju Rumuni, košta više i od samih ukrasa.

Transilvanija je kroz vekove, priča Moldovan, bila najbogatija pokrajina, a ulaskom u Evropsku uniju ovde je, praktično, napravljen ekonomski bum.

“Bez obzira na neke negativne strane, ulazak u EU jeste doprineo razvoju Bistričkog okruga, Transilvanije i cele Rumunije. Vredelo je. Od 2012. godine okrug Bistrice je iz raznih evropskih fondova dobio oko 500 miliona evra. Stigle su strane kompanije a razvijaju se i domaće”, objašnjava načelnik Moldavan.

EU-VREDELO JE!

Grad Bistrica sa oko 93.000 stanovnika svojim senovitim ulicama, cvetnim kružnim tokovima sa velikim jabukama u sredini, a jabuka je simbol grada zbog tradicionalne autohtone sorte koja se proizvodi u okolini, sa obnovljenim trgovima, fasadama i viševekovnim crkvama na svakom koraku, biser je Transilvanije, iako je stotinak kilometra udaljen grad Kluž daleko veći.

Ušuškana između nekadašnjih srednjovekovnih bedema, koji se mestimično naziru, i prostranom šumom po brdima, Bistrica miriše na čisto, iako je ovde industrijska proizvodnja veoma razvijena.

Svi naši planovi skoncentrisani su na razvoj, ali i na reciklažu otpada i zaštitu životne sredine”, priča Aleksandru Staneanu iz “Traplast grupe”, rumunske kompanije sa 8 fabrika za proizvodnju građevinskog materijala, druge po ekonomskoj moći u bistričkom okrugu, odmah iza “Leoni”, a najjača rumunska kompanija u toj oblasti.

I Staneanu se žali na nedostatak radne snage. “Nama najviše nedostaju majstori. Ovde je jagma za radnom snagom iz dva razloga: prvi je što se mnogo kompanija otvorilo, a drugi što su mlađi ljudi ulaskom u EU otišli u ekonomski jače države, za veće plate”, objašnjava.

Prosečne bruto zarade, rumunska statistika samo tako računa, ovde su 550 evra, što i nije mnogo, mereno i srpskim aršinima.

Kuća stara 400 godina

Ali u mojoj porodici od 6 članova dvoje prima penziju, a nas četvoro mesečno zaradi oko 2.000 evra, što nije baš malo”, pokušava da objasni jedna od radnica ove fabrike.

Trgovi uređeni novcem iz EU

Centar Bistrice – trgovi na kojima je utisnit lik noja, sa nekadašnjeg gradskog grba, raskošni gradski park sa jezercima i lokvanjima, crkve svih hrišćanskih konfesija još iz 13. veka, kuća sa balkonom stara 400 godina i fasade, među njima i ona na zgradi sa sugaletama, uređen je novcem iz EU, kao i centri ostala tri gradića u Bistričkom okrugu

I nije, računamo. Gorivo je u Rumuniji jeftinije nego u Srbiji, kao i gotovo svi proizvodi po marketima. Prevodimo cenu komunalija iz leje u evre, pa u dinare i čini nam se da je i to jeftinije.

TURIZAM I DRAKULA

Vikend je, a Bistrica je puna turista. U nekoliko prostranih hotela sa velikim udobnim sobama  kao da nema mesta jer autobusi pristižu sa svih strana.

Upravo je turizam još jedna grana koju se Rumuni trude da razviju, uz mnoge nedostatke. Na 40 minuta vožnje od Bistrice, u mestu Tahuta ispod obronaka Karpata, prema Moldaviji, podignut je hotel “Dracula Castel”, iako istorija nije zabeležila da je čuveni grof Drakula Vlad III Tepeš i još čuveniji holivudski vampir, ikada tu živeo. Jednostavno, Bistričani su iskoristili deo romana Brama Stokera u kome piše da je Drakula prespavao u kastelu pod tim imenom.

“Ne fotografišite”, uzbuđeno upozorava žena vodič u crvenom plaštu držeći sveću u rukama u navodnoj Drakulinoj grobnici u podrumu hotela. Posle dvominutnog objašnjenja slika i pojmova na zidu, koje ne razumemo jer govori na rumunskom, filmskom brzinom otvara sanduk i iz njega iskače navodni Drakula i pipka turiste uz vampirske krike.

Preko puta Drakulinog hotela je manastir “Piatra Fantanele” sa krstom od preko 30 metara, koji noću svetli kao reflektor, kao da je napravljen da otera “vampire” sa susednog brda.

Ispod hotela bogata pijaca suvenira sa narodnim motivima, gde Drakula takođe zauzima centralno mesto.

ENGLESKI JEZIK – BARIJERA

Ne znamo da li je načelnik Moldavan, nagoveštavajući i loše strane ulaska u EU mislio na turizam i engleski jezik, ali izvesno je da baš u tom segmentu škripi mnogo. Rumuni, na naše iznenađenje, ne znaju engleski jezik, ni mladi, ni oni malo stariji, pa smo se tako sa mladom konobaricom u Drakulinom hotelu dugo objašnjavali oko hladnog i toplog piva. Sve što znaju na engleskom jesu cene i – sorry i thank you.

Problem je i način plaćanja. Ako u nekoj banci niste razmenili evre u leje, jer Rumunija još nije u moneteranoj uniji, računajte da ćete ostati i bez piva i bez ručka i prelepih suvenira, jer ni pored Drakulinog hotela i drugih turističkih znamenitosti nema menjačnica.

Ipak, Rumunima ne silazi osmeh sa lica, da li zbog toga što su po mentalitetu slični Srbima ili su zadovoljni svojim životima, ostaće za nas tajna.

Načelnik Moldavan na kraju poručuje. “Srbija je na pravom putu zbog toga što čini ogromne napore kako bi ušla u Evropsku uniju i Rumunija te napore podržava na sve načine”, kaže i obećava uspostavljanje saradnje sa Jablaničkoim okrugom na jugu Srbije radi zajedničkog konkurisanja kod fonfova EU.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

3 komentara

  • Према последњем попису само у Италији званично живи преко милион Румуна,незванично дупло више.Ето одакле ниска незапошљеност.

  • Jos malo ce i kod nas svi da rade

  • Divna reportaza,sve pohvale…objavljute malo vise ovakvih clanaka

vaš komentar