Veliki broj vlasnika višnjika u leskovačkom kraju odlučuje se da ovogodišnji rod prepusti zubu vremena jer su posle jednonedeljnog otkupa hladanjačari stopirali otkup, a cena višanja je toliko niska da ne pokriva ni troškove održavanja zasada.

“Kada platim radnicu 20 dinara po kilogramu i odbijem 5 uloženih dinara za tretrman, rad i gorivo, meni ostane dobit 5 dinara po kilogramu, taman toliko da kupim jednu ljutu papričicu, koliko trenutno košta na zelenim pijacima”, objašnjava Sava Milenković iz Radničkog naselja u Leskovcu, koji je do sada prodao pola tone višanja po 30 dinara po kilogramu, a neobrano će ostati više od tone.

U leskovačkom kraju gaji se “oblačinska” višnja

Za razliku od prošle, kada je rod bio duplo manji, za kilogram višnje u otkupu dobijalo se od 80 do 100 dinara. Ove godine od 30 do 60 dinara za prvu klasu, a prva klasa je retkost.

Oni uporniji višnjari imaju još jedan problem, a to je da ne mogu da dođu do gajbica, koje nabavljaju vlasnici hladanjača.

Leskovac i Jablanički okrug ima na desetine velikih i malih hladnjača, ali hladnjačari tvrde da sve te hladnjače mogu da prime oko 20.000 tona voća i povrća, te da su skoro puni.

“Za sada nema mesta u hladnjači, a ni vremena da se sve što stigne i preradi, pa tek onda zamrzne. Biće možda mesta od ponedeljka, ali u svakom slučaju samo za stalne kooperante”, objašnjava jedan od većih hladanjačara u Leskovcu, koji ne želi da se pominje ime njegove firme.

Slične odgovore dobili smo u razgovoru i sa hladnjačarima u Lebanu i Bojniku. U Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Leskovac kažu da su višnje u Jablaničkom okrugu posađene na površini do 1.600 do 1.700 hektara i da je rodilo u proseku 7 tona po hektaru, što iznosi negde oko 11.550 tona roda. Ali hladnjače nisu rezervisane samo za višnje. Tu su i maline i jagode, pa povrće…

“Ovogodišnji rod oblačinskih višanja je veoma solidan jer je pogodovalo vreme. Onaj ko je pravilno primenjivao agrotehničke mere i preparate, mogao je da ima i do 10 tona po hektarau i prvu klasu višanja”, kaže za Jugmediu Nenad Stefanović iz ove službe.

MALINE

U poslednih pet godina nije došlo do znatnog povećanja zasada pod višnjama, ali zato maline beleže nezapmećeni bum. Naime, do pre 4 godine, ovo sočno jagodičasto voće gajilo se na 250 hektara u Jablaničkom okrugu. U međuvremenu zasadi su se uvećali na 800 do 900 hekatara.

Za malinare hladnjačari imaju gajbice

Uprkos rezigniranosti zbog niske cene, ona je ove godine veća nego prošle jer hladnjačari plaćaju 100 dinara po kilogramu plus 5 dinara za prevoz i uglavnom redovno plaćaju.

Prošle godine cena malina bila je na početku berbe 120 dinara, a u jeku je pala na 70 do 80 dinara. Strahuje se, međutim, da se i ove ne desi isto.

“Mi smo skromni ljudi i čak i sa ovom cenom smo zadovoljni iako više ode radnicima nego što ostane nama, ali ako krene cena naniže, obrali smo bostan”, veli Slavoljub Ilić iz leskovačkog sela Mrštane, koji ima šestoro sposobnih berača u svom domu, ali mora da angažuje i sezonske radnike jer, “malina ne može da čeka ni jedan jedini dan za razliku od višnje”.

U PSS kažu da su i maline u leskovačkom kraju zadovoljavajućeg kvaliteta.