Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, u svom javnom obraćanju povodom blokada koje su organizovali maturanti Gimnazije, izneo je niz komentara koji su duboko problematični. Umesto da se osvrne na razloge protesta ili ukaže na način na koji bi problemi mogli da se reše, pažnju je skrenuo na potpuno irelevantne detalje – dužinu noktiju učenika/ce i njihov prosek ocena.

Kakvu poruku ovakvi komentari šalju? Da li se stavovi učenika mere dužinom noktiju ili prosekom?

Ovakvim rečima pokušava se diskreditovati ne samo učenica, već i svi ostali učenici/ce koji su odlučili da iskažu nezadovoljstvo, implicirajući da oni nemaju pravo na svoj glas jer ne zadovoljavaju nečije arbitrarne, da ne kažem palanačke, kriterijume.

Posebno je sporno što se ovakvim izjavama učenica stavlja u poziciju da njen izgled i školski uspeh budu predmet javne rasprave, kao da su ti podaci od ključne važnosti za legitimnost protesta. Prosek ocena ni u jednom slučaju ne sme biti argument za osporavanje prava na građansku inicijativu. Ovakav pristup ne samo da je uvredljiv, već svesno skreće pažnju sa suštine protesta, stavljajući u prvi plan lične karakteristike i time narušava dostojanstvo učenice.

Još ozbiljnije su insinuacije na račun profesorke, kojoj se spočitava da je, navodno, manipulisala ocenama učenika kako bi ih motivisala da učestvuju u blokadama. Ove optužbe nisu potkrepljene dokazima, već deluju kao pokušaj da se njen profesionalni integritet dovede u pitanje. Ukoliko postoje nedoumice u vezi sa ocenjivanjem, one se rešavaju kroz propisane procedure u školi, a ne kroz javna obraćanja u kojima se aludira na neetičko ponašanje. Ovakvim izjavama, koje sugerišu korupciju bez osnova, narušava se ugled ne samo jedne profesorke, već i celokupnog nastavničkog poziva.

Dodatno, postavlja se pitanje kako su gradonačelniku dostupni poverljivi podaci iz škole – podaci o ocenama i statusu ocenjivanja učenika?

Ovi podaci nisu javni i njihovo iznošenje u javnost nije samo neetično, već može predstavljati i kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Škole imaju zakonsku obavezu da štite privatnost svojih učenika, a iznošenje takvih informacija u političkom govoru duboko podriva poverenje u obrazovne institucije i njihovu nezavisnost.

Ovakav način komunikacije, koji se svodi na lične napade i insinuacije, otvara ozbiljna pitanja o vrednostima koje gradonačelnik promoviše.

Njegova dužnost je da predstavlja sve građane, uključujući učenike i profesore, i da u svom obraćanju vodi računa o dostojanstvu svakog pojedinca. Kada čelnik jednog grada koristi jezik koji omalovažava, etiketira i diskredituje, to nije samo neprimereno – to je oblik verbalnog nasilja koje šalje poruku da je legitimno koristiti poziciju moći za obračune sa onima koji drugačije misle.

Šta to govori o stanju jednog društva? Kakvu poruku šalje mladima o tome kako treba da se ponašaju oni koji su na vlasti?

U ovakvim situacijama potrebno je stati uz one koji su izloženi ovakvim postupcima. Podršku pružam i učenici i koleginici, uveren da se dostojanstvo i profesionalnost moraju braniti. Kritika, ako je potrebna, mora biti zasnovana na argumentima i činjenicama, a ne na aluzijama i narušavanju privatnosti. Samo kroz odgovornu, argumentovanu i konstruktivnu komunikaciju možemo graditi društvo koje poštuje svakog pojedinca, bez obzira na njegov prosek, stavove ili profesiju.