U odnosu na prošlogodišnji maksimum cene hrane u svetu su 20 odsto niže, podaci su Ujedinjenih nacija. Tome je najviše doprinelo pojeftinjenje žitarica pod teretom viškova iz Ukrajine. Kod nas su cene u maloprodaji i dalje na uzlaznoj putanji. U proseku su 16,2 odsto više nego pre godinu dana. A u vreme praznika postali su očigledni neki poremećaji na tržištu. Na primer jagnjetina više nije skuplja od prasetine.

Jednima skupo drugima jeftino zavisi s koje strane tezge stoje. Prodavci kažu da su cene tek toliko podigli da pokriju troškove, piše RTS.

Niko se ne buni. Znači, s obzirom da ja podižem cene kao i svi ostali“, kaže prodavac.

„I onome ko ima i ko nema vrlo je sve poskupelo, do krajnje granice“, smatra mušterija.

Nešto je i pojeftinilo u vreme praznika. Jaja koja su za godinu poskupela 26 odsto, pred Vaskrs su pojeftinila. Trgovci su tako mamili potrošače da baš kod njih obave prazničnu kupovinu. Neočekivano, ali samo za neupućene, izjednačile su se cene jagnjetine i prasetine.

„Proizvodnja prasećeg mesa, odnosno prasića, je postala jako skupa i prinuđeni smo bili protekle godine da uvezemo iz EU značajne količine prasića. Međutim, to nije moglo da zadovolji domaće tržište i evo ovih dana smo svedoci da smo došli do rekordne cene“, kaže Slavko Aćimović proizvođač mesa iz Mađara.

Cena mleka u prodavnicama mesecima miruje, ali ne i otkupna farmerima, ona pada. Ne pomaže ni to što je država povećala subvencije, jer ostao je problem velikog raspona otkupnih cena i trgovačkih marži.

„Ako je sirovina rekli smo 40 do 70 dinara, znači nekih 50 dinara prosek, koliko je litar jogurta. Ja stalno uzimam primer jogurt zato što je to proizvod koji ne trpi neke gubitke u toku proizvodnje, nema da se nađe u trgovinama ja mislim ispod 150 dinara litar“, kaže Nenad Budimović iz PKS-a.

Kada praznici prođu i ostanu računi, loša vest je da se ne očekuje pad cena. Dobra je da u narednom periodu ne bi trebalo ni da rastu, procenjuju agroekonomisti.

„Faktor za kočenje rasta cena jeste svakako kupovna moć. Naši građani nemaju mogućnosti da više kupuju. Tih 5 odsto bogatih ne utiču na kretanje cena mnogo i ja se nadam da će poljoprivreda skinuti sa sebe i prehrambena industrija tu negativnu konotaciju da je ona najveći produkt inflacije, i da će ona u narednom periodu biti stabilizator“, kaže agroekonomista Milan Prostran.

Stabilizator ili generator, to ne zavisi presudno od nas. Na cenu poljoprivrednih proizvoda u velikoj meri utiču mineralna đubriva, a njih uvozimo, i to iz Ukrajine, Rusije i Belorusije.

„Ako poljoprivrednik ne može da upotrebi mineralno đubrivo u onoj količini koliko je potrebno, prvo zbog pada cene sopstvenog proizvoda, nemogućnosti kupovine po visokoj ceni inputa praktično prinosi u narednom periodu mogu biti višestruko smanjeni. A kao rezultat takve vrste odnosa mi možemo očekivati samo dalji rast cena hrane u svetu“, navodi dekanka Ekonomskog fakulteta Žaklina Stojanović.

„Polako ali sigurno mislim da se ta inflacija stabilizuje u zemljama EU. Uvek postoji taj vremenski gep između njih i nas, očekujem da se postepeno inflacija smiruje i u našoj zemlji. Do kraja godine sa 16 treba da ide na 8 odsto. Mi tu inflaciju nismo izazvali sami to je posledica rata, skoka cena hrane energenata, to je ta uvezena invlacija, trpimo posledice“, rekao je ministar finansija Siniša Mali.

Pored ekonomske i socijalne dimenzije hrana sve više postaje i bezbednosno pitanje. Najviše je ugrožen prehrambeni suverenitet zemalja koje nemaju zatvoren sistem proizvodnje od njive do trpeze. Hrana postaje i cilj i sredstvo ekonomskog i vojnog rata.