Prva na ruti bila je četvorogodišnja škola, odnosno istureno odeljenje gradske škole „Vuk Karadžić“ u Bobištu, gde je iz leskovačkog bužeta i sredstvima jednog donatora uloženo 600.000 dinara u obnovi podova učionica, a o čemu je govorila Andrijana Vasić, pomoćnica gradonačelnika Leskovca, dok je Milena Đurić uz Udruženja „Aktivni i mladi“, govorila o uređenom parkiću s korpama za otpad u školskom dvorištu, uređenom sredstvima iz Fonda za razvoj grada.

Ova škola sagarađena je, inače, 1974.godine, a direktro škole Predrag Zdravković je rekao da se u nju ništa nije ulagalo sve do pre 4 do 5 godina.

This slideshow requires JavaScript.

Predstavnicima grada bilo je zanimljivo da, takođe u Bobištu, pokažu kako je uređen kanal Bara kroz ovo prigradsko naselje, dugačak 11 kilometara, od kojih je 350 metara popločano i to na najkritičnijim mestima.

KANAL BARA

Olivera Pešić, narodni poslanik SNS u dva saziva i kandidat za treći mandat, podsetila je da je taj kanal do 2013. godine bio višedecenijski problem meštana Bobišta kao i okolnih mesnih zajednica.

„U samom naselju Bobište ovaj  kanal se izlivao dva puta, a poslednja katastrofalna poplava ovo naselje je zadesila 2010.godine kada je preko 200 domaćinstava bilo poplavljeno“, rekla je.

2013. godine kanal Bara je proširen, produbljen i obležen betonskim pločama na kritičnim tačkama kroz čitavo naselje. Radove je finansirala Vlada Srbije kroz javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode, a vrednost radova je oko 30 miliona dinara.

Od 2014. do 2019. grad Leskovac je izdvojio 35 miliona dinara za prevenciju od poplava, a 2020. se planira još 8 miliona.

Na terenu su se danas izvodili radovi na čišćenju kanala od rastinja u dužinu od 1 kilometra, a radove takođe finansira „Srbijavode“ sa  1,5 miliona dinara, dok je izvođač radova HSV iz Vlasotinca.

„Dobra vest je da je grad Leskovac rešio dugogodišnji problem spornih imovinsko pravnih onosa, vezano za ovaj kanal i od sledeće godine redovno čišćenje kanala Bara, svih njenih deonica, ulazi u operativni plan čišćenja Srbijavode, za šta će biti izdvojeno 10 miliona dinara“, kazala je Pešićeva, podsetivši da su nedavno završeni i rasteretni kanali Tulovske reke, koja je izvor svih problema jer je reč o planinskom brzaku koji iznenada nadođe i poplavi veliki deo polja i naselja.

This slideshow requires JavaScript.

U istom naselju gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović posetio je kompaniju „Fortuna“ koja se od sredine 1992. godine bavi veleprodajom vodovodnog i kanalizacionog materijala i koja je 2014. godine, prateći savremene tehnologije i svetske trendove otvorila ogranak Fortuna Solaris.

FORTUNA

„Ulaganje u solarnu energiju je perspektivno, dugoročno, stabilno i sigurno donosi prihod i prema mojim saznanjima ima još leskovačkih privrednika koji svoj biznis usmeravaju ka ovoj oblasti. Povećana potreba za električnom energijom i povoljni uslovi poslovanja dovode do zaključka da ovaj vid preduzetništva ostvaruje dvostruku korist, kako za proizvođače, tako i za širu društvenu zajednicu“, kazao je Cvetanović.

This slideshow requires JavaScript.

Nebojša Popović, vlasnik ove zelene firme, smeštene u cvetnom ambijentu je kazao da ova solarna fabrika proizvodi 5000 kilovata električne energije na mesečnom nivou i sa panelima od 280 kvadrata. „U odnosu na snabdevanje fosilnim gorivima 28,5 tona ugljen-dioksida smo uštedeli zahvaljujući solarnoj elektrani, a zamislite koliko ćemo uštedeti za 12 godina, period na koji smo poptisali ugovor sa EPS-om o preuzimanju struje”, rekao je Popović.

POVRTARI

Porodica Bobana Ilić se već 20 godina bavi povrtarstvom, pretežno paprike i to na preko 3 hektara pod plastenicima, na zakupljenom zemljištu u Bratmilovcu. Stalno je zaposleno petoro, a sezonski angažovano još 20 radnika.

This slideshow requires JavaScript.

„Radi unapređenja svoje proizvodnje bio je stalni korisnik subvencija grada Leskovca i po njegovim rečima mnogo su mu pomogle da razvije svoju proizvodnju te se danas nalazi u rangu velikih poljopriverednih proizvođača kojima su namenjeni IPARD fondovi. Svoje proizvode Ilići plasiraju na domaćem i poljskom, nemačkom, mađarsrskom tržištu“, kazao je Vladimir Petković, član Gradskog veća, podsetivši da se ove godine za poljoprivrednike planira 110 miliona, a od toga  35 miliona za subvencije.

Ilići proizvode dve vrste paprika – šilju i baburu

Ilić je kazao da je zakupio zapravo 10 hektara imanja u Bratmilovcu, od čega za plasteničku proizvodnju paprika 3 hektara. „U njima stane 150.000 biljaka od čega uberemeo 600 tona paprike i plasiramo u Srbiji, Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj i u zemljama iz okruženja“, kaže Ilić uz ocenu da je kvalitet presudan za put do kupaca.

Maja Stanković sa svojim suprugom Dejanom, ima manje površine pod plastenicima, ali kaže da je to velika njena i uopšte, porodična ljubav.

This slideshow requires JavaScript.

U plastenicima imaju sistem kap po kap i grejanje. Do sada su proizvodili samo krastavac i papriku za ajvar, a ove godine će i salatu tokom zime. Nisu koristili subvencije grada, ali ih je gradonačelnik Cvetanović uptio na taj fond, pa će već ove godine biti korisnici.

BELI BOR

Ruta se završila u preduzeću „Beli bor“, porodičnom preduzeću koje izrađuje nameštaj, a koje se nalazi na izlazu iz Ančiki.

Cvetanović i vlasnik ove firme Siniša Simonović podsetili su da je na tom mestu sedmadesetih godina bila malena radionica sa nekoliko zaposlenih, te da je sada moderno opremljen pogon za 60 zaposlenih.

This slideshow requires JavaScript.

„Ovaj deo Ančiki je jedan pravi industrijski centar. Ovo prigradsko naselje postaje sve razvijenije“, prokomentariao je Cvetanović, dok je vlasnik firme rekao da je posao započeo njegov otac, a njemu danas pomažu sin i snaha.

U ovom preduzeću izrađuju se najviše stolice, trpezarije i kuhinje.