Leskovac poslednjih godina menja svoj izgled. Nove stambene zgrade niču u različitim delovima grada, a sa kontinuiranom gradnjom raste i količina materijala koji ostaje nakon izvođenja radova, adaptacija i rušenja objekata. U javnosti se najčešće govori o novim kvadratima i investicijama, znatno manje pažnje posvećuje se pitanju koje prati gotovo svaki građevinski poduhvat a to je odlaganje građevinskog otpada i njegov uticaj na životnu sredinu.

Za razliku od komunalnog otpada, za koji postoji organizovan sistem sakupljanja i odlaganja, građevinski otpad do sada nije imao odgovarajuće, posebno određeno mesto za zbrinjavanje na teritoriji grada. To je pitanje koje prevazilazi komunalnu organizaciju i zadire u oblast zaštite životne sredine, jer neadekvatno odlaganje šuta, betona, cigle i drugih ostataka sa gradilišta može da dovede do stvaranja divljih deponija i dodatnog opterećenja prostora.

Ova pitanja postavili smo kompaniji PWW koja je zadužena za sakupljanje, odvoz i odlaganje smeća da li je spremnja za novu vrstu otpada i dobili odgovor da su na regionalnoj deponiji Željkovac, kojom upravlja ovo preduzeće,  izdvojili poseban prostor i nabavili potrebnu mehanizacije za njegovu preradu.

Dugogodišnji izvršni i generalni direktor kompanije PWW Srđan Nisić kazao je za Jugmediu da je prvobitna namena deponije bila je usmerena na komunalni otpad, dok je potreba za organizovanim prihvatom građevinskog otpada postala izraženija kasnije.

„Kad je deponija Željkovac građena, predviđena je bila za komunalni otpad“, objašnjava Nisić, ukazujući na to da građevinski otpad u vreme početnog planiranja nije bio u fokusu na način na koji je to danas.

Kako navodi, kompanija je lokalnoj samoupravi uputila zahtev za proširenje dozvole kako bi se stvorili uslovi i za postupanje sa ovom vrstom otpada.

„Mi smo poslali jedan zahtev prema lokalnoj samoupravi za proširenje naše dozvole i za građevinski otpad i predvideli smo lokaciju za građevinski otpad na deponiji, za građevinski otpad skladištenje i kupili smo u međuvremenu veliku mašinu koja drobi taj građevinski otpad, tako da se pripremamo ozbiljno za bavljenje i tog dela otpada“, rekao nam je Nisić.

Ova najava ukazuje na to da se planirano rešenje ne svodi samo na određivanje mesta na koje bi se šut odlagao. Nabavka opreme za usitnjavanje otvara mogućnost da se deo materijala dalje obrađuje i da se, u zavisnosti od njegovog sastava i kvaliteta, izdvoje frakcije koje bi mogle ponovo da se upotrebe.

Ipak, za uspostavljanje funkcionalnog sistema biće važni i konkretni uslovi prihvata, procedura predaje otpada i jasna pravila za investitore i izvođače radova, kao i za druge proizvođače građevinskog otpada.

Nisić navodi da s obzirom da kompanija raspolaže lokacijom i odgovarajućom mehanizacijom, očekuje da će u najskorije vreme biti spremna za prihvat ove vrste otpada.

„Mi tamo imamo prostor pa ćemo u tom jednom delu prostora, i to je predviđeno i planom, napraviti izdvojeno mesto za taj građevinski otpad za našu teritoriju. Bićemo spremni u najskorije vreme za to. Imamo lokaciju, mehanizaciju, pa se nadamo da ćemo na taj način rešiti problem koji se javio“, naveo je Nisić.

On ističe da su se potrebe u oblasti upravljanja otpadom vremenom promenile, zbog čega je neophodno prilagođavanje prvobitno planiranog sistema.

„Kad je deponija Željkovac građena predviđena je bila za komunalni otpad, tada i nije bio aktuelan građevinski otpad kada smo mi došli u Leskovcu nije ni bio predmet kada smo potpisivali ugovor, ali vremenska distanca čini svoje, javljaju se nove potrebe, vrlo brzo se menja sve, pa se i mi prilagođavamo“, dodao je.

Najava je značajna za grad koji se suočava sa sve izraženijim građevinskim aktivnostima, ali će njen praktični značaj zavisiti od toga kada će nova lokacija početi da funkcioniše i pod kojim uslovima će građevinski otpad moći da se predaje. Do tada, ostaje otvoreno pitanje na koji način se ovaj materijal zbrinjava i u kojoj meri postojeća praksa opterećuje životnu sredinu.

Građevinski otpad nije jedinstvena kategorija materijala. U njemu mogu biti beton, opeka, keramika, zemlja, metal, drvo, plastika i drugi ostaci, a način njihovog tretmana zavisi od sastava i eventualnog prisustva opasnih materija. Zbog toga je, pored određivanja prostora za odlaganje, važno obezbediti odgovarajuće razvrstavanje i kontrolu materijala koji se doprema.

Nisić navodi da bi usitnjavanje moglo da omogući izdvajanje korisnih frakcija i vraćanje dela materijala u ponovnu upotrebu.

„Mi možemo da gledamo da ga vratimo u neke tokove ponovnog otpada, kad se to samelje, tada može da se izvuče neka korisna frakcija“, rekao je on.

Takav pristup mogao bi da bude važan i sa ekološkog i sa ekonomskog stanovišta. Materijali koji ispunjavaju odgovarajuće tehničke i bezbednosne uslove mogu, u određenim slučajevima, da se koriste kao sekundarne sirovine, čime se smanjuje potreba za odlaganjem i potrošnjom novih resursa. Međutim, mogućnost ponovne upotrebe ne podrazumeva da se svaki građevinski otpad može tretirati na isti način.

Poseban izazov predstavlja materijal nastao rušenjem starijih objekata, jer može sadržati i opasne komponente. Takav otpad ne može se automatski tretirati kao običan šut, već zahteva procenu sastava i odgovarajući način postupanja.

„Mi ćemo odlagati samo ono što nije opasan otpad“, rekao je Nisić, ukazujući na potrebu da se prilikom prihvata i obrade vodi računa o sastavu materijala.

Upravo zbog toga, budući sistem morao bi da podrazumeva jasnu razliku između inertnog građevinskog materijala i otpada koji sadrži opasne materije. Njihovo mešanje ili neodgovarajuće odlaganje može da poništi deo koristi koju bi organizovan sistem trebalo da donese.

Prema rečima direktora PWW-a, potreba za organizovanim zbrinjavanjem građevinskog otpada posebno je izražena kod investitora, odnosno onih koji realizuju veće građevinske projekte. Količine otpada koje nastaju tokom izgradnje i rušenja objekata mogu biti znatno veće od onih koje stvaraju domaćinstva prilikom manjih adaptacija.

„Tu najviše problem imamo sa investitorima, građani nemaju neke potrebe za tim, to nije u nekoj meri, ovo je ozbiljnije“, kazao je Nisić.

Ova ocena ukazuje na to da bi uspostavljanje posebne lokacije moglo da odgovori pre svega na potrebe građevinskog sektora, u kojem se stvaraju veće i kontinuirane količine otpada. Za investitore je pitanje njegovog zbrinjavanja važno ne samo zbog troškova i organizacije gradilišta, već i zbog obaveze da se otpadom postupa na propisan način.

Pritom, treba imati u vidu da građevinski otpad nije biorazgradiv u istom smislu kao organski komunalni otpad. Njegovo dugoročno odlaganje zato zahteva planiranje prostora i, gde je to moguće i bezbedno, izdvajanje materijala za ponovnu upotrebu ili reciklažu.

Na deponiji Željkovac, prema podacima koje nam je Nisić rekao, godišnje se odloži između 50.000 i 75.000 tona otpada. Taj podatak odnosi se na ukupne količine koje deponija prima, a ne na građevinski otpad, koji tek treba da dobije posebno mesto u sistemu.

Ovaj medijski sadržaj deo je projekta koji se sufinasira sredstvima grada  Leskovca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.